Narodno blagostanje

Страна 586

морала би да се развије јача тражња за фунтом, тако да би њен курс према континенталним валутама скочио. То се доиста у извесним моментима догађало, специјално са франком пре Даладјеове изјаве. Али то није редовна Пп>јава, јер је између 26 УШ и 31-УШ курс швајцарског франка, холандске форинте и белге скочио према фунти. Кад би био само економски разлог тражње долара то се не би могло догодити. Овде се ради о бегству у долар и због политичке напетости у свету. Фунта је годинама била новац у који су тезауратери имали поверење, из економских и политичких разлога. На континенту фунта је тезаурирана, место злата и као што се видело код враћања француских капитала лежале су девизе које гласе на фунту по годину "и више у Француској. Тражња за доларом оживела је кад су лутајући капитали, који су се били склонили у фунту, почели да је остављају. Тако је и тражња за доларом с континента добрим делом појачала понуду фунте, а тиме се је и њен курс показао најслабији. Док у нормалној ситуацији на светском тржишту фунта профитира од своје посрердничке улоге, дотле у приликама као што су ове последњих месец дана, она има да издржи далеко већу навалу са свих страна. У тој концентрисаној тражњи долара, и промени оријентације у односу према фунти треба тражити главни узрок попуштања њеног курса.

Као што смо раније спомињали загонетно је држање Егализационог фонда. Он није интервенисао једнаким интензитетом, тако да је његово држање стварало забуну с правим намерама у погледу будућег курса фунте. Зашто се веровало да ће курс бити задржан на старом паритетуг Лондонски „Економист' сматра да не постоји разлог да Фонд појача интервенцију код те тачке. Разлог је чисто

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

психалошки, јер се спекулација, тражећи доњу тачку фунте, најлакше могла да заустави на традиционалном паритету. А кад је курс пао и испод те тачке, постало је свима јасно да не постоји никакав разлог због кога би се фунта морала држати старог паритета.

Тактици Фонда приговара се што није била довољно енергична. Он је подржавао курс фунте и опет допустио да падне. Тиме је само утврдио мишљење да претстоји озбиљнији пад курса, тако да је својом тактиком појачао бекство у злато. Ако је он ограничавао интервенцију штедећи злато догодило му се само супротно, да је изгубио више него што би било потребно за саму арбитражу. Али с друге стране тактика Фонда брани се тим да монетарне власти саме имају најбољи преглед ситуације, и могу да одлуче која је тактика у ком моменту најкориснија по фунту. Сматра се да приговори долазе од стране интересената са континента. „Економист' сматра да не може приговорити тактици Фонда. Он је код сваког скока курса долара подигао цену злату, тако да је увек остала разлика у цени злату према долару, која је омогућила арбитражу. То није било довољно, и зато је Фонд на страним берзама куповао фунте за доларе. За последњих седам дана августа отишло је у САД. 9,2 мил. фунти злата, од тог више од половине у непосредној размени са америчким Девизним фондом. Американци практикују да сваку количину купљеног злата одмах транспортују у САД. Притисак на фунту највећи је од 1932. Али позиција фунте далеко је боља него тада. А по општем убеђењу у Енглеској монетарне власти и не треба да чувају стабилан курс, него само да не дозволе велике и нагле промене. Што се тиче валутног споразума он није повређен садањим кретањем курса фунте и неће бити, ако он и јаче буде падао.

ОБАВЕЦП

— На конференцији у Министарству пољопривреде по питању производње хмеља код нас донесен је закључак да се продукција ограничи, пошто су цене јако пале а извозна квота одређена Југославији на мењународној конференцији у Прагу износи свега 25.000 метарских центи. У резолуцији се тражи да се садашња површина не може повећати, а у случају напуштања производње да се не може обновити без посебне дозволе. Законом треба наредити обавезно удруживање хмељара по рејонима. Треба да се образује специјални фонд за регулисање цена у који ће произвођачи уплаћивати 2%/• од вредности проданог хмеља. Да се установе огледне станице за селекцију и за сузбијање штеточина. Двема хмељарским задругама држава да обезбеди бескаматни зајам од по 1 мил. дин.

— Извозници и одгајивачи стоке из Јужне Србије на конференцији у Скопљу тражили су да наша влада интервенише код грчке да се извоз стоке у Грчку обавља према одредбама постојећег трговинског уговора. Да Министарство војске нареди да војска три пута недељно употребљава месо од ситне стоке. Да се снизи такса за испашу стоке на свим државним пашњацима. Исто тако да се снизи железничка тарифа за извоз ситне стоке који треба помоћи премијама.

— Шећерна репа у Чехословачкој услед последњих киша добила је доста на тежини тако да је просек 496 г. према 395 у периоду од 1928 досада. Садржина шећера је испод просечне због хладног времена, уколико се не поправи. у току семптембра. По последњим анализама проценат шећера износи 13,77 према досадашњем просеку од

ТАЈНА СЈ

15,94. 8%/ репе је у врло добром стању, 814» у добром а 11% у задовољавајућем.

— Талијанска влада израдила је планове за искоришћавање воде из великих језера Лаго Мађоре, Гарда и Комо за наводњавање. Радови на првом стајаће 30 мил. лира и имају да буду завршени 1941. Тада ће се моћи наволњавати око 50.000 ха земљишта а осим тога изграђене елеккричне централе даваће годишње 200 мил. кв. сати струје. На подизање брана на реци Минцио и регулацију градског језера утрошиће се 20 мил. лира. Рачуна се да ће се по завршеним радовима наводњавати око 80.000 ха земљишта између Вероне и Мантове,

— Према званичној статистици немачка производња дувана 1937 године је подбацила, Засађено је 1,3 мил. ара према 1,2 мил. 1936, а произведено је 32,77 мил. кг. дувана, према 32,89 мил. 1936. Принос по хектару је био 2528 кг према 2578 претпрошле године. Вредност произведеног дувана била је 44,2 мил. Рм (48,78).

— Производња памука постала је врло важна грана грчке пољопривреде. 1936 она је по важности доспела на седмо место. Прошле године је било засејано 768.206 ха према 820.156. Принос по хектару је био 1936-37 5,6 кв. чиме је Грчка дошла на друго место међу европским пронзвођачима. — Прикос лековитог биља ове године је слаб. Због мале понуде и јаке тражње, нарочито бухача, цене су врло чврсте. Липов цвет продаје се по 18—922 дин. камилица 18, бухач 14 а кадуља по 1.50—9,50 дин. по кг. Досада је извезено бухача у вредности од пола милиона дин. у Немачку, Италију н Сједињене америчке државе, камилице 1 вагон