Narodno blagostanje

_ 25. март 1939 ______

U Beogradu hleb је relativno uvek skup. Do stvaranja prinudnih udruženja tendencija poskuljenia hleba nije bila iednostavna i konkurencija među pekarima pretstavljala je izvesnu branu održavanja nesrazmerno visokih cena hleba. Od pojave prinudnih udruženja međutim konkurentske borbe теби рекагта, kao faktora nivelacije: cena, nestalo je, a pekarska orgamizaciila uzela је па sebe funkciju kontrolora cena i rada pekara. Od tada cene hleba su · jedinstvene, o nji hovoj visini i držanju stara se pekarska organizaćija. A njeno sta aranje ide za tim :da še između cene brašna i hleba održi što veća diferencija. | - U pekarskoj politici cene hleba do sada su se mogle zapaziti dve karakteristične tendencije: kod porasta cene pšenice odnosno brašna pekari su znatno povećali cene hleba, a kad su cene pšenice odnosno brašna padale oni su nesrazmerno manje i mnogo docnije spuštali cene hleba. Svrha ove politike bila je da se između cene brašna i hleba održi što veća diferencija, koju su pekari, pored razlike u cenama, povećavali ioš i različitom upotrebom mojedinih ·vrsta brašna na štetu kvaliteta hleba.

Prošle nedelje u pekarskoi politici cene hleba -de.j)o se nešto novo. Kao po komandi pekari u celom Beogradu povećali su cene i to: polubelog sa 2,50 na 3 din. odnosno za 20% i belog sa 3 na 3,50 din ii za 16,6%o. Na osnovu čega i zašto je izvršeno ovo povećanje cena nije poznato. Pekarsko udruženje, čijom su inicilativom povećame cene, mije O tome dalo nikakvo saopštenje. Verovatno da nema nikakvog razloga pa za to smatra da je bolje ćutati. Već mesecima cene pšenice i brašna su nepromerniene. I sve ostalo važno za troškove proizvodnje hleba (rad, so, voda, kvasac, porezi, kirija) ostalo је nepromenjeno. Prema tome nije se ništa promenilo što bi moglo da bude od uticaja na Ккакшас ји pekara. Sledstveno, sadanje poskupljenje hleba ide u korist povećanja diferencije između cene koštania i prodaine cene hleba.

Polazeći od pretpostavke da Beograd troši dnevno 120.000 kg. hleba (računato prosečno 950 gr. na glavu) onda ovo poskupljenje povećava izdatak na ishranu za 60.000 din. dnevno cdnosno za nepuna dva miliona mesečno.

Немачка војна команда утврдила је курс за размену марке за круну 1:10, односно 1 круна 10: пфенига. Ово је вероватно само провизорни курс, као што је био устатновљен и у октобру 1988 у Судетским ооластима. После тог времена цене су у бившој Чехословачкој нешто скочиле, али сматра се да су још увек цене на велико за 25% испод немачких, а цене животних намирница за 20%. Рачуна се да паритету куповне снаге марке и круне одговара курс 1 марка 9 круна, или 1 круна

il пфенига, нешто испод курса који је утврђен за Судетске крајеве.

Замена ческе круне марком |

Златна подлога круне износила је 2,36 млд, а у девизама 1,11 млад. Новчанични оптицај износио је 6,99 мил. круна. Ситуација круне била је последњих година веома новољна, зато што је биланс спољне трговине био активан. Око 20% националне производње одлазило је у иностранство, тако да је по том проценту Чехословачка била једна од првих трговачких земаља у Европи. Утолико је била тежа њена ситуација првих година депресије, а нарочито после девалвације фунте, зато што је велик део чешког извоза ишао у земље преко мора, где се плаћа фунтама. У последњих седам година биланс Ена био је 3 године пасиван са 874 мил, а четири године активан са

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____

Страна 183 _

9.405, тако да актива за то време износи 1,531 мил, НајвеБи део те активе употребљен је на куповање злата у иностранству. | Спољни дуг бивше Чехословачке износио је 8,25 млад. круна, а унутрашњи 36,84 млд. -

|___-______-____--________њМАНО отоци akcionara Магодпе

Banke izrazio je jedan gEOVOI: nik mišljenje da se socijalno stanje kod nas nile popravilo | uprkos tome što je privredni bilans povoljan i dokazivao to na indeksu cena proizvoda koje seljak prodaje (78) i onih koje kupuje (107). Ove indeksne brojeve objavio je A. B. Grado u časopisu »Indeks« u aprilu 1938. То је indeks cena u zlatu, kome je za bazu uzeta 1913 godina. :

Od pojave agrarne krize u svetu indeks agrarnih cena je ispod industrijskih, na bazi 1913. Upoređenjem koje bilo cd poslednj:h 15 godina dobije se uvek jedna te ista slika i prema tome, da se odredi kako se razvijalo blagostanje DOjedinih privrednih redova treba nekoliko poslednjih godina uporediti sa 1913 ili ih uporediti između sebe. U tom slučaju dobićemo sliku o razvoju naše privrede koju smo dali u broju od 18 februara 19938, a koju potvrđuje i godišnji izveštaj Narodne banke.

Kupovna snaga poljoprivrednika i razdužernje

„и JO IU U MSU RLU U NL LI 1 —

1 Uostalom, u istom članku u kome su objavljeni indeksni brojevi A. B. Grada, kaže se da se položai seljaka 1937 popravio prema 1936, ier su za samo žito dobili više 586 mil. dinara.

Mi smo u ranijim prikazima razvoja kupovne snage kod nas uopšte ukazivali na to kako se zbog porasta indeksa cena biljnih proizvoda i bogatog prinosa popravio položai poljoprivrednogz proizvođača brže nego ma kod drugog privrednog reda. Ovde bi hteli da istaknemo jedan momenat koji smo Tanije propustili,. Veliko srozavanje cena došlo je posle 1929 u proplitanju agrarne krize s industriskom. Kod nas su agrarne cene počele da padaju sa visokog nivoa 1928 godine, 130 i spustile. se 1938 na nainižu tačku 57,2, a industriske sa nivoa 99,3 na 66,2 1932. Posle tih godina počele su da se Oporavljaju, i to agrarne brže od industriskih. Tako su one 1937 došle na jednak nivo s.njima, a 1938 su ih prekoračile za 7,6 poena. Na taj način uspostavio se pređašnji odnos, koji је gotovo išti kao 1927, povoljniji od 1996, i malo nepovoljniji nego 1929. Ogromne makaže ćena od 80 prema 1928 na račun industrije nisu pružile mnogo koristi poljioprivrednom proizvođaču zbog nerodice. Prema tome prošle godine on se vratio otprilike u položaj u kom je bio pre depresije.

Svakako da to ne važi za sve poljoprivrednike bez razlike, nego samo za proizvođače biljnih proizvoda, pa prema tome ni za čitavo područje Jugoslavije jednako, nego žitne krajeve, a to je severni deo države, uglavnom Vojvodina. Ali ne ni Vojvodina u celini, nego red onih poljoprivrednih proizvođača koji imaju viškove za prodaju. Konjunktura je dakle favorizovala izvesna područja jače od ostalih i pojedine kategorije proizvođača više od drugih, tako da u izlaganju 50cijalnog stanja ha podlozi konjunkturnog razvoja treba pored opšteg: рата Попе istaći i ovo izmicanje jednih pred drugima. >

Мета konjunkture u kojoj bi svi privredni redovi učestvovali jednako intenzivno. Isto tako i u depresiji jedni gore prolaze. od drugih. Mogli bi preći preko te pojave da baš тог položaja u kome se poljoprivredni proizvođač našao u toku d presije nije izvršeno i razduženje seljaka. Mi ga nismo nikad. napadali u principu, nego zbog načina na koji ie izугзепо. „Sadašnja situacija poliopriyredn:ka · potiče nas da se opet Vratimo problemu zaduženja. Bili smo protiv. linearnog