Narodno blagostanje

С трана. 670 |

-7%. ЗеПетап. —.—

_ 79 -Stabilizacioni ===- 96,50. === 2 === = = 7%' ВЈег :99.— 91— 92.— 9225 92.25 91.75 890 Bler | | о Loz Crv. Кеја —— == == == == = Римапзк! 102 ___" ___. _- ___ >= Narodna banka 7400 —= —= 7400— —= == Pab, sitni 225.— 291.— 222.— 921.— 221— 220Pab, srednji 296.— —.= 224.50 —.— 225— 227—

Pab, krupni li а —_— = ——

Mrtvilo na berzi nije nikad povoljno za razviće kurseva. I kod nas je u toku poslednje nedelje presečen sjajan polet 'Dapira kurseva iz prethodne nedelje. Što se tiče Ratne štete, ona je varirala u toku nedelje i može se reći imala stalno skačuću tendenciju sve do poslednjeg. dana. Rađeno je i po 473, ali je prethodne nedelje bio kurs veći. Kod Begluka isto tako sredinom nedelje kurs je bio u usponu, ali je poslednjih dana popustio, Tako i kod Dalmatinaca i kod Blera. Jedino se dobro drže krupniji komadi akcija Paba. Ne može se reći da je velika ponuda. Da je velika po'nuda bio bi dalji pad kurseva, a i veći obrt. Ponuda je mala, ali i tražnja je vrlo slaba. Čak se nema utisak da ima uopšte mnogo robe na tržištu. I .ono što se nudi, to su obično manji iznosi. Ni u jednom papiru prošle nedelje nije nuđena veća

stavka. Naravno, ukoliko su kursevi niži, u toliko je ponuda ·

bila slabija. Ali to je samo prolazna pojava, jer je pravilo na

berzi da se s padanjem kurseva pojačava ponuda i obrnuto. Naročito je slaba tražnja od one ruke koja je inače bila najveći kupac. To dolazi verovatno otuđa što se na našem novčanom tržištu izvršio veliki poremećaj u prošloj nedelji. Kapitali su se deplasirali iz banaka u privatne ТИК i to sužava tražnju od strane banaka.

Mi mislimo da ovo stanie ne može dugo da traje. Prema opštim ekonomskim prilikama u zemlji, prema obilnosti na novčanom tržištu pa i na tržištu kapitala, mora da nastupi oživljenje poslova na efektnom tržištu.

Na tržištu akcija u Zagrebu posla nije bilo, ali je ra· spoloženje znatno bolje nego prethodnih nedelja. U Beogradu su rađene akcije Izvozne banke po 410.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je 7-X: 43.5416; 10-X: 43.5916; 11-X: 43.7166; 12-X: 43.7666; 13-X: 43.7916.

Naši papiri na stranim berzama

Značajnijih promena kursa naših hartija od vrednosti na pariskoj berzi nije bilo. Predratni papiri bili su čvrsti

Stabilan je bio 5% Funding. Jedino je bio labav kurs 7%. Stabilizacionog zaima od Наг godine. Kursevi se vide iz do-

nje tablice:

6-X 7.% 10-X 490. 1895 313.50 313.50 319.50 5% 1902 9412) | 947.50 ||| 355,LE 41/20/1906 360.— 347.— 340.50 417296 1909 334.— 334.— 334. 41/50/1910 331.—- 897.50 335.41/2% 1911 | 947 2) | 349150 || 5885 5%/ 1913 346.— - 349. | 354,50 _7% Stabilizacioni || 356. )) 95150 | 552

Be: Funding 104. | 119050)

|. 000 DEVIZNO TRŽIŠTE |

Klirinška marka je u toku nedelje postepeno popuštala. Na kraja poslednjeg sastanka posle zvona tendencija je bila

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(и Beograd

Бр, 42

i dalje slaba. Roba se nudila. po nešto пој сеп! песто 510 је bio srednji kurs. Ponuda dolazi od privatnih izvoznika, a kupci. su takođe privatnici — uvoznici. Za termine ne može se lako kupiti. Tražnja za ultimo oktobar po 1385 nije mogla biti zadovoljena. Istina, ozbilina tražnja po većoj ceni nije se ni javila. Što se dalje sudbine klirinške marke tiče, vlada velika neizvesnost. Očekuju se rezultati pregovora između nemačkih i naših delegata. Ministar trgovine i industrije nagovestio je u svom govoru pred zagrebačkim privrednicima, da će se kurs marke kod nas stabilizovati. Zapravo se radi o utvrđivanju međusobnog odnosa između klirinških uputnica i dinara. To sa kursom marke nema ništa zajedničkog, kao

što ta stabilizacija neće uticati ni na odnos dinara prema

ostalim devizama, što bi bio slučai da se radi o stabilizaciji marke prema dinaru ili dinara prema marki. U svakom slučaju utvrđivahje stalne relacije između klirinške marke i dinara biće od velike koristi po privredne interese zemlje. Mi smo od početka kolebanja kursa klirinške marke zastupali gledište, da je preka potreba stabilan kurs klirinške marke. Iz donje tablice se vidi da je kurs grčkih bonova znatno skočio u toku nedelje. I obrt je veliki i iznosio je 1 mil. din.

.. prema 922.000 u prethodnoj nedelji, što je isto neobično mno-

go prema prosečnom obrtu. To pokazuje da tražnja ima inicijativu kod skoka kursa. Naši uvoznici kupovali su u Grčkoj suvo grožđe i drugo južno voće i zbog toga je potreba za grčkim bonovima jača nego inače. Ta okolnost bi sama po sebi bila dovoljna da prouzrokuje čvrstoću. Ali situacija je još zaoštrena time što nam Grčka pravi smetnje prilikom uvoza naše sitne stoke, tako da nema ni dovoline ponude. Zbog toga je ove nedelje zabeležen najveći kurs grčkih bonova poslednje godine. Kurs engleske funte je nepromenjen, zahvaljujući intervenciji Narodne banke.

Kursevi su bili sledeći:

Lonđon Berlin Madrid Milano Grčki

| bonovi

7-X 238.— 1899.37 — ——: · 82.Sa pr. 210.63 | 90078 -___ Bez pr. 163.92 —.— — 179.56 10-X 238— 1394.06 | 1 | 3220 11-Х 238.— 1891.46 — — 3312-Х „ 238— 1388.— — —.— 33.38 13-X 238.— 1387.21 — Km 34.25

Obrt je iznosio 25 mil. din. prema 28,8 mil., od čega

otpada na Berlin 14,6 mil. din. prema 21.4 mil., London 7,2

mil. prema 5 mil. itd. Neobično veliki obrt je bio u devizi

Cirih 1 mil. dinara.. Devizni kursevi u Cirihu bili su. sledeći: _. от

31-%Jr-36 31-%1-.37 „31-10 16 ) 19-% London 9737 - 9162 21.65%)a -. 21:01 20.93%/a Amsterdam 938.30 240.60 241.40 93884 239.35 Njujork - 495.14 432,50 34694 438— 440.75 Berlin 175.10 174.95 174.92. 175.65 176.60 Pariz 20.324 14.68/2 1350 | 11.78 11.709 Prag 9202љ 1519. 1521 15. 10 15.10 Ви | 1 ___ BO 74090 7455 | (от 10 10— 10— 10—

Dolar. e “то. с prema švajcarskom. наста епоје-

"Кој бан а "пагобћо ртета francuskom franku. Funta je u

popuštanju, a naročito slab је francuski franak. Zajedno sa dolarom čvrsti su belgijski franak i holandska forinta.