Narodno blagostanje

15. октобар. 1938,

сада дошла у подручје Рајха. На немачко тржиште Пољска не може да рачуна. Депресија у овим рудницима избила је већ по присаједињењу Аустрије Немачкој, јер је раније она увозила такође угаљ из ових рудника. Ческо тржиште подмириваће своје потребе из рудника који су остали у новим границама тако да рудници у тјешинској области углавном морају да траже ново тржиште у иностранству. Рудници и топионице овог подручја припадају француском концерну Sshneider—Creusot, Kao и предузеће Шкода код Плзена. Исти капитал заинтересован је и у шлеским предузећима у Пољској, и нешто у рудницима угља који су припали Рајху. Холдинг компанија „Џпоп Еџгорсеппе" која контролише ова предузећа у Пољској и Чехословачкој имаће да изврши само извесне промене у досадашњем начину управљања.

=C === [ggupbi\ši čisto industrijske kra-

jeve privredna fizionomija Čehoslovačke izmenila se iz Osnova. Ranije ona je bila industrijsko-poljoprivredna zemlja, u kojoj je poljoprivreda uglavnom pokrivala potrebe domaćeg tržišta, a industrija ih je svojom proizvodnjom prekoračivala. Otuda naročito povoljna situacija agraraca, jer su imali osigurano tržište za svoje proizvode, i njihov politički uticaj ogledao se i na ekonomskoj politici. Ali bez obzira na te političke momente, struktura privrede bila je takva da je Čehoslovačka morala da nastoji da razvije što šire svoje trgovačke mreže. To je bila potreba i industrije potrošnih dobara, jer je ona i nastala pod pretpostavkom velikog unutrašnjeg tržišta, a isto tako i teške industrije, specijalno one naoružanja. Škodina preduzeća, kao ogranak velikog kapitala ratne industrije zapadno-evropskih zemalja, imala su da sa svog geografskog položaja podmire potrebe bližih tržišta.

Do svetske depresije, Čehoslovačka je još nekako rešavala ove probleme trgovinske ekspanzije. Vrednost izvoza 1929 iznosila je 20,5 milijardi Kč, a to je 23% od nacionalnog dohotka (90 milijardi). To je već vrlo visok procenat koji se približuje onom industrijski najrazvijenijih zemalja. Kad je izbila depresija, koja je pored izvoza kapitala najteže pogodila spoljnu trgovinu, Čehoslovačka se našla u gorem položaju od svih drugih zemalja Zbog svog geografskog položaja. Glavna saobraćajna linija, s najmanje zapreka, bio je Dunav, ali vrlo nezgodan zato što na njegovim obalama ne leže industrijska preduzeća koja rade za izvoz i zato što s rečnih lađa treba vršiti pretovar na morske, i to u lukama koje ne leže na glavnim prometnim linijama. Nešto povoljniji geografski uslovi su da se iskoriste nemačke reke, ali režim na njima nije kao na Dunavu. Poljska je, istina, pružala povoljniju tarifu na svojim železnicama do Gdinje, ali taj transport nije nikad toliko jevtin kao onaj s dobrim vezama do mora.

A sye težnje da reši svoj spoljno-trgovinski problem vodio je Čehoslovačku prema dalekim zemljama. Jak razlog tome je težnja država naslednica da se industrijaliziraju. Tekstilna i staklena industrija izgubile su gotovo sasvim tržište u Podunavlju. Od 1939 do 1936 izvoz u susedne zemlje opao je sa 55% na 37%. Sa Jugoslavijom i Rumunijom nisu mogle da se razviju življe Veze, jer čehoslovačko tržište nije moglo da uveže glavne proizvode koje ove zemlje izvoze. Orijentišući se ka udaljenijem tržištu, konzekventno se vršila i preorijentacija. Bolje je u tome uspevala teška industrija nego industrija potrošnih dobara. Tako je udeo tekstilne industrije u izvožu Opao Od 1929 sa 35% na 22% u 1937, dok se udeo metalne povećao sa 15 i na 21%. Čehoslovačka privreda imala je vrlo neofpornu konstituciju za one uđarce Које је

Privreda nove Čehoslovačke i mi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 665

imala da podnese privreda svake zemlie u depresiji. Time se da objasniti što je, uprkos svim merama trgovinske ekspanzije, zbog koje ie izvršena devalvacija u dva maha, čehoslovačka konjunktura pokazala manje uspeha od svetske. Indeks industrijske proizvodnje рорео зе 1937 па 90 (1929—100). Nezaposlenost ostala je i 1938 u dosta velikom obimu. Prosperirala je industrija naoružanja zbog dobrog izvoza, i ona je rešavala najteže devizne probleme.

Posle ustupanja industrijskih krajeva, situacija za preostalu Čehoslovačku još je teža. Poljoprivreda je izgubila tržište industrijskih krajeva. Time je otpala potreba za UVOzom Žživotnim namirnica, ukoliko je postojala, a moraće da se izvozi višak koji dosad nije postojao. Bilans plaćanja izgubiće ravnotežu koju je dosad imao. U aktivi bilansa plaćanja otpadalo je 82% na izvoz a u pasivi 77%/o na uvoz. IZvoz je bio obično aktivan za 1—2 milijarde Kč, i odatle su se plaćale kamate, tako da je. Čehoslovačka važila kao najuredniji dužnik. Na sam izvoz tekstila i proizvoda teške industrije otpadalo je 45% u 1937. Pošto je izgubila pola tekstilne i četvrtinu teške industrije, Čehoslovačka teško može da ostvari uravnotežen ili aktivan bilans plaćanja. Istina, i kod uvoza nastupiće znatne izmene. Za uvoz isirovina tekstilne industrije trebalo je godišnje l!/» milijarda Kč. Ali zato će trebati da se uvoze mnogi artikli koje su ranije liferovali sudetski krajevi. Izgubljena je četvrtina poreskih obveznika. S novim granicama rastrgana je stara saobraćajna mreža. Glavna linija između Praga i Brna ide kroz područje koje ima da pripadne Nemačkoj, a linija prema gornjoj Slovačkoj i Potkarpatskoj Rusiji ide preko tješinske“ oblasti. Geografski i inače u nepovoljnom položaju u pogledu izvoza, Čehoslovačka dolazi u još gori, a smanjen je kapacitet nacionalne privrede na koju padaju žrtve koje treba podneti. Zbog slabijeg stanja državnih finansija, smanjiće se porudžbine kod industrije naoružanja, tako da će ona još više zavisiti od izVOza.

Promene su se dogodile u vreme kada se teško održavaju i solidne privredne veze u svetu. Verovatno će zbog toga za ргуо vreme biti vrlo snažne reakcije ovih promena na čehoslovačku privredu. Ukoliko je izvoz koje zemlje u Čehoslovačku pretstavljao visok udeo u njezinom ukupnom izvozu, biće i ovakva zemlja osetnije pogođena promenama u Čehoslovačkoj zato što se za izvoz teško nalazi zamena, a uvoz je opet jako zavisan od izvoza. U našem izvozu Čehoslovačka je učestvovala 1937 sa 7,86% 1 1936 12,34% (493 mil. i 539 mil. dinara), a u uvozu 11,09%e i 15,95% (580 mil. i 625 mil.). Mi smo uvozili najviše proizvode industrije iz sudetskih krajeva, koje bi trebalo sad uvoziti iz Rajha. Izvozili smo poljoprivredne artikle, za koje u Čehoslovačkoj neće biti više onoliko tržište, fako, da Di naš izvoz koji Je išao u Čehoslovačku trebao da se prebaci na Nemačku, da bi se održao uvoz koji će iz Čehoslovačke biti prebačen na Nemačku. а ===" Suprotno situaciji na efektnom i novčanom tržištu, na deviznom nije bilo velikih promena. Kriza je bila prekratka, da bi mogla izazvati jače promene u bilansu plaćanja pojedinih zemalja. Glavni razlog promena na deviznom tržištu bilo je bekstvo kapitala, Ma da je svaka valuta reagirala prema svojim specifičnim ekonomskim i političkim prilikama ipak za celo vreme situacija kao da se razvijala samo u odnosu između funte i dolara. Dolar je bio valuta u koju se beži, a bežalo se iz funte i preko funte.

Londonska berza

Devizno tržište uoči opasnosfi i posle

ratne

15-IX 20-IX 97.18 281Х 29-:1Х% 6-Х Njujork 4,808 4,804 4,795/4 4,60 4,72 4,80 Pariz 1785 да) 17851. 179 1804 178/8 17916