Narodno blagostanje

8. април 1939,

Ефект трговинских и девизно - политичких мера огледао се углавном у повећавању размене добара са Немачком и у повећавању извоза у неклириншке земље. Радијус наше спољне трговине био је проширен и добијен је већи износ девиза. Свакако, велико је питање какво би било дејство ових

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 213

мера да није истовремено у свету владала повољна коњунктура. Оне саме по себи не би могле много да учине. Према томе, повољна коњунктура у свету остаје као битан фактор полета наше спољне трговине у 1937 години. Тачност овога потврђује најбоље развој трговине у току 1938.

(Свршиће се)

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Guverner g. d-r Milan Кадоsavljević napušta Narodnu banku posle više od 4 godine rada. Posle više guvernera iz DpOoSlovnog sveta, g. d-r Radosavljević je prvi guverner iz pleiade doktora ekonomskih nauka. Sa njim ie nauka ušla u Narodnu banku i »Narodno Blagostanje« je zbog toga toplo pozdravilo njegovo postavljanje za guvernera. Bilo je to vreme puno teškoća, koje je zahtevalo duboko poznavanje privrednih i finansijskih problema, trezveno rasuđivanje, dobru volju i puno hrabrosti. »Narodnom Blagostanju« je prijatno što može reći da je g. d-r Radosavliević, odgovarajući svojim ličnim kvalitetima i zahtevima ovoga perioda, ispunio svoj zadatak tako da će Narodna banka, kao čuvarka nacionalnog novca i nosilac javncg interesa, njegovo guvernerstvo zapisati u analima svoga bitisanja sa dužnom zahvalnošću.

Prvi krupniji potez u politici g. d-r Radosavljevića jeste donošenje Uredbe o likvidaciji »revolving kredita« i o izmeni prcpisa o pokriću. Likvidacijom revolvinga, Narodna banka, odnosno država, oslobodila se plaćanja preko 40,000.00u.dinara godišnje nepotrebne kamate inostranstvu u slobodnim devizama. Zahvaljujući novim odredbama o metalnom pokriću i mudrim merama o stalnom pcvećanju zlatne podloge, postiglo se u znatnoj meri povećanje emisionog i kreditnog potencijala Narodne banke. To je pak dalo mogućnost Narodnoj banci da bude slobodnija, izdašnija i eelastičnija u svojoj kreditnoj funkciji, što je znatno doprinelo ublažavanju privredne krize.

Promene u Narodnoj banci

Velika i stalna briga g. d-r Radosavlievića bila je čuvanje stabilnosti i vrednosti nacionalnog novca, U održavanju ove stabilnosti, uvek je naglašavao da je ona bitni uslov za privredno napredovanje naše zemlje, pa radi nje nije se ustezao i od izvesnih odluka valutno-političkcg karaktera koje, opravdane sa gledišta opšteg interesa, nisu odgovarale privatno-ekonomskim konsideracijama.

Sve ovo stvorilo je mogućnost da se u toku 19936 i 1937 obrazuje moćni devizni fond za intervenciju. Blagodareći njemu moglo se poslednjih meseci deviznih teškoća, da iznese na tržište radi održavanja dinara i plaćanja u inostranstvu, pored rezervi koje i dalje postoje, preko 2,000.000.— funti. Sve mere koje su preduzete u poslednje vreme imale su za cilj da očuvaju dinar i zlatne rezerve naše emisione banke, da bi se pripremio teren za liberalniju deviznu politiku, kada se sadašnje nepovoline pojave sa deviznog tržišta budu otklonile. Od plodne saradnje koju je Narodna banka pružila Kralievskoj vladi, da pomenemo blagajničke zapise, čija je upotreba u svrhu stvaranja obrtnog kapitala glavne državne blagajne omogućila državi da u svako doba, pa i u momentima sezonski slabijeg priticanja prihoda, odgovara uredno svojim obavezama bez zastoja. Pri tom, inaugurisana politika t. zv. otvorenog tržišta omogućila ie da se mobilizuju i puste

u promet znatni ležeći kapitali, koji su inače skoro beskamatno ležali na žiro računima i u kasama novčanih zaVOda, i da oplode rad.

Značajna je inicijativa с. d-r Radosavljevića da se Vaspostavi likvidnost u oblasti privatnog bankarstva. Pomaganje novčanih zavoda, inače solidnih, koji su nastradali usled primene Uredbe o likvidaciji zemlioradničkih dugova, putem jeVtinih kredita, dalo je već pozitivne rezultate u pogledu normalizovanja prilika na novčanom tržištu.

U vremenu demagoške mržnie na strani kapital g. d-r Radosavljević je na zboru Narodne banke kuražno izjavio, da učešće stranog kapitala u našem privrednom životu smatra korisnim i potrebnim u koliko se odnosi na podizanje naše proizvodne snage.

Ali, g. d-r Radosavljević ie pokazao najviše odlučnosti, hrabrosti i snalaženja u prošlogodišnjoj septembarskoj krizi. U tom teškom času Narodna banka ie pod razumnim Trukovodstvom g. d-r Radosavljevića priskočila brzo i odlučno u pomoć novčanim zavodima i privredi i omogućila im da odgovore svojim obvezama. Tako je izbegnuto novo Kosovo, od koga nas Narodna banka nije umela sačuvati 1931, kada je u pojavljenoj krizi bila otkazala kredite i ukočila bila svu privrednu delatnost zemlje. Blagodareći merama 2. d-r Radosavljevića naša je privreda kroz septembarsku krizu prošla sa mnogo manje štete nego ma koja druga zemlja, koja je bila na posrednom ili neposrednom domaku tadašnjih burnih događaja u Srednjoj Evropi.

Na mesto g. d-r Radosavljevića postavljen je za guVernera g. d-r Dragutin Protić. Sjajniji se poslednik nije mogao naći. G. d-r Protić je u Narodnoj banci, u kojoj je ranije dugo bio vice guverner, kod svoje kuće. Ona njemu duguje za svoju reorganizaciju posle rata i za očuvanje SVOE karaktera emisione banke. »Narodno Blagostanje« se raduje što se preko g. d-r Protića osigurava produženje dobre uprave javnim poslovima, koji su zakonom povereni Narodnoj banci.

Према вестима дневне штампе

Регулисањем _ производње Министарство пољопривреде хмеља треба избећи израдило је нацрт Закона о хиперпродукцију регулисању производње хме-

ишта. Ма хмељу би се имао

применити исти режим под којим се налази производња опијума: ограничење подручја производње и везивање засађене површине за пријаву односно дозволу. Тиме би поред пшенице, стоке, свилобубе, шећерне репе, уљарица, сувих шљива и опијума у погледу производње и уновчавања још један аграрни производ дошао под директан утицај власти,

Хмељ је, у време кризе 1929—1932 доживео праву катастрофу. Срозана куповна моћ широких народних слојева реагирала је прво на смањење потрошње предмета који нису неопходно потребни за живот. У такве спада и пиво. Засађена површина хмељом у свету 1932 г. према просеку 1927/31 пала је са 62.005 на 39.924 ха. или 35,7%/о,