Narodno blagostanje

1, април 1939,

Страва 203

ватна саобраћајна предузећа за 1.926, општински послови за 1.748, индустрија хране и пића за 1.694, хемијска за 1.562 и трговине 1.292, а пад високе градње за 1.423, кућна послуга за 729, метална и машинска индустрија за 504, рударство за 403 и индустрија одеће и чишћења за 311. Пораст броја запослених забележен је код Оузора у Београду за 8.802, Скопљу за 5.346 и Осеку за 4.624, а пад код оних у Сарајеву за 3.109, Бањој Луци за 1.828, Суботици за 670, Загребу за 525 и Сушаку за 425. Просечна обезбеђена зарада износила је 23,70 дин., за 0,60 дин. више него у јануару 1988 а за 0,15 мање него у децембру. Укупна зарада је износила 38265 мил. дин. према 410,75 мил. У децембру и 359,14 мил. у јануару 1938.

__ Оживљавање послова у индустрији које обично почиње с пролећа, у Немачкој се осетило у фебруару. Ако узмемо стање 1936 = 100 број запослених у фебруару порастао је на 118 према 118 у јануару, а радних часова на 120,3 према 117,8. Просечно радно време износило је 7,69 сати. Укупан број радних часова износио 1.896 мил, за 30 мил. више него у јануару, а за 119 мил. више него у истом месецу 1988. Број радника је порастао за 132.000. ga 716 мил, (не рачунајући Аустрију, Судетске крајеве).

РАТНА ПРИВРЕДА

— Пре кратког времена енглеска влада приступила је изради специјалних челичних скровишта испред навала из ваздуха. Она имају облик звона и могу се укопати У земљу, тако да се могу поставити на сваком месту. Колико се интензивно граде види се по том што је само за недељу дана влада разделила 12.600 комада Лондону и околини. Укупно их је произведено 400.000 комада и могу да заклоне 2,000.000 људи. Влада је објавила упутство колико дубоко треба укопати ово скровиште, осигурати га од навале воде, покрити земљом, тако да употреба њихова у нужди може да буде препуштена самим грађанима.

— U Novom Južnom Velsu (Australija) utrošiće se па narodnu odbranu 12 mil funti (2856 mil. din.). Najveći deo upotrebiće se za gradnju puteva, Železnica, mostova i aerodroma, — Engleska vlada podnela je parlamentu predlog zakona o civilnoi odbrani. Vlada dobiva ovlašćenje da utroši na organizaciju civilne odbrane 25 mil. funti (5950 mil. dinara). Mesne vlasti imaće pravo da upotrebe privatno zemljište za gradnju zaštitnih rovova protiv napada iz vazduha. Sopstvenici zemljišta će dobiti za to odštetu. Poslodavci koji zaposlavaju više od 50 radnika dužni su da o svom trošku izgrade zaštitne prostorije za svoje radnike i nameštenike.

САОБРАЋАЈ

— На годишњој скупштини Друштва за путеве Дунавске бановине констатовано је да је путна мрежа недовољна за подмирење потреба привреде Дунавске банови“ не, Буџетска средства за одржавање путева су премалена. Друштво тражи да се што пре одобри зајам бановини за изградњу нових путева.

— Комитет, који за енглеска осигуравајућа друштва одређује минималне стопе за покриће ратног ризика, објавио је нову тарифу. Најважније промене јесу: Минимална стопа за све луке осим оних на западној обали Северне Америке и Западне Индије износи Џајо (досада Ув. Код повратка из удаљених лука стопа је узе. То важи за Северну и Јужну Америку, Западну Индију, Африку. Али има изнимака од тога правила, тако да се већ и за полазак рачуна Џо као минимална стопа.јо је за путовање у земље Источног мора, источно од Штокхолма. Код путовања у Средоземно, Црно море и Далеки Исток, за полазак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

стопа је Уз) а за повратак 1/5'/0. За племените метале и ефекте стопа је и даље за 50% већа од нормалне.

— Прошла година за белгијске железнице била је неповољна због опадања коњунктуре. Дефицит је износио 172,5 мил. франака, док је 1937 дала суфицит од 36,8 мил. Иако је тарифа повишена приходи су опали од 92689 мил. на 92549 мил. Број превезених путника смањио се од 16,89 мил. на 15,07. Робе је превезено за 15% мање него 1937 (74,34 мил. т.). Расходи су порасли, од 9652 на 2715 мил.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

·— Ovih dana počeli su stizati u Nemačku prvi transporti talijanskih poljoprivrednih radnika. Svega će biti upućeno 60.000 radnika.

— из Прекомурја и Међимурја спрема се на сезонски рад око 10.000 пољопривредних радника. Од тога ће отићи у Немачку 6.000, 9.000 у Француску а 2.000 у Банат.

— Београдска подружница Савеза банкарских, осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника тражи да се заведе једнократно шесточасовно радно време у свим банкарским, осигуравајућим и сличним предузећима.

__ због оскудице радне снаге у Немачкој издани су прописи о запославању нових радника. Послодавац, пре него што тражи да му се доделе нови радници, мора да покуша да бољим распоредом радне снаге којом располаже изиђе на крај. Нарочито мора пазити да сви буду запослени према квалификацијама и да што већи број радника стекне квалификације.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Бродарско а. д. „Оцеаниа' у Београду, упис члана управног одбора г. д-р Станка Шврљуге. — „Југословенско ад. за извоз камилице", Београд, упис члана управног одбора г. д-ра Векослава Сисовца и чл. 4, 94, 28, 30, 31 и 34 друштвених правила. — Југославенски челика. Дд. У Сарајеву, упис Фирме са главницом 600 мил. дин. (од чега је уплаћено 500 мил. и чланова управног одбора: Љеско-

"вац Милош, Курбеговић Хамид, Самарџић Мирко, Ивко-

вић Саво, Коларевић Јефто, Алибеговић Хасан, инж. Босак Стјепан, инж. Мато Шнелер, бриг. ђенерал Влад. Лукић, д-р Лазаревић Мила, Станаревић Никола, Ђуришић Војин и д-р Милојко Вилимановић. |

Зборови акционарских друштава.

4 април — Прометно JL. JL y Загребу (редован). Штедионица и залагаоница д. Д, Загреб (редован).

5 април. — Југославенска текстилна творница Браba Холцнер д. д. у Загребу (редован). — Знанствени завод проф. д-р Ф. Бреслера д. ML, Загреб (редован).

6 април — Југословенско плумбум а. д. из Београда (редован).

13 април — Прва вивковачка вересијска банка, Винковци (редован).

14 април — Југославенско д д. Шихт-Левер у Загребу (редован). — Нашичка штедионица, Нашице (редован).

16 април — Народно купатило д. д. У Пашићеву (редован). Творница алиментарних конзерва „Нептун“ д. Д, Сплит (редован).

22 април — Оремска електрана д. д. у Сремској Митровици (редован).

23 април — Акционарски парни млин у Крагујевцу (редован). — Аранђеловић а. д. у Београду (редован). Мачвански кредитни завод у Шапцу (редован). Радекс а. д. у Бедграду (редован). — Земљорадничка штедионица а. д. у Трстенику (редован). — Варошко јодно лековито купатило и минерална вода д. д, Нови Сад (редован). —