Narodno blagostanje

10. септембар 1938.

Јули месец донео је веће промене у ценама; и цене на велико и цене на мало попустиле су код највећег броја артикала услед чега су сви индекси, у поређењу са јуном, изгубили по неколико поена. Падање цена појединих артикала било је различито. Највећи пад показује се код биљних производа што је саBHM разумљиво, јер је дошла нова жетва. Индекс је према јуну пао са 88,7 на 81,9 односно за 7,7%о. Главну улогу у овоме паду играла је пшеница, јер као што је познато, њена се цена уочи нове кампање (у јуну месецу) била формирала на увозном паритету (око 250 дин.) са кога је после жетве пала на 160 дин. односно за 36%о. Према истом месецу у прошлој години индекс биљних производа био је већи за 14,59/. Повећање према прошлој години проузрочено је вишим ценама јечма, кукуруза, сена, уопште све сточне хране и осталог биља (поврће, воће). Сточни индекс у јулу врло мало се изменио; према јуну пао је за 0,2%, а према јулу у прошлој години за 2,206. Индустријски производи после биљних пали су највише; према претходном месецу за '3,7%/0, а према јулу 1937 г. за 1,496. Код минералних производа промена је врло мала; они су према јуну попустили за 1,290 док су у поређењу с јулом 1937 порасли за 0,99. Скупни индекс према претходном месецу смањио се за 3,7%0, а према јулу 1937 показује повећање за 3,80/'.

Упоредни преглед просечног индекса за 7 месеци за последње четири године изгледа овако:

Кретање пена у јулу 0. г.

5 а ЈЕ

55 Бе || S. IO а

= = == ie EK 5 о 2 Ре а. - = - 08 о“ <= 5“ O O O ==

1985 63,6 60,7. 57,1 65,6 1936 69,0, 173. 706 P21,9 567, 07 689. 50 1937 720 +54 684 71 647, 0023, 75,5, LOG 1938 191 598 86,7 --267 65,6. 29 797. 5,5

Као што видимо, биљни производи били су изложени највећим променама, које су, према томе, биле од највеће важности.и за кретање скупног индекса односно за тенденцију кретања цена уопште. Велики скок 1936 био је последица промењене ситуације на светском тржишту пшенице. У 1937 г. пораст индекса је био слабији да би у овој години, због изузетно високе цене пшенице уочи жетве и релативно високе цене кукуруза, показао већи скок од онога у 19836 према 1985. Али док је скакање цене у 1936 према 1935 било изазвано спољним факторима, побољшањем прилика на светској пијаци, дотле је скок у овој години последица искључиво унутарње техничке ситуације тржишта житарица и сточне хране (недостатак пшенице уочи жетве и скупоћа кукуруза услед великог извоза). Сточни производи у 1935 и 1936 нису показивали никакве промене. У 1987 услед скока сточне хране и велике тражње за извоз забележен је осетнији пораст. У овој години цене су незнатно порасле. Индустријски производи од 1935 Г. систематски су расли; највећи пораст био је у 1937 према 1936 чему је, поред осталога, допринео и велики скок цена сировина на светском тржишту од јануара до августа. Скупни индекс такође се од 1985 систематски повећава. У јулу индекс цена биљних производа био је већи од индекса индустријских производа за 5,6%%, док су прошле године у истом месецу постојале маказе на штету биљ-

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Страна 581

МИ

них производа од 6,3%/. Маказе између сточних и индустријских производа на штету првих још увек су знатно отворене: 17,27, у јулу према 1429) у истом месецу прошле године.

Јене на мало у јулу према јуну попустиле су такође, али знатно мање но што је случај са ценама на велико. То је уобичајена тенденција код кретања цена на мало.

Промене у јулском индексу у о биле су следеће:

према јуну према јулу 1937 Београд — 8,7 46,7 Загреб — 0,6 +10,0 Јубљана —>2,6 +3,8 Скопље —1,0 +7,8 Љубљана — 1,8 +5,0 10 највећих градова —1,4 +6,8

На бази седмомесечног просечног индекса цене на мало повећавале су се код 10 највећих градова овако: 1936 г. 9,490, 1937 г. 1,090, 1988 г. 8,490.

Упоређењем кретања цена на велико и на мало показује се да су последње вазда расле мање од првих. Тај раскорак не одговара стварном кретању цена и он није последица тенденције у кретању цена на мало у нашој земљи, већ долази због разнолике базе израчунавања индекса Народне банке. Док се индекс цена на велико израчунава на бази 1926, дотле се онај цена на мало израчунава на бази 1930. год. Индекс цена на велико, дакле, полази од вишег нивоа цена, а цена на мало од нижег нивоа цена у поређењу са ценама на мало у 1926 г. Ако би се према томе и за други индекс применила иста база онда бисмо код цена на мало имали већи пораст но што је случај код цена на велико. што би било у складу са уобичајеном тенденцијом кретања цена на мало.

Od 1931 ge. до sredine prošle godine Mađarska je samo mali iznos deviza mogla da upotrebi za službu inostranih zaimova. Samo imaoci zaima Društva naroda su primili 50% dužnih kamata u devizama i Banka za međunarodne obračune 1%/o kamate na zajam Madarskoj narodnoj banci. Država je dužnu kamatu inostranog meničnog zaima od 1930, obligacionog od 1931, kao i anuitet za isplatu obveznica Južnih železnica uplaćivala u pengama, koje su bile vezane, kod Blagajne za inostrane dugove. U ime službe ostalih inostranih dugova država je položila kod Blagajne blagajničke zapise. Dužnici po hipotekarnim založnicama i obveznicama, koje nisu garantovane od države, morali su da polože Blagajni dužnu kamatu, ali najviše samo %/o, u pengama. Jedan deo tih vezanih penga upotrebljen je za izvoz izvesnih proizvoda, za turistička plaćanja i za izvesne druge transakcije. Inostrani poverioci, ako su na taj način hteli da dobiiu devize, morali su da pretrpe velike gubitke na kursu.

Sredinom 1937 g. Mađarska je počela da vrši službu inostranih dugova prema zemljama sa slobodnim platnim prometom u devizama, a prema zemljama koje primenjuju ograničenja u svom platnom prometu služba se dalje vršila u vezanim pengama, koje su transferirane Rompenzacijom sa dotičnom zemljom za slična potraživanja. Dugovi prema tim zemljama iznose svega io svih inostranih dugova. Služba zajmova prema zemljama bez ograničenja platnog prometa vrši se na osnovu sporazuma, koji su zaključeni sa organizacijom portera pojedinih zemalja. Mađarska je uspela da postigne konverziju zaima Društva naroda, dok ostali sporazumi sa porterima predviđaju samo privremeno sniženje kamate,

Inostrani dugovi Mađarske