Narodno blagostanje

28. јануар 1939

криће својих трошкова овлашћени заводи могу својим комитентима да рачунају 2 дин. по ентл. фунти. Наш валутно-политички инвентар обогаћен је туристичким динарима у марту 1987 год. Страни туристи су могли од тада да продају своје валуте 5% скупље од берзанског курса. Садашњим расписом Народне банке тај прим је повећан, по стању у последњој недељи на 8.4%.

— Наши увозници у Швајцарску наплаћују 25% својих потраживања преко специјалног рачуна. Од преосталога дела морају 20% да уступе Народној банци по званичном курсу, а 55% могу слободно продавати на берзи.

— Страна платежна сретства на основу путне исправе могу овлашћени заводи продавати само нашим држављанима. Страни држављани могу да их добију само на основу специалног овлашћења Министарства финансија или Народне банке. У оба случаја путна исправа мора бити снабдевена визом земље у коју путник одлази.

— Швајцарска транша од 180 мил. шв. франака 49/5 француског зајма, о коме смо писали у последњем броју, уписана је потпуно. У почетку уписа француски избегли капитал показивао је жив интерес за зајам, доцније, вероватно у вези са дискусијом у парламенту о спољној политици Француске, он се повукао.

— Амерички сенатор Питман поднео је предлог закона о измени начина куповања сребра. Страно сребро примало би се само при плаћању извезене робе. Метална подлога састојала би се од 3 сребра и 7/3 злата. Од 1 јула 1939 цена домаћем сребру повисила би се од 64,64 цента по унци на 1,29 долара. Порез на добит трговине сребром, који сада износи 509%/о, требао би да се укине.

— Немачка поштанска штедионица почетком ове године почела је да прима улоге на штедњу. За првих 10 дана издано је 55.000 уложних књижица са укупном сумом улога од 4 мил. Рм. Просечан улог по књижици износи 72 Рм.

— Зајам енглеске колоније Јамаика у Лондону од 700.000 фунти, уз 3://59/о камате и по курсу од 99 имао је врло слаб успех. Уписано је свега 25.000 фунти. Остатак су уписале банке које су посредовале.

— Пољска је склопила са САД уговор о конверзији 80// доларског зајма од 1925. Камата је снижена на 459, рок амортизације продужен до 1963. Валута зајма остаје непромењена.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Izvozna kvota za prvo tromesečje 19939 iz Jugoslavije u Nemačku iznosi 30,4 mil. RM. Od toga otpada na drvo 2,736.000. Ova kvota važi za celu Nemačku zajedno sa Austrijom bez ušteda odnosno prekoračenja iz poslednjeg tromesečja 1938.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Predlog budžeta ljublianske opštine za 1939/40 ргедviđa rashode od 122,8 mil. din., za 5,03 mil. više nego u sadašnjem budžetu. Povećani su rashodi na administraciju za 3 mil. din. i gradska preduzeća za 2 mil. din. U toku budžetske godine 1939/40 opština namerava da zaključi zajam od 7 mil. din. za gradnju radničkih stanova i dovršenje građanske škole.

— U novembru 1938 prihodi naše Uprave državnih monopola iznosili su 204,9 mil. din., za 15,7 mil. din, više nego u istom mesecu 1937 a za 32,5 mil. više nego što je budžetom predviđeno. Za 9 meseci 1938 ostvareno je 1.471,3 mil. din., za 64,2 mil. din. više nego za isto vreme 19937, a za 91,6 mil. din. više nego što je budžetom predviđeno. Od toga otpada na duvan 1.072, mil. (1937 1.022,3 mil.), so 194,1 mil. (192,6 mil.) petroleum 78,08 mil. (76,8 mil.), šibice 60,4. mil. (56,03 mil.), ci-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 59

garpapir 53,6 mil. (47,05) i razne prihode 12,3 mil. (12,2 mil.) dinara. |

— Удружење гостионичара у Љубљани тражило је на' својој конференцији, између осталог, да се смањи хотелски порез, пошто делује прохибитивно на посету страHala. — Буџет града Вуковара за 1989-40 год. предвиђен је 6,1 мил. дин. према 7,4 мил. Градски прирез на директни државни прирез износиће 45%.

РАТНА ПРИВРЕДА

— Brazilijanska vlada izradila je 5-godišnji plan za iZgradnju industrije, javne radove i organizaciju narodne odbrane. Na njegovo izvođenje utrošiće se 3 milijarde milreisa, koje će se nabaviti putem 2ајтоуа, taksa na trgovinu devizama, prodaje zlata a delomice će se pokriti i iz redovnih državnih prihoda. Za 1939 je obezbeđena suma od 600 mil. Od toga će se 325 mil. upotrebiti za tešku industriju, 195 mil. za radove nacionalnog odbora za naftu, a ostalo. za izgradnju železnica i narodnu odbranu.

КОЊУНКТУРА

— Prošla godina za Švedsku је bila uglavnom povoljna. lako je vlada pripremila dopunski budžet od 50 mil. k. iz kog bi finansirala javne radove da bi suzbila nepovolino dejstvo opadanja zaposlenosti u drvnoj industriji i u granama koje od nie zavise, ipak je on ostao neiskorišćen. Investicije u industriji 1938 bile su za 7% veće nego 1937. Zasada nema izgleda za opadanje konjunkture, iako se izvoz smanjio ZDOgE privredne depresije u SAD i Engleskoj. Železna industrija i ona sretstava za potrošnju, u poslednje vreme, primile su veliki broji porudžbina. U očekivanju da će se privredne prilike povolino razvijati i u 1939 vlada je u novom budžetu predvidela porast prihoda od poreza, a za pokriće povećanih rashoda (1,36 mil. k. prema 1,99 mil. 1938/39) ne namerava da zavede noVe рогеге.

— Izvođenje četverogodišnjeg plana izazvalo je u Nemačkoj ogromnu tražnju mašina. Proizvodnja je lane dostigla rekordnu visinu od 5,5 milijardi RM prema 4,5 milijarde 1937 i daleko nadmašila nivo pre krize, ali se potreba za novim mašinama koje treba da zamene stare računa još uvek na nekoliko milijardi RM. Broj radnika zaposlenih u mašinskoi industriji porastao je od 250.000 1932 na 730.000 1938, a proizvodnja po radniku od 5600 RM na 7500. Ovoliko povećanje je rezultat racionalizacije, izvršene za vreme krize i pojačanja tempa rada 1938. Izvoz mašina za 9 meseci 1938 je iznosio 800 mil. RM ili 15% od celokupnog izvoza prema 1,22 milijarde ili 32% 19928. U upoređeniju sa izvozom Engleske i Amerike nemački jie porastao. Od celokupnog izvoza mašina ove tri zemlie u prvom polugodištu 19938 na Nemačku je otpalo 34% prema 32% 1999, Englesku 25% prema 24%, i SAD 41% prema 44%.

— На подручју новосадске трговинско-индустријске и занатске коморе број радњи је у току 1988 знатно порастао. Трговачких је било крајем 1938 11.601 према 11,076 крајем 1987,занатских 21.561 (20.711), угоститељских – 3.940 (3674), и индустријских предузећа 569 (587) и банака 92 (92). Укупно је било крајем 1988 37.663 радње према 36.090 крајем 1987.

— Француско тржиште капитала у децембру 1938 је нешто оживело. Укупно је емитовано хартија од вредности у износу од 76 мил. франака према 26 мил. у новембру. Од тога отпада 65 мил. на акције и 11 милиона на облигације. Просечна каматна стопа код облигација била је 5,4% према 7,3 у новембру и претставља најнижу стопу за последњих 5 година.

— У новембру 1938 било је код Сузора осигурано