Narodno blagostanje
10. септембар 1938.
у Пра нарску и већа количина у Чехословачку и Данску и кадуље 1,5 вагону Немачку, Енглеску и 5. А ДЕ | — Proizvodnja šećera u Evropi prema proceni O. Lichta u kampanji 1938/39 iznosiće 9,557.000 t prema 9,675.000 1937/38. Od toga otpada na najvažnije proizvođače: Sov. Ruiju 2,5. mil. t. Nemačku 2 mil., Francusku 1 mil., Čehoslovačku 610.000, Poljsku 560.000, Englesku 445,000, Italiju 420.000 itd. Manje će proizvesti nego lane Danska, Švedska, Holandija, En-
gleska i Irska zbog slabijeg prinosa repe.
INDUSTRIJA
— - Америчка индустрија челика, према подацима ча"сописа_ „топ Абе" постепено повећава своју производњу. Кра: ем прошлог месеца радила је са 44%% свог капацитета. Број поруџбина се у августу повећао за 10—2590. У септембру ће почети производња нових модела аутомобила, због тога ће се повећати број поруџбина у челичној инду-
стрији. HM грађевна индустрија је такође нешто оживела
То се одразило и на индустрији угља у којој се број запослених радника повећао за 40.000.
— Рузвелт је одредио комисију која има да изради план о мобилизацији електричне енергије. Претседник комисије Џонсон је изјавио да ће вароши, које имају важност за ратну индустрију, бити међусобно повезане електричним водовима. Досада 15 важних места у случају квара властитих централа остала би без електричне струје, пошто нгмају међусобне везе.
— У Мађарској је заведен од 1 септембра о. г. монопол шпирита. Од 7 фабрика, колико их има, 2 су већ експроприсане.
— Због смањене тражње произвођачи сумпорне целулозе Норвешке, Шведске и Финске закључили су 19 августа да ограниче производњу, на тај начин што ће је потпуно обуставити кроз петнаест недеља. Споразум важи за период од 1 јула 1938 до 30 јуна 1939. На овај корак одлучили су се произвођачи да би тако сузбили конкуренцију америчке робе којој је оборена цена. Ситуација је тешка и због смањене потрошње папира за умотавање бутерг, коме ова цпелулоза служи као сировина.
— Калај од свих метала најмање је користио коњунктури ратне индустрије. За првих шест месеци потрошено је 80.000 тона, према 100.400 т. у другој половини 1937 и 98.200 т. у првој. Немачка, Јапан и Италија потрошиле су више, али главни потрошачи, Енглеска, СЈА.Д. и Совј. Уни ја мање. Калај је иначе најотпорнији од свих метала пргма променама коњунктуре, а главна употреба му је у индустрији конзерви, зато што ни једно хемијско једињење код њега не настаје, које би било отровно.
— Турска подиже две фабрике шећера, код Баликсшира и у Јужној Анатолији, које ће бити способне да прерађују и сирови шећер.
— Turska je do 1933 investirala 52,9 mil. lira u industriju. Najviše je bilo uloženo u poljoprivrednu i ribarsku industriju (21,8 mil.). Petogodišnjim planom, koji se završava
- ove godine predviđeno je da se uloži 64 mil. Od toga otpada
na industriju železa i čelika 23 mil., pamučnu 18,5 i celuloze '6. mil. a ostalo na druge grane.
— U Svajcarskoj su nedavno pronađene naslage železne rude u Friktalu (kanton Aargan). Ceni se da ima za eksploataciju oko 50 mil. t: Sadržina železa u rudi je oko 28%. Vla-
_ да se bavi mišlju da tu rudu preradi u domaćim topionicama, 'i da putem kompenzacija izvozi železo u Nemačku. Opiti top-
ljernja rude sa ugljem pokazali su da je taj postupak nerentabilan, zbog malog procenta železa u rudi, opiti sa elektr:čnim
pećima dali su zadovoljavajuće rezultate samo se pri toplje-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 587
nju mora mešati izvesna količina rude sa većim procentom
_ železa.
— D. d, za izgradnju svratišta i kupališta u Zagrebu smanjilo je glavnicu sa 20 mil. na 10 mil. din. sniženjem nominalne vrednosti akcija sa 125 na 62,50 din.
TRGOVINA
— Према статистици Енглеске банке вредност дневне продаје на мало била је у јулу о. г. за 3,69) већа од онгу јулу 1987. Изузевши централни и западни део Лондона где је вредност продаје опала за 2,7%/0, сви окрузи показују повећање од 2,97 до 7%. Вредност продаје хране и лако покварљиве робе порасла је за 4,5%', осталих производа за 9,8) према јулу прошле године. Целокупна вредност продаје на мало за првих 6 месеци ове године већа је за 2,690 од лањске. Индекс целокупне вредности износио је 129 пргма 130 у јуну 0. г. и 125 у јулу 1987.
— Држевна фабрика шећера на Чукарици објавила је, да ће од 7 о. м. продавати шећер из нове кампање.
— Italija godinama nije uvozila šećer, pošto je DOtrebu mogla da podmiri sopstvenom proizvodnjom. Sada je ponovo počela da ga uvozi i to u julu 24.000 t.
TRGOVINSKA POLITIKA
— Уговор о извозу хмеља из Чехословачке у Немачку, који је престао важити у августу о. г., продужен је за годину дана. Према томе ће се хмељ и даље извозити у Немачку уз царину од 70 Рм по метарској центи.
— Švajcarska savezna vlada povisila je carinu na џуог2 stočne hrane za 1—3 franka po metarskoj centi, pošto je domaća proizvodnja ove godine znatno porasla prema prošlogodišnjoj i očekuje se da će moći podmiriti potrebu zemlje.
NOVČARSTVO
— За последње две недеље извезено је из Европе у Сједињене Америчке Државе злата у вредности од преко 58 мил. долара. За сада се америчко министарство финансија не мисли враћати политици стерилизовања злата, пошто сматра да је садашња политика злата задовољавајућа.
— Задружна господарска банка д.д. у Љубљани исплаћиваће од 1 септембра о. г. старе улоге до 15.000 дин. у целости, 20%2 од оних који су 10 априла 1934 износили 15—925.000 дин. и 10%0 ако су износили 25—50.000 дин. Пошто је старе улоге до 10.000 дин. исплатила односно пренела на нови рачун то ће са овом новом исплатом бити ослобођено 62%, старих улога. Према извештају управе више од пола старих улагача није подигло своје улоге него их је оставило у банци као нови улог.
— Према годишњем извештају Савеза земљорадничких задруга у Новом Саду број задруга крајем 1937 бмо је 430 према 412 1936. Од тога отпада на кредитне 316, набављачке 45, сточарске 24, житарске 9, млекарске 6, вино градарске 4, разне 19 и 2 просветне. Привилегованој аграрној банци Савез је предао земљорадничких дугова у износу од 53 мил, дин. од 9545 дужника. Целокупни промет износио је 211 мил. дин. Зајмова је подељено 15,6 мил. дин. Резервни фонд Савеза износи 6,4 мил. а фонд Министарства пољопривреде 6,8 мил. дин.
— Када је прошле године дошло до бекства из злата показало се да је потребно учинити нешто да се повећа тежња за тезаурацијом. Тако је Енглеска банка одстранила забрану да се на злато дају зајмови. У неким земљама укинута је забрана тезаурисања кованог новца. Неке нољчаничне банке почеле су да на тражњу публике дају ковано злато. Енглеска банка то није чинила. Међутим, кад