Narodno blagostanje

| Страна 18

DEVIZNO TRŽIŠTE

| SJ ila nedelje kursevi se nisu тела A ni u tenden- cili nije bilo većih promena prema prethodnoj nedelji. Narodna banka je i ove nedelie alimentirala tržište engleskim funtama. Samo neznatan deo, prosečno 10% tražnje je zadovoljeno privatnom robom. Situacija u tom sektoru pooštrena je još time da je tražnia znatno porasla. Obrt je iznosio 22,2 mil. diun.,. prošle nedeije 92,4 mil. dok u ranijim nedeljama on je · jedva. dostizao 10 mil. din. Kurs u privatnom prometu је za 8,490. viši nego berzanska notica i iznosi 258 din. Sa crne berze čuju se još i znatno veće cene, 320—8360 din. Takođe Narodna banka snabdeva tržište klirinškim markama. Pri„vatne robe nema dosta. U grčkim bonovima je posao slab. Tražnja je minimalna. Kursevi su bili sledeći:

i Grčki ; London Berlin Madrid Milano bonovi

30-] 288 1.880.— Zvanični sa pr. 207.22 1.778.50 — _ 209.— 311 90 | 15 | -___ 7 141 238 — 1.320 — — — 37.21 938. — 1380—_ — о —

Obrt je iznosio 34,8 mil. din. prema 38,83 mil. Od njega otpada najveći deo na isplatu London 22,2 mil. prema 22,7 mil., zatim na Berlin 11,8 mil Doma 1) lit., Solun 135.000 prema 171.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-86 31-XI-37 31-XI-38 26-I 2-II London 2707 | 2062 | 2000 | 20% | 200: Amsterdam 288.30 240.60 240.85 239.23 238,50 Мјијотк | 48514 | 432.50 443. 4431/16 · 44278 Веи. __________ 17769. 17212 177.05 Рама | 90.324: 1468 11.652 170 пл Prag 22.7. 15.10. | 5.07 || 15105. 156 Brisel — __ | | 7470) | 7482љ | 74.85

Beograd U 0 00% | O | 07 10

U Cirihu, kao i na ostalim slobodnim berzama zapadne Evrope, holandska funta bila ie vrlo slaba. Bilo je bekstva iz holandske forinte u dolar, kao i špekulativnih prodaja koje šu doprinele padu forinte:: Dolar je nešto popustio. Funta i francuski i švajcarski franak bili su stabilni.

Tržište zlata

Cena je u toku nedelie pala prvo na 1483. 71/» p. pa zatim na 148 š. 6 p. Premija prema dolaru bila ie 1 p., tako da arbitraža nije učestvovala u poslu. Obrt ie bio osrednji.

šline pensa Din. Din. (po unci) (ро Ке) + prim 1933 126 6 40.405 1934 141 "40.345 1935 ПИ 2 54.409 1936 Mi 7 54.569 1937 |) 140. А 54.312- · 1988 _ 149 '. )Z | 57652 24-1-1939 | 48 | | 80. | 574480) |) | 69.039

81-1-1989 О ИН IMB |G. 57.285 ||| 62.043 Кођпо бе |

Pšenića. — Na svetskom tržištu pšenice u ovoj nedelji

vladala ie prilična nervoza usled razvitka političkih događaja

u svetu, Pred krai prošle nedelie, usled zaoštravania među-

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ_ II II JJ

narodnih odnosa, došlo je do većih kupovina naročito u Engleskoj, Holandiji i Belg:ji. Pored ostaloga Engleska je kupila.i prve tovare argentinske robe upućene za kontinent. Isto tako napravljeno je nekoliko većih zaključaka i sa australskom pšenicom. Polovinom nedelie međutim, kada se sitaacija primirila, kursevi su opet malo popustili odnosno sišli na nivo na kome su bili polovinom prošle nedelje. Inače od argentinske i ausiralske robe još se ne oseća nikakav pritisak na evropskom tržištu, Obe zemlje nastoje da što убе ргоdadu na Dalekom Istoku koji plaća bolje cene. Argentina

prodaje Braz:liji, Kini i Indiji. Žitni ured ustupa izvoznicima

prodate količine u ovim zemljama po svetskoj ceni od oko 55 din., dok unutrašnjia minimalna cena iznosi oko 75 ап. Australija se takođe trudi da izvesnu količinu plasira u Indili ı Kini, Izvozni višak Australije ceni se na 190.000 vagona. Pšenica u AustralhHji prodaje se po 1/9 šil. za bušel (oko 60 din. za 1CO kg.), ali pošto: ie cena relativno niska proizvođači prodaju vrlo malo, samo onoliko koliko im ie potrebno za nabavku najnužnijih potreba. Ministarstvo poljoprivrede SAD odredilo je da se u OVOJ godini pšenicom može zasejati 2224 ти. ћа.

Terminski. kursevi na svetskim berzama sredinom пе- .

delje bili su: Ш M— VII x

Liverpul šil. mtc. 10/3 10/4 = Кофегдат hfl. mtc. 372 4,05 4,17 :B. Aires pez: mtce. 7,09 . Vinipeg centi Би. 63— 65.— 64Čikago centi buš. 60— | 69— 70—

Domaće tržište je u znaku pune stagnacije. Ponuda ima mestimično, ali je još uvek mala. Mlinovi međutim, kupuju slabo u oćeldvaniu јасе ponude odnosno dalieg: popuštania cene, Cene na slobodnoi pijaci su nepromeničene tj. 10—12 din. po mtc. iznad intervencione cene koja iznosi 140 din.

Izvozni patitet prema martovskom terminu u Liverpulu bio je sredinom nedelje 792.—, a prema Roterdamu 61.— odnosno na:bazi cene za efektivnu robu 65.— din.

Kukuruz. — Situacija па švetskom tržištu kukuruza, u poslednje vreme, nešto je labavija, jer se uvozničke zemlje uzdržavaju od kupovine većih količina po. sadanjim relativno visokim cenama. Engleska, iz istih razloga, troši više pšenice za ishranu stoke, a ista pojava primećuje se i u zapadnoevropskim zemljama koje imaju razvijeno intenzivno stočarstvo, Južna Afrika, s obzirom na povoljno stanje nove biljke, dozvolila je izvoz oko 18.000 vagona. Nova procena rumunskog izvoznog viška plasi na 70.000 vag. od čega je u poslednjem kvartalu 1938 god. izvezeno 15.400 vagona. Roterdam notirao је 452 ЋЕ. ха пис., а Čikago 51 centi za bušel.

· Na. domaćem: tržištu. situacija je labavija usled nešto veće ponude, dok je tražnja dosta ograničena. Za izVoz se ne radi ništa pošto su domaće cene za 15—20 din. iznad izvoznog pariteta. Vagonska roba sušenog kukuruza rađena je ove nedelie po 108, a sirovog po 98=99 din. paritet Inđija odnosno 98 din. pafitet banatskč utovaTne stanice. .

Izvoznj-paritet :prema: martovskom terminu u Roterdamu

pao je sredinom nedelje na 89.—, a prema ceni za efektivnu robu

па 95— | „din. Ртета коте, Tazlika između svetske i domaće

cene iznosi 19 din. _ро пе. |

_ бтоуте, — Тађаа Пелеа па. Је tržištu si-

rovina nastavila зе и оуој nedelji, ler. tražnja „opada 1 ако пе

u većim' razmerama, Što bi- moglo 'da izazove katastrofalno srozavanje cene, a Ono sistematski. Sudeći po izvoznoij ofanzivi, koja se nagoveštava sa raznih strana, izgleda da se svet ponovi JER | 104 ПВО ПР ТОНЕ De, · kartela о Пе