Narodno blagostanje

27. август 1938.

dolaru. Sad pošto se situacija na tržištu zlata uglavnom smirila, vidi se da je ona ubrzala i produbila novu krizu franka.

Kao i sve ranije i ova kriza stoji u neposrednoj vezi s

državnim finansijama. Prema izveštaju za prvu polovinu 1938 ukupni rashodi bili su veći za 52% od redovnih prihoda, pre-

ma 42% u istom periodu 1937. Rashodi iznose 51,2 milijardu, a od toga izvanredni: troškovi naoružanja izneli su 9 milijardi. Za pola godine pozajmila je državna blagajina 26 milijardi, a do Кгаја godine potrebno joj je još toliko. Državna blagaina traži novaca, a kakvo je stanje na tržištu kapitala vidi se 'po tome što је тогаја da povisi kamatnu stopu koju позе blagajnički zapisi. Veliki deo potreba pokriven je pozaj-

'micama kod: Francuske banke, tako da je i kredit kod nje

gotovo iscrpljen. U takvoj situaciji dolazi uvek do bekstva

'iz franka. Nepoznato je koliko je zlata otišlo iz Deviznog

fonda, ali računa se na više milijardi. Intervencija da kurs

Етапка пе радпе. грод 179 za funtu imala je uspeha samo kod

prompta. Međutim, u terminu za novembar franak je pao na 186. Prema tome, u Parizu se nije verovalo da će se održati Daladieov franak. Naprotiv, verovalo se da pretstoji de-

'Valvacija, a ovog puta ona je imala da dođe u vezi s deval:·vacijoBr ostalih vodećih valuta, о čemu smo pisali u pret'hodnim brojevima. Daladieova izjava kategorički. odbija svaku

dalja devalvaciju i zavođenje kontrole deviznog prometa, od

"Које је berza takođe strahovala.

"Kontrolu deviznog prometa dosada predlagali su samo

Socijalisti i komunisti. Niti su oni u vladi, niti je parlamenat

na- okupu da bi preko njega mogli da postave taj zahtev.

'АКо је berza očekivala da je za tu meru sposoban i Daladje,

to je samo znak da se situacija pogoršala, da ima malo drugih rešenja, i da хајо пази 15к иселе mere iz nužde. Već su

uvedena izvesna ograničenja kao i ranije u sličnoj situaciji.

Od banaka se iraži da daju devize samo na podlozi liferacija robe i da ne učestvuju u špekulativnim angažmanima. Navođi se slučaj da je banka odbila iednog koji je hieo da se već sad pokrije u devizama za svoj dug prema inostranstvu koji Пе kroz nekoliko. meseci.

· Sloboda deviznog prometa -uključuje i slobodu promeта“ 'zldta: Jedan od elemenata te slobode je anonimnost lica koja učestvuju u transakcijama. Međutim, vlada je naredila da banke i menjačnice moraju voditi knjigu u koju će se

beležiti imena lica koja su kupila ili prodala zlato: Takvu

odredbu sadrži zakon od 19 brimera iz VI godine, a obavezna je bila samo za juvelire i to da bi se u slučaju krađe olakšalo policiii da uđe u trag kradljivcu. Ali kad. se ta odredba pro-

'tegne. i na promet zlata Roje funkcioniše kao novac, to. je

već na putu kontroli cirkulacije kapitala preko granice. Ta kontrola može da ide i za tini da se otkriju lica koja'tezauriraju zlato da bi se tako odvratila od toga. Ali te mere mogu да budu samo znaci da i najmerodavniji situaciju ргоcenjuju nepovolino, One neće ublažiti bekstvo u zlato, nego će zastrašiti publiku i okrenuti. je:-crnoj berzi. To može da bude samo delimična koncesija onima koji traže da kontrola cirkulacije kapitala preko granice bude potpuna. Na ovakvu kontrolu teško će se odlučiti u Francuskoj, ne samo zato Što su kapitalisti protiv nje, nego i zbog obaveza iz monetarnog sporazuma. Sama sobom ona nije sposobna da tezaurisani kapital potakne da se vrati u privredu, niti može „ба spreči bekstvo kapitala. A problem i jeste u tome kako da se on aktivizira. Devalvacije nisu ništa pomogle, i došlo

„Se već do granice preko koje se tim putem ne sme dalje. Potrebno je, dakle, preduzeti druge mere za oživljavanje „privrede, a time posredno za stabilizaciju franka. Tako je u

isto vreme kad je kategorički odbačena devalvacija i kontrola deviznog. prometa, najavliena revizija 40-časovne nedelje...

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 551

Валутне кризе могу се узети као казаљка за оно што се збива у привредном механизму. Девалвација и контрола девизног. промета односе се. на саму казаљку, а не на оно што је помиче. Француски капитал, међутим, једногласно је упозоравао да механизам смета 40-часовна радна недеља. С друге стране, странке из народског фронта сматрале су је својом главном тековином. За Радикалсоцијалисте тешко је претпоставити да су били икад њени искрени поборници, него из политичке нужде. Даладје, који припада левици, упркос свечаној изјави 0 чувању социјалног законодавства, одлучио се да мења закон о 40-часовној недељи. Мако још није измењен, то је смртни колац за њу. Gi

· Овакав став не изненађује. 40-часовна недеља била је најрадикалнија кад је извојевана. Чим се почела примењивати дошли су многи корективи и изузетци од правила. А затим и онде где је примењивана накнадно је имало много да се мења. Чинећи уступке владе су хтеле да измире ову тековину са интересима капитала. Уколико то није било могуће на овај начин, даване су олакшице на другој страни, као на пр. опраштање извесних пореза. Капитал је све то сматрао половичним и тражио потпуно укидање 40-часовне радне недеље. У примени она је била толико разлабављена да. свака њена даља примена значи њено укидање.

Зашто је пропао експерименат са 40-часовном недељомг То је велика реформа која повлачи за собом низ других, и не може се лако упоредити са скраћењем радног времена од 12 на 10 часова и касније на 8, и ако је и ово скраћивање извршено после велике борбе у току 19 и почетком 20 века. Радно време од 40 часова, ако би се расподелило на 6 дана, повећава огромно трошкове производње у вези са покретањем и заустављањем производног апарата. Отуд потреба да се уведе радна недеља од 5 дана, са 6 радничких смена, тако да је процес производње непрекидан, а сваког шестог дана једна смена радника је на одмору. Међутим, у друштву које је читавом. својом историјом везано на недељу од 6 радних дана то се није

«. неуспели експерименат

„могло извести Једноставно, Уведена су два нерадна дана.

То је компромисно решење, које је дошло у сукоб са оном динамиком привредног живота која одговара савременој техници. Наиме, производни апарат најрационалније се искоришћава кад. је што дуже у покрету. Овде се, међутим, однос и нерадних дана повећао од 6:1 на 5:2. Влада народског фронта није могла да пређе на низ других реформи, и није хтела то да чини из политичких разлога, да не би заоштрила ситуацију у земљи обзиром на ситуацију у иностранству. Најавивши паузу својих реформи, она је тим прешла у дефанзиву. Реформе, у суштини половичне, ако нису биле продужене, морале су да буду начете, па

"евентуално и одбачене.

За појединог капиталисту ствар се претставља нешто друкчије. Он има да плати радника за 40 часова рада као раније за 48. Његови трошкови производње су већи и мања конкурентска способност, специјално у односу. према иностранству. Под таквим условима он није могао да запосли већи број радника који би укупно радили као раније мањи број. На тај начин смањио се волумен нацио-

„налне производње, што се огледа у смањеном националном

дохотку који је по речима Даладјеа пао са 47 милијарди 1931 на 22 милијарде златних франака 1937. Да се повећа производња требало би да сваки радник ради дуже. То није оно продужење о ком се говори у Немачкој, са 8 на 10 сати. Овде је разлог оскудица радне снаге, у Француској нерентабилност производње, и зато и јесте главни про-