Narodno blagostanje
3. децембар 1928.
Iz uredništva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 771
- "реза гека оте
втетипока Блок — аазак
SferHimšKki DBHIOK (Funta sterlinga i njezini sateliti)
I JEDNA PARALELA
Od jesenas se oseća devizni zemljotres u većem broju zemalja. U zemljama slobodne devizne trgovine dolazi on do izražaja u depresijaciji valute, a u zemljama deviznih ograničenja u vidu proširenja istih, u ODliku devalvacije ili ograničenja uvoza. Događaji nas mnogo potsećaju na 1931 god. Ali postoji ipak veliki diferencijal.
God. 1931 niko nije predviđao razviće deviznih kurseva u svetu. Niko nije bio toliko pesimista, koliko su se nepovoljno razvijale devizne prilike. One su bile za svakoga iznenađenje. Sada, međutim, nema iznenađenja. Devizni trusovi dolaze od pogoršanja bilansa plaćanja skopčanog s oskudicom inostranih platežnih sredstava. Razlika između 1931 i 1938 god. |e u tome što se sada pojavljuje nervoza pri prvoj pasivnosti bilansa plaćanja i pored deviznog i zlatnog stoka koji ovde-onde nije bez značaja. Sada su duhovi pesimističkiji, no što će možda biti prilike, a otuda i nervoza, pa i mere predostrožnosti, koje su, možda, i prenagljiene, a možda čak i nepotrebne. :
Druga razlika između 1931 i 1938 godine leži u opštim ekonomskim prilikama. Devizna kriza 1931 godine došla je takođe kao posledica pasivnosti bilansa plaćania mnogobrojnih zemalja; a ova je došla kao po:sledica svetske privredne depresije koja je trajala već godinu i po dana i koja je srozala međunarodnu trgovinu. Danas, pak, međunarodna frgovina pala je relativno više no što je pala konjunktura. Depresija iz 1937/38 god. mnogo je blaža od one iz 1930/31 god. Međutim, srozavanje spoljne trgovine mnogo je jače.
_ Ра to ilustriramo. Pad spoljne trgovine počeo је krajem 1929. Na bazi 1928—100 od januara do avgusta 1930 izneo je 21%, a zaustavio se do kraja godine na
nivou avgusta, a od januara do avgusta 1931 pao opet za 13%. Na bazi 1929—=!00 indeks spoljne trgovine Kretao 30: |
X-1937 (vrhunac) januar 1938 juni 1938 sep.1938 48,6 42,1 38,9 39
U procentima pad je izneo u ovom periodu Oko 20%. Ali kad se pravi upoređenje sa 1031, u pogledu posledica toga pada na deviznu siluaciju, treba istaći da je on počeo na vrlo niskom nivou, koji je stajao ispod polovine pređašnjeg.
Nas to ni najmanje ne iznenađuje. Mi smo od početka podržavali tezu da svetska privredna depresija 1929/31 god. nije bila čisto konjunkturna pojava, već protkana. nekolikim veoma dalekosežnim nepovoljnim strukturnim pojavama u svetskoj privredi. Među njima su bile dve najvažnije: nizak nivo cena poljoprivrednih proizvoda (životnih namirnica i sirovina) i preterana protekcionistička politika mnogobrojnih zemalja, koja je u foku vremena dobila oblik autarkističkih težnji. Što se spoljna trgovina srozala srazmerno mnogo jače no što je opala konjunktira, ima se zahvaliti tome protekcionizmu, oanosno autarkizmu poslednjih nekoliko godina. On davi svetsku trgovinu za svoj račun nezavisno od opadajuće konjunkture. A što se tiče stanja polioprivrede, ono ni iz daleka nije tako loše, kako je bilo 1930/31 godine. Od polovine 1937 god. sve su cene u toku vremena dobila oblik autarkističkih težnji. Što manje su opale od cena polioprivrednih životnih namirnica. Ove 'su najviše stradale ovoga puta. | zbog toga su se pasivni bilansi ove godine pojavili brzo i najjače kod zemalja, koje u velikoj meri izvoze poljoprivredne životne namirnice.
II FUNTA STERLINGA
Ako sad ostavimo na stranu pitanje konjunkture u svetu, spoljne trgovine i stanja bilansa plaćanja i pogledamo na devizno tržište, uočićemo pojave koje stoje u suprotnosti sa našim gornjim konstatacijama. Ne pa-
· daju valute zemalja. proizvođača poljoprivrednih život· nih namirnica ili bar daleko ne u toj meri u kojoj padaju
“valute zemalja. delimično najjače industrijskili i veoma velikog blagostanja. Donja tablica nam pokazuje Еге-
tanje valuta jednož velikog broja: zemalja: | —
| Londonska berza
| 216 ХР O4 XJ Мјијот
4,95 491 4,80 4,74 4,74%. - 4,66 Montreal |____ 5.00 492 4,820 480. 478 4,69 Рап: | 1786 178, 17896 1789/8 178976 178:/8 Brisel 30. 2910 2855 2800 2818. 2757 Cirih 21:78) 21,46 21,32 2004. 92097, 20,60 Amsterdam ВТА 896. 892 #780 874 857
Helsingfors 220. 297 ı 297 227 227 227
Beograd 223. , 299 | 210. 216 | 217, 214 (OG) 19,95. 19,95 1995 19,05 19,95. 19,95 Štokholm 19,45. 19,45 1945—-1945 1945 19,45 Kopenhagen 29,45 22,45 2245 22,45 22,45 ı 929,45
Ako ostavimo na stranu francuski franak, koji
proživljije već godinama krizu i ako pređemo preko ja-
panskog jena, koji ima specijalne nezadovoline uzroke, onda ćemo konstatovati, da je u Ovoj godini najjače pala funta sterlinga. Njen pad iznosi 5,8%. Funta ster-
linga je bila 150 godina naistabilnija valuta u svetu,
1
ona је posle svoje krize 1931 godine ponovo otela vodeći položaj u svetskoj privredi, u njoj se zaključuje najveći broj međunarodnih poslova, a Engleska se smafra i danas za privredno najstabilniju, i London za najprimamnije svetsko novčano tržište. Zbog [оса тоramo reći nekoliko reči o uzrocima.
Osnovni uzrok je pasivni bilans plaćanja poslednjih meseca, naročito jesenjih, kad Engleska uvozi vrlo mnogo sirovina. Funta je svake godine u jesen slaba.