Narodno blagostanje

Страна 548

ција, захтевају огромне издатке. Вредност тих радова је огромна, али у земљи сиромашној капиталом инвестиције ове врсте врло се тешко могу остварити. То су уопште најдугорочније инвестиције и зато се на њих може озбиљно мислити само под нарочито повољним приликама на тржишту капитала.

Такве су прилике изгледале пред 1929 на светском тржишту капитала и зато су израђивани планови о овим инвестицијама. Као што смо рекли, за регулацију Дунава требало би 1,4 милијарде дин. за регулацију других река 1,2 милијарди по максималном плану и 560 мил. по минималном, за уређење тока река 320 мил. по максималном плану и 52 мил, по минималном. Мелиорационих радова имало би се извршити на површини од 1,520 хиљ. ха, а трошкови би износили 1,355 милиона. За снабдевање водом за пиће максимални план износио је 470 мил. а минимални 140 милиона. Планове је била израдила Дирекција вода и помишљало се на закључење великог инвестиционог зајма. Међутим, даљи развој економске ситуације у свету после 1929 није допуштао да се зајам закључи, а тим је и план отишао под лед. За грађење железница увек су били готови велики планови. Та величина не види се никад довољно у оствареном. Од 1919 до 1926 израђено је 410 км. пруге нормалног колосека, утрошено је 665,000.000 динара и 172 км. узаног колосека, за 376,000.000 дин. Од 1927 до 1930 изграђено је 305 км. нормалног и 37 км, узаног колосека. Трошкови

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр: 35

су износили 861 мил. и 36 мил. тако да је до 1930 укупно утрошено 1,941 милион динара. | У периоду депресије планови су се почели да остварују у нешто већем обиму. У току 1931 и 1932 год. почето је са градњом железничких пруга у дужини од 253 км. а трошкови били су прорачунати на 755 мил. Осим тога израђени су били пројекти за градњу 324 км. пруге, чији су трошкови грађења били прорачунати на 887 мил. Интензитет грађења је

у овом периоду јачи, што се види по том да је од

1929 до 1933 отворено саобраћају 362 км. пруге.

Истина у том периоду завршени су раније започети

планови. | | |

Домаћи капитал не би био способан да оствари ове радове. Градње су изводиле компаније

страног капитала, код којих је држава закључила у

ту сврху зајмове (Гозтоег, из Берна, Socićić euro-

pćenne d'etudes et d'entreprises, Париз и 5осјеје де constructions ВабопоПез, Париз). Некоји од ових уговора касније су ревидирани или раскинути. Да би се добила слика колики је био финансијски ефекат разних радова, навешћемо неколико података, поред оних које смо дали за железнице.

На пошумљавање утрошено је у хиљ. динара: 1928 1929 1930 1931 1932 1933 1934 7.743 9.530. 12.164 16.627 8.504 6885 8.531

Мелиорациони радови стајали су од 1918 до

1935 год. 330 мил. динара. На градњу нових и по-

правке старих зграда утрошено од 1919 до 1929 год.

1.011 мил. динара.

1927 7.040

Путеви и мостови (у хиљ. динара):

путеви мостови пропусти осигурања зграде хидраулички рад. Свега нови — оправке _ нови — оправке нови— оправке нова— оправке нове — оправке _ нови — оправке 1926 6.912 55.762 19.712 10.773. 4.242 2.075 7.854 2.469 54.193 35.212 17.438 582 213.519 1927 84.751 98.008 924.932 12.756 4.577 1.209 4.132 2.062 48.842 20.918 7.623 626 309.781 1928 193.193. 116.887 43.985 12.182 4.391 1.098 3.825 1.378 118510 25.101 15.783 1.105 467.269 1929 226.888 86.430 25.267 7.704 7.180 1.583 9.640 2.606 „181.786 28.416 10.054 663 587.718 "1930 25.735 117.258 37.985 8.008 7.852 1.800 4.981 2.436 75.991 26.496 32.326 15.146 354.764 1931 25.992 154.161 41.098 12:000 14.501 3.512 10.494 2.750 108.478 37.618 63.922 12.317 486.742 1932 14.955 . 150.171 21.038 8395 8.273 2.965 10.278 1.958 91.368 22.750 59.677 8.517 400.381 1933 16.139 | 113.875 19.378 6.435 8.050 1.747 10.233 943 73.017 15.564 87.819 8.594 305.777 1934 20.750. 122.210 28.601 6.635 9.035 1.430 9.453 855 66.887 22.874 34.731 43.058 356.531 1935 27.495 180:856 54519 6.411 13.215 1776 14.923 1.962 43.108 14.210 28.154 25.032 360.391 1936 24.599 126.422 13.949 6.440 9.603 1.162 11.615 1.897 64.894 14.297 22.476 12.835 310.189

Ш. ОПШТА КАРАКТЕРИСТИКА ФИНАНСИРАЊА

Користи од јавних радова су посредне. Али радови захтевају врло велике и дугорочне инвестиције. Према томе не може се замислити иоле већи план без специјалног плана финансирања. Средства редовног буџета довољна су само са најнужније радове. После рата никад ситуација на тржишту капитала није била таква да би се могле извршити без напора веће инвестиције ове врсте. Зато су сви планови претпостављали закључење великог зајма у иностранству.

Изузетак чини инвестициони зајам из 1921. То је једини озбиљнији покушај да се на домаћем тржишту капитала нађу средства за јавне радове. Ситуација на светском тржишту била је таква да се отуд није могло ништа добити, а прилике у земљи, специјално у Србији опустошеној ратом, захтевале су да се ипак нађу средства за најнужније радове. Требало је започети са железницама које су запуштене и прекомерно експлоатисане у рату. Од 500

мил. колико је тешко сабрано апелом на патриотизам, утрошено је 200 мил. на поправљање пруге ЗагребБеоград— "Ђевђелија (Цариброд). На градњу нових пруга утрошено је 165 мил. и на побољшање јадранских лука 70 мил. и за Дирекцију железница 20 мил. Блеров зајам од 100 мил. долара требало је да реши питања инвестиција које се сопственим капиталом нису могле извршити. На градњу железница имало се отуд утрошити 70 мил. долара. Међутим, реализовано је у две транше свега 45 мил. долара, тако да су од Јадранске пруге изграђене само поједине деонице. Други велики планови за закључење инвестиционих зајмова нису никад били ни остварени, тако да су јавни радови могли бити извођени само на рачун репарација или буџетских средстава. То се уосталом одмах и види на табели о трошковима градње путева и објеката који им припадају. Расходи су се кретали према буџетској могућности и зато расту до 1929, а падају после те године. |