Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр, 42

Страва 666 Brisel 98,47 2850, 27,90 26,90 | 27,85 28,38 Cirih | 2128 2127 2105. 2040 2000 21,05 Amsterđam 8,913/+ 8,913/4 8,90 8,50 8,73 8,82 Oslo 19,85. 19,85 19,85 19,85 1985 19,85 Štokholm 19,35. 19,5. 19,35. 19,5 19,85. 19,85 Kopenhagen 29895 22:85... 22:85. 92095 9295, , 22,95

Funta je odavno počela da pada u odnosu prema dolaru. Do zaoštravanja krize pad je bio spor i ravnomeran. Moglo bi se kazati da je prvih 20 dana septembra meseca funta pokazala tendenciju da nađe neku stabilniju relaciju prema dolaru, jer je za čitavo to vreme kurs kolebao između 4,79 i ispod 4,82. Posle 20-og, kad se kriza približuje kulminaciji, kolebanje je nešto jače, tako da u toku jednog sastanka kurs koleba za 3 cente. Zatim 28-og pada na 4,60, prema ·4,7 dan ranije i već drugog dana popravlja se opet па- 4,72. Dolazi zatim reakcija na prejaki pad, tako da kurs skače na: 4,86. Moglo je izgledati da će posle rešenja političke krize kurs ostati na tom nivou, eventualno ići još više, Međutim, optimizam nije bio opravdan, jer kurs pada ponovo i posle krize, tako da se koleba oko 4,76.

Pošto je ratna opasnost otklonjena, sadašnje kolebanje i tendencija pada nisu ništa drugo nego produženje one tendencija koja je postojala i pre političke krize. S jedne strane funta pada prema dolaru, zbog jako pasivnog trgovinskog bilansa. S druge strane monetarne vlasti hoće da nađu niži kurs fun{i na kome ona ne bi bila precenjena prema dolaru. Francuski franak do kulminacije pratio je verno funtu. Ali tada počinje da pada brže od funte, tako da je uoči 28 sep-

tebra dostigao bio 179, najnižu tačku koju je odredio Daladie, a pao je na 180 kad je funta stajala najniže. Posle prebrođene krize, franak odaje potpuno svoju slabost. Pre kulminacije krize on nije padao do 179, a posle nje kreće se ispod te tačke. Franak u terminu niži je bio i do 18 poena. Po sporazumu između francuskih banaka terminski poslovi su u franku ograničeni samo na najnužnije potrebe.

Brisel, Cirih i Amsterdam u početku kolebanja funte izgledalo je da će je pratiti. Ali oni su se orijentisali prema dolaru, pa iako je bekstvo kapitala pogodilo i ove zemlje, kurs njihovih valuta nije pao prema dolaru kao funte, tako da u odnosu prema funti njihov kurs prolazi one iste peripetije koje i dolar, samo su krajnje tačke kolebanja bliže.

Interesantno je držanje skandinavskih valuta. Švedska, Norveška i Danska pretstavljaju najsigurnije neutralno ostrvo

u Evropi. Njihove valute pripadaju bloku funte sterlinga |

njihova vernost nije se ni najmanje pokolebala izgledom da bi Engleska mogla biti uvučena u rat. Ta postojanost može se objasniti time što Engleska pretstavlia tržište za ove zem-

lje, koje bi ostalo i u slučaju rata. S toga, ne zbog nevero-

vanja u rat, mogle su ove zemlje da prate funtu u sVim njezinim kolebanjima.

Pošto promene i tako nisu bile velike, moglo je devizno tržište da se odmah po uklanjanju ratne opasnosti vrati u normalno stanje. Neizvesnost postoji u pogledu funte i franka, ali iz privrednih razloga. Kod funte neizvesnost datira od pre krize, a kod franka je njena posledica.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Na konferenciji po pitanju proizvodnje stočnih cepiva održanoj u Srpskom poljoprivrednom društvu referent g. dr. Ković je izneo da naše stočarstvo svake godine trpi ogromne štete od raznih stočnih bolesti. Uzrok takvom stanju, po njegovom mišljenju, je neprosvećenost seljaka, necelishodna organizacija veterinarske službe, malen broj veterinara i vrlo skupi lekovi za stoku, zbog čega seljaci ne mogu da ih kupuju. U poslednje vreme Savez zdravstvenih zadruga je počeo da proizvodi cepiva čije su cene znatno jevtinije od onih privatnih zavoda. Rezultat toga je bio da su ovi morali da snize cene.

ИНДУСТРИЈА

— Савез електричних предузећа Краљевине Југославије на својој годишњој скупштини тражио је: да се што пре донесе закон о електрификацији земље, да се изврши реформа система трошарине и њене висине ако већ њено укидање наилази на тешкоће и да се Савез прогласи као принудно удружење свих електричних подузећа.

— Fabrika sijalica »Tesla«, u Pančevu proširiće svoja postrojenja tako da će izrađivati pored sijalica i druge elektrotehničke proizvode.

— На конференцији, коју је одржао министар трговине и индустрије са индустријалцима Савске бановине у Загребу тражили су они да се оснује самостална индустријска комора уместо сада постојеће заједничке Трговинско-индустријске коморе. Министар је обећао да ће тим жељама изићи у сусрет ако оне буду једнодушно тражене од свих индустријалаца.

ТРГОВИНА

— Претставници Министарства трговине и индустрије, пољопривреде, шума и рудника, Главног задружног саве-

за, Призада и Завода за унапређење спољне трговине на конференцији у Министарству пољопривреде донели су одлуку да се оснује Француско-југословенска пољопривредна комора која би имала да почне са радом 1 јанура 1939.

— Привилеговано извозно друштво издало је саопштење да ће овогодишње сунцокретно семе откупљивати

по цени од 144 дин. по килограму од произвођача а 152

дин. од трговаца. Најмања количина која се може понудити Призаду је један вагон од 10 тона. .

— У Суботици је од 8 до 16 октобра приређена при вредна недеља са изложбом индустрије и занатства, На њој су изложени производи 70 суботичких индустријских предузећа и око 1800 занатлија. Суботички виноградари и воћари изложили су најодабраније врсте вина и воћа.

— После кредита од 16 милиона фунти који је пре неколико месеци Енглеска одобрила Турској, сада је, приликом посете немачког министра привреде у Анкари, уговорено да Немачка да Турској робни кредит од 150 милиона РМ. Кредит ће она искористити за опрему војске, индустрију и јавне радове.

НОВЧАРСТВО

— На седници коју је одржао управни одбор Банке за међународне обрачуне у Базелу констатовано је да су због политичке кризе новчаничне банке повлачиле своје улоге, али да се они поново враћају. Банка има тешкоће да нађе погодне пласмане за улоге који гласе на доларе.

— Opštinsko veće grada Niša rešilo je pre nekoliko dana da se osnuje gradska štedionica sa glavnicom od 10 mil. dinara. e

— Povodom traženia Čehoslovačke da joj se odobri zajam od 30 miliona funti radi reorganizovanja privrede engleska vlada je odlučila da joj se da odmah kredit. od 10 mil.