Narodno blagostanje

28. јануар 1939.

ne može da zna kad i kako се Engleska da uđe u rat. Drugo, Engleska nikad ne može biti poprište rata, niti osvojena, niti opustošena, niti opljačkana, niti opterećena tributima. Pitanje avionske opasnosti se odnosi samo na London i to samo na ljude, a ne na kapital. Pored toga ono je postalo moda u Londonu. Za kapitaliste ne može biti štete sve da Engleska uđe u rat. Ne treba zaboraviti glavno sretstvo kojim je Engleska uspela da posle strahovitoga sloma 1931 god. postane ponovo finansijskim centrom celoga sveta. To je njena svetsko-privredna ili liberalistička politika. U Engleskoj postoji nekakav zakon, po kome se i strano zlato može da konfiskuje u slučaju rata. Ali ceo svet veruje da to Engleska ne bi nikad uradila, kao što nije radila ni za vreme Svetskoga rata. Svet je bio godinama uveren da u Engleskoj nema opasnosti od deviznih ograničenja, zabrane izvoza zlata i deviza itd.

Ali to ne važi više za Englesku od januara meseca t. g. Ona |e uvela jednu nepotpunu deviznu kontrolu koja je ipak dovoljna da šikanira kapitalista i da mu eventualno onemogući izvoz kapitala iz Engleske. Sad

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Серана 53

je Engleska došla na isti rang sa Severnom Amerikom. Sad kapitalist koji je pobezao u Ameriku i koji strahuje od Ruzveltovih dalekosežnih eksperimenata, nema više potrebe da beži iz Amerike u Englesku, pošto ni u Engleskoj nije više siguran da može užeti svoj kapital kad bude hteo.

Nama je neobjašnjivo otkuda ta malodušnost kod engleskih monetarnih vlasti, da pristupe merama koje Engleska nije preduzimala ni za vreme Svetskoga rata, ni za velike svetske depresije.

Iz svega ovoga izvodi se kao zaključak da su prethodna dva uslova za prestanak odliva kapitala iz Engleske:

1) Ukidanje devizne kontrole uvedene u januaru mesecu 0. 2.

2) Podizanje kursa funte sterlinga prema zlatu odnosno dolaru na nivo od početka 1938 god.

Bez ispunjenja ova dva uslova kriza funte može samo da se pritaji, ali ne i da se ukloni. Naš narod u tom slučaju kaže, dugačka bolest — sigurna smrt.

sBBMB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У берзанском извештају донео је »Тетрз« од 6 о. м. вест да је гувернер Нар. Банке г. д-р Радосављевић имао састанак са француским министрима Бонеом и Реноом по питању оживљења размене добара између Југославије и Француске, да би се нашим већим извозом у Француску омогућила исплата француских портера наших државних обвезница у француским францима. Споразум с портерима истиче у октобру о.г, а у марту скадира први већи купон. Девизне тешкоће које су се, због смањења извоза, осетиле и код нас налагале су да се за времена побринемо за исплату.

Два дана касније, пошто је већ био упознат са садржином разговора, претседник владе г. д-р Стојадиновић дао је изјаву за „Petit Parisien” y kojoj је став наше владе изражен категорички. Француски портери имају право да траже исплату у францима, али то постаје фактички немогуће ако Француска не буде од нас више куповала. Југославија има велики број артикала које би Француска могла да увезе, али не чини то и због своје традиционалне оријентисаности увоза из других земаља. Па кад је фактично стање такво, онда би приликама одговарало да у пракси продре идеја министра Жантена о оријентисаној привреди бар утолико, да се олакша и нама служба дуга, и да буду задовољени интереси француских портера.

Мора се констатовати да садање тражење начина да се осигура служба дуга у будућности, претставља изузетан напор, који није уобичајен у свету последњих гона и може да служи за углед неговању кредита у иностранству. Ми смо 1982, дошавши у девизну стиску, обуставили трансфер, и ставили тако повериоце пред готов чин, а тек месец дана касније почели преговоре о начину исплате. Сада смо на три месеца унапред повели бригу 0: исплати.

Ако нема девиза, онда се може учинити само једно; да се повериоци исплате у динарима с којима могу да располажу по девизним прописима. Трансфер је могућан само ако би се повећао француски увоз и то предлаже наша влада. Други излаз, по нашем мишљењу, био би да се повећају француске инвестиције код нас.

Брига бд нашим државним повериоцима у Француској

Колико има изгледа за успех прве солуције» Одговор даје кретање наше спољне трговине с Француском за 10 година (у мил. динара):

1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937 1938

11 M. Извоз 216. 283 ı 192. 82: 74.514 627 86.339. 722 Увоз 301 269 210: 1990 190 177. 161 101 90 130:3

Карактеристика наше трговине с Француском је мали волумен, и најчешће наш трговински биланс је паси ван. Та пасива повећала се била релативно у годинама депресије, и само прошла је завршила са јаком активом. Међутим, то је изузетан случај, јер је Француска од нас купила за 248 мил. динара пшенице коју иначе уопште не купује и нема изгледа да ће се то ускоро поновити. Никада, ни у најбољим годинама, наш извоз у Француску није доносио онолико девиза колико нам је потребно за редовну службу дуга (око 400 мил. динара). Споразумом о трансферу потреба за девизама је сада смањена, али нама би било потребно да актива трговинског биланса нарасте толико колико плаћања сад износе. Међутим, какво је сад стање, требало би да се наш извоз повећа најпре да нестане пасива трговинског биланса. За првих 11 месеци о. г. она износи 60 мил. динара, скоро 50% нашег извоза, а често тај проценат је много већи. Он се повећао од депресије, а то је знак да смо ми остали вернији француском тржишту него што је обрнуто случај, и зато би Французи, повећавајући увоз из Југославије, накнадили оно што су занемарили. Ми смо прелистали податке о нашем извозу у Француску за последњих 10 година, па смо и код појединих артикала могли да утврдимо да су нас Французи изневерили. Француска је прошле године, а и за целе депресије, имала јако пасиван трговински биланс, док је с на. ма активан, а што значи да се њена спољна трговина оријентира само према својој калкулацији.

Ми имамо неколико главних извозних артикала, пољопривредне, дрво и минерале. Од првих само пасуљ и кудеља имају нешто већи значај за извоз, укупно око 15—20 милиона дин. у добрим годинама. Стока и сточни производи такође готово се не појављују на француском тржишту. Остаје дрво, које Француска последњих година