Narodno blagostanje

11. март 1939.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 155

милијарди према исто толико 31-ХП- 1988, хартије од вредности 1,85 милијарди према 1,32 милијарди, текући рачуни 1,16 милијарди према 1,22 милијарди и готовина и благајнички записи Народне банке 735,8 мил. према 606,3 мил. дин. итд.

TRGOVINSKA POLITIKA

_ Trgovinski pregovori između naše države |I SAD završeni su sporazumom, kojim je ukinut kompenzacioni uvoz kontrolisane robe. Kompenzacioni poslovi, za koje je izdano odobrenje, imaju se ispuniti u celosti. Ubuduće, kao i iz ostalih neklirinških zemalja, uvoz kontrolisanih artikala iz SAD vršiće se uz odobrenje Narodne banke. Kod traženja odobrenja moraju se dati podatci o uvozu odnosn:h artikala u toku 1938 i posebno za vreme od 1 januara do 14 februara 1939. Uvoz automob:la posebno je regulisan. Kontingent uvoza Za 1939 je 20 miliona za teretne i putničke automobile, i biće razdeljen na uvozničke firme. Za plaćanje automobila, сеју! 1 отоtača za pneumafike, гафо-арагаја, velosipeda, motocikla, mašina za računanje, pisanie i umnožavanje, Narodna banka će ustupiti uvoznicima potrebne devize. Od izvoznika pasulia, hmelja, prerađenog mesa, koža kozijih i jarećih, prerađenog mesa, i svih vrsta prerađenih koža banka će otkupljivati devize. Nije objavljeno po kome kursu ali može se poverovati da će to biti po višem nego za devize koje potiču od izvoza drug:h artikala, jer ovi ne bi inače imali šanse da dopru do američkog tržišta.

— Jugoslovenski ministar finansija je rešio da se uvoz sumpora i sumporovog cveta oslobodi carine za 6 meseci.

JAVNE FINANSIJE

— Словачка влада расписала је зајам од 1 милијарде К. Упис ће трајати од 10 марта до 1 априла 1939. Биће две врсте обвезница: са каматом од 392, ал пари, које ће бити од неких пореза потпуно ослобођени а код других ће имати извесне олакшице и са каматом од: #/:%/ и курсом 95 који ће имати само пореске олакшице. Рок је 20 година.

— Novim zakonom o porezu na dohodak u Nemačkoj povećana je poreska stopa kod sporednih prihoda radnika, iz istog radnog odnosa kao tantilema, pokloni itd. Ona će kod neoženjenih iznositi 18% (dosada 16%), kod oženjenih bez dece za prvih 5 godina braka 10%, kao i dosada, posle 5 godina 14%. Kod oženjenih sa decom stopa ostaje neizmenjena: 8, 6, 3 i 1"%/0, Već prema broju dece.

— Argentinska vlada raspisala je zailam od 25 mil. pe| Zosa sa kamatom od 4%0 po kursu od 90,83—90,4. Biće osloDođen svih poreza. Rok 10 godina Osim toga rasp:saće i jedan unutrašnji sa kamatom od 4/»> i rokom od 925 godina. Iznos zaima i kurs još nisu određeni.

— Predlog budžeta opštine grada Subotice za 1939/40 predviđa rashode od 35,9 miil. din., za 1 mil. više od dosadašnjeg, a prihode od 28,1 mil. Deficit od 7,8 mil. pokriće se povećanjem opštinskog prireza, za 10% na 55%.

— Prediog budžeta opštine grada Skoplja za 1939/40 iznosi 30,8 mil. din., za 31,6 mil. manje od sadašnjeg.

— Zagrebačka opština namerava da zaključi kod Gradske štedionice zajam od 3,6 mil. din. za nabavku kamiona za prevoz smeća. Osim toga povešće pregovore sa Prvom hrvatskom štedionicom o otkupu zemljišta, na kome će se gra. diti nove fabrike.

— Poljska vlada sprema predlog zakona o regulisanju državnih kratkoročnih dugova. Ministar finansija biće ovlašćen da prenese državne dugove kod Zemaliske privredne banke i Agrarne banke, u iznosu od 327 mil. zloti, na Poljsku banku. Svi ii kratkoročni dugovi biće pretvoreni u dugoročne emi-

=

sijom 3% obligacija sa rokom od 36 godina. Na isti način biće regulisani i kratkoročni dugovi ministarstva saobraćaja u iznosu od 180 mil. kod Poliske banke.

— Predlog budžeta Savske banovine za 1989/40 iznosi 240,5 mil. din. Za održavanje i gradnju novih puteva predviđeno je 40,8 mil. Rashodi polioprivrednog odeljenia iznose 98,2 mil. Od čega je 8 mil. određeno za unapređenje stočarstva i poljoprivrednu propagandu. Od 39,9 mil. prosvetnog odeljenja 16,5 mil. utrošiće se na održavanje osnovnih škola.

SAOBRAĆAJ

— За време буџетске дебате у Скупштини министар саобраћаја међу осталим изјавио је да је његова стална брига изградња дуплог колосека Загреб—Зидани Мост, пошто је интензитет саобраћаја на тој прузи тако велик да се он једним колосеком једва одржава. Министарство је учинило извесне олакшице за превоз жита у пасивне крајеве, али не може да дозволи бесплатан превоз, јер би то довело у питање финансирање државних железница.

— Naša Narodna banka je reš:la da se u pasoš mora upisati svaka karta za putovanje u inostranstvo. Putnički uredi neće smeti da prodaju karte za inostranstvo, dok im se ne pokaže pasoš.

— Ovih dana potpisan je u Bukureštu sporazum izmeди Rumunije, Nemačke, Italije, Engleske i Francuske o stupanju Nemačke u Evropsku dunavsku komisiju i o pr:stupanju Italije i Nemačke sinajskom sporazumu od 18. avgusta 1938, kojim su regulisana ovlašćenja Dunavske komisije.

— Mađarska vlada snizila je uvoznu carinu na automobile, pošto želi da ubrza motorizaciju putnog saobraćaja. U septembru 1938 u Mađarskoj je bilo 24.817 automobila.

RATNA PRIVREDA

— U Londonu je nadležna vlast naredila da se popišu svaka kola za prevoz proizvoda. U svakom formularu mora se označiti za koju vrstu proizvoda su dosada upotrebljavana. Tom popisu pridaje se velika važnost, pošto će olakšati transport i raspodelu hrane za vreme rata.

— Ovih dana vodila se u engleskom parlamentu diskusija da li privatnici mogu da stvore sopstvene rezerve hrane za slučaj rata, pošto u tom pogledu nije bio poznat stav vlade. Ministar trgovine: povodom toga je izjavio, da vlada nema ništa protiv toga da pojedinci stvore izvesnu rezervu kojom bi mogli podmiriti redovnu potrebu od jedne nedelje dana. Takve rezerve značile bi stvarno dopunu onih koje drže trgovci i vlada i olakšale bi snabdevanje stanovništva hranom. Veće rezerve kod privatnika nisu poželjne, Došto bi postojala opasnost nezadovolistva kod siromašnih slojeva zbog nejednakosti u ishrani za vreme rata. Ured za ishranu preporučuje da se kao privatne rezerve drži kakao, brašno, konzervirano meso i ribe, biskvit, mast, šećer i čaj.

POLOŽAJ RADNIKA

— Vanredni kongres Zemaljskog saveza poljoprivrednih radnika u Jugoslaviji traži u rezoluciji da se propiše minimalna nadnica, da se zavede obavezno osiguranje za slučaj bolesti, nesreće i starosti i da se donese zakon o zaštiti DOljioprivrednih radn:ka.

— 'Talijanska vlada pozvala ie pretstavnike radničkih sindikata da podnesu predloge o povišenju nadnica, koje su premalene s obzirom na stalan porast troškova života. Zadnji put su povišene nadnice 1997.

— Nadnice i plate u bivšoj Austriji potpuno su izjednačene sa on:m u Raihu, koje su za 20 do 25% bile više. Kako se u isto vreme i broj zaposlenih povećao za 450.000,

"suma nadn:ca i plata porasla je za 50—65%. Rezultat toga je

porast obrta dobara za 59%, naročito odeće. Troškovi života