Narodno blagostanje

15, април 1939,

79/о Селигман 706 __ Народна банка __ 105 Паб 217. =

Укупно 9.150 4.844

Само у Ратној штети, која чини више од половине целокупног обрта у извештајној недељи, рађено је више него у свима папирима У претходној недељи, У 6%/о аграрним папирима у извештајној недељи рађено је сразмерно мање. Обрт у њима био је у мирним недељама редовито већи. Необично велики обрт био је у доларским папирима, а нарочито у 7 Селигману. Изгледа да тај папир потиче из једног извора. У осталим хартијама од вредности обрт је био нормалан.

На тржишту акција наших индустријских и саобраћајних предузећа није било посла.

Обрачунски курс долара са примом био је: 4438; 12-IV: 44,38; 13-IV: 44,38.

11-IV

Наши папири на страним берзама

Из Париза су стигли само курсеви наших послератних зајмова. Они показују јак пад. Тако је 7%/о Стабилизациони зајам пао са 332.50, 3 0. м., на 290, 12 0. м. и 59/0 Фундинг са 106.50 на 100.

Исто тако су врло јак пад забележили курсеви наших обвезница у Њујорку, који се виде из доње таблице.

7% Селигман 25—85

дуо Блер 17,5—22

79 Блер

12-IV 15—17,625

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Изгледа, да ни најјаче политичке пертурбације не могу да утичу на курсеве девиза код нас. (Оне су као што се види из доње таблице остале стабилне.

5 Grčki

London Berlin Madrid „Milano bonovi

11-IV 258 1380 — — 31.50 Званични 238 == — — Стаб. са примом 208.75 1788 — 284:55) | |->

12-IV 258 1380 — — 31.50

13-IV 258 1380 — — 31.50

Али зато је понуда променљива. Код енглеске фунте, која служи за базу за остале слободне девизе понуда се смањује, чим је политичка ситуација замршена. У почетку извештајне недеље задовољено је 1590 тражње, затим само 129/) а најзад само 1096. Код клириншке марке је било баш супротно. Понуда се повећала, а последњег дана извештајне недеље морала је Народна банка да. купи, да би одржала стабилни курс. Грчки бонови попуштају због нешто јаче понуде. Обрт је с обзиром на крњу извештајну недељу био мањи него претходне недеље и износио свега 18 мил. дин. према 26,7 мил, дин. Сразмерно је најмање пао обрт у исплати Берлин са 14 мил. на 10,5-мил. дин. Нешто јачи је био пад у енглеским фунтама са 11,7 мил. на 7,2 мил. дин. и грчким боновима са 277.000 на 170.000 дин.

На циришком девизном тржишту курсеви девиза показују необичну. „стабилност. То је тим значајније, јер су Ha. неким мести; ма, као на пример у Амстердаму вршене знатне куповине долара. Тога је било и у Швајцарској. У Паризу и у Лондону такође је било живог интересовања за доларе. Па ипак су егализациони фондови У свима земљама остали господари ситуације, захваљујући својим знатним залихама доларали злата. Курсеви су били следећи:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 239.

31-XII-36. 31-XII-37 31-XII-938, .G-IV 13-IV Лондон 27.97 21.62 20.63 20.87 20.8725 Амстердам 238.30 240.60 240.85 236.20 286.65 Њујорк 435.14 482.50 443. — 446.— 446.Берлин — 177.60 178.75 178.80 Париз 20.320 | 14.685. 11.6220. 1181 11.81 Брисел — —— 74.70 75.05 75.02 Београд 10— 10.— 10.— 10— 10—

Тржиште злата

Цена злату је порасла за свега У» п. према претходној недељи, као што се види из доње таблице.

шилинг пенса Дин. Дин. (по унци) (по кг.) Прим

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935' 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54,312

1938 149 7 57.652 4-1V-1939 148 5; 57.263 62.065 13-1V-1939 148 6 57.991 62.088

Извоз злата у С. А. Д. био је и даље јак. Томе је допринело и то да је цена овога пута одговарала извозном паритету. Премија се није образовала. Сама Енглеска влада је превезла извесне количне злата у Канаду, као што је чинила и у септембру прошле године приликом прве че хословачке кризе.

Mobno tržište

Pšenica. — Slično razvitku prilika- polovinom, marta svetsko tržište pšenice ni ovog, puta nije reagiralo na ZaOštrenu međunarodnu situaciju. Posle praznika, za koje su se vreme .zbili važni politički događaji, berze su notirale' iste kurseve sa kojima su završeni predpraznični poslovi. U osnovi tržištem dominira i dalje labava tendencija. O. razlozima koji ne dopuštaju popravku situacije govorili smo detalino u Drošlom izveštaju. Njihov značzi nije hi u koliko umanjen niti ima izgleda da bi se to moglo desiti u dogledno vreme. Ako izuzmemo Australiju, pod pretpostavkam da će ona grO зуог izvoznog viška plasirati na Dalekom istoku, pa 1 SU AV 05 DOD nude iz Kanade i Argentine biće sasvim dovoline da borba za plasman bude sve oštrija. Argentina vrši svoje prodaje za april mesec. na bazi 20 šil. za kvoters (217 kg.).

Terminski kursevi stedinom nedelje bili su sledeći:

Liverpul šil, mtc. 9/11/» 9/4 9/6 Roterdam hfl. mtc. 3.60 8.77 3.90 _B. Aires pezosa. mtc. „7.04 1 Vinipegz centi buš. 61.— 619/8 623/8 Čikago centi buš. 685/8 68.— 681/»

Ма domaćem tržištu situacija je nepromenjena. Mlinovi, usled većih predprazničnih prodaja, imaju interesa za iZvesnom količinom, ali su ponude opet postale vrlo male. Prema izveštajima iz važnijih proizvođačkih područja nagle promene u temperaturi, koje traju već čitave dve nedelje, uticale su vrlo nepovolino na razvitak bilike. I ako bi za sada svaka prognoza bila preuranjena sigurno je da će sadanje