Narodno blagostanje

Страна 580

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

а не нова „велика" криза. Јер по његовом мишље њу овог пута немамо карактеристичних знакова праве кризе. Пре свега права криза обично не наступа без претходне натегнутости кредита. Међутим већ давно није била каматна стопа толико ниска као сада. Метална подлога новчаничних банака је исто тако врло велика. Даље, криза обично наступа као последица превеликих инвестиција, извршених у годинама просперитета. Међутим 1935 и 1936 год. нигде се нису опажали ексцеси инвестиција, није било ни превеликог повећања. задужености, ни погрешних прекомерних кредита појединим државама. Обратно, приватна предузећа су искористила просперитет пре свега за смањење задужености. Исто тако и тенденција у кретању стокова била је 1987 г. другог правца него пре почетка светске кризе. Тада су стокови расли и криза је дошла кад предузећа нису могла даље да финансирају ове велике стокове. Напротив, од 1985 г. стокови опадају и њихово опадање продужује се даље.

Али, каже, Вапаћшп: „ако не видимо опасности праве кризе, опажамо опасност мале кризе".

__ Таква мала криза. могла је наступити већ из овог разлога. Опорављање светске коњунктуре после дубоке последње кризе није могло да иде без прекида. Оно је морало да се састоји из више фаза, које су биле одвојене привременим попуштањем. Ово је иста појава која се обично одиграва на берзи. где се веће и дуже дизање курсева не воши непрекидно него претставља кривуљу у ко101 подизањима следи мање или веће попуштање. Осим тога обнављање рада на многим рудницима и предузећима морало је изазвати повећавење инвестипија које исто тако није могло да се продужује без краја. Коначно. у последњо четвртини 1936 г. оживела је спекулација која је исто тако морала касније довести до реакције. Особито јако развила се опасна спекулација са сировинама и другом робом у вези са великим наоружањем. Скок цена сировина појачао је тежњу да се повећају њихове залихе и прошири њихова производња. Зато је морао да дође дан кад и посредници располажу већим залихама и смањују своју тражњу, а продуценти су спремни да производе веће количине. Понуда је премашила тражњу и цене су пале. Тако се цена бакра снизила августа месеца 1937 год. на 60 фунти за тону. Али чак ни на овој висини није могла да се стабилизује. Два наредна месеца били су врло слаби за тржиште и за берзу. Још веће срозавање цена је дошло у новембру, кад је бакар пао на 37 фунти за тону, а калај на 180 фунти. Тог месеца је светска и особито америчка привреда доживела особило јак ударац. У свим привредним секторима зауставиле су се нове поруџбине, због чега се опет повећала незапосленост. Догађаји међународне политике потенцирали су оштрицу овог опадања коњунктуре.

У САД. је кризу појачала Рузвелтова политика. У страху пред порастом цена он је почетком 1937 г. предлагао дефлационистичку политику. Али кад је Рузвелт прогласио овај преокрет у

свом привредном програму, положај на тржишту био је већ лабав и његова интервенција била је можда последња кап која је препунила чашу. Рузвелтови критичари кажу чак да би се без његове интервенције просперитет још продужио даље. Али проф. Ваџаћшп мисли да би спекулација на тржишту метала и без тога довела до регкције. Али он је то учинио у марту и априлу 1987 г. и тиме само потенцирао попуштање коњунктуре. Осим тога, предузимајући своје мере против привредника и против предузетничке лобити баш у мо-

_ менту када је коњунктура већ опадала, Рузвелт је

појачао нову америчку кризу, место да је ослаби.

После оштрог опадања коњунктуре у новембру 1937 г. светско тржиште, нарочито тржиште сировина, донекле се стабилизовало на новом нижем нивоу. Бакар који је опао новембра 1937 год. на 37 фунти за тону, а после тога чак и на 34 фун., држи се сада на 41 фун. Цена калаја која се снизила на 180 и чак на 170 фунти за тону стоји сада на висини од 190 фунти. Можда је то већ почетак опорављања, али није искључено и даље попуштање, особито због затегнутости међународно-политичког положаја. Опасност од рата још увек угрожава светски мир. Ово спречава нормализацију привредних односа и појачава привредну стагнацију. Ипак показује светска привреда сада већу отпорну снагу него пре почетка кризе 1929 године. Осим тога није сада привреда толико оптерећена залихама робе као што је било тада. То се види из поруџбина које се дају сада ради попуњавања залиха и из захтева да се ове поруџбине изврше што брже.

Због свега тога проф. Вацаћшп остаје категорички код своје оцене, по којој садашње опадање коњунктуре не претставља почетак нове, „велике" кризе, него само „малу“ кризу. Али додаје да је то једна озбиљна мала криза која je израсла из спекулативних ексцеса на тржишту негвоздених метала и из несигурности међународно-политичког положаја. У С.А.Д. добила је ова мала криза облик чак и праве кризе. Али нова америчка криза је само делимично обичног цикличког карактера, пошто је, међу осталим, резултат горе поменутих мера Рузвелтове политике.

„Нама се чини", каже проф. Вацаћшп, „да се налазимо сада у фази депресије, т.ј. стабилизације на нижем нивоу. Можемо се, пак, надати, да се кроз неколико месеци опет покаже повољнија тенденција, ако њу не парализирају догађаји међународне политике".

Морамо само приметити да Ваџаћии у својој диагнози не узима у обзир пољопривреду и положајна тржишту аграрних производа. Међутим, овај положај играо је врло велику улогу у сазревању последње светске кризе. Нарочито велика је била његова улога у Америци и у европским аграрним земљама. Исто тако за садашње стање коњунктуде је важно да се на аграрном тржишту опет повећавају залихе робе. Извозни вишкови у земљама — продуцентима знатно су већи него потребе увоза у земљама-конзументима, због чега цене падају.

(Свршиће се).