Narodno blagostanje

Страча 230

EE ru E a a na ga |. = = Кретање цена на велико и на

мало у фебруару имало је јединствену тенденцију падања. Само падање било је различито у појединим групама што је сасвим природно када се има у виду разнолики однос понуде и тражње за поједине артикле.

Индекси цена на велико за поједине категорије производа у фебруару према јануару пали су: биљних производа са 86,9 на 85,8 или за 1,3%/•, сточних са 64,1 на 61,9 односно 3,5%«, индустриских са 76,6 на 76,5 или за 0,20/. Индекс минералних производа остао је непромењен тј. 90,8. Услед ових промена скупни индекс пао је са 77,5 На 766 или 12. У променама цена и у фебруару месецу главну улогу играли су биљни и сточни производи. Код биљних производа фебруара месеца имали смо осетније појевтињење пшенице и кукуруза. Смањење интервенционе цене за пшеницу са 160 на 140 дин. база шлеп Тиса 1 које је извршено 17 јануара утицало је да су слободне цене у фебруару месецу. почеле лагано да попуштају и да се приближавају новој интервенционој цени. Овај развитак пред крај фебруара био је заустављен па су цене опет кренуле на горе, јер је понуда била недовољна да задовољи тражњу млинова. Кукуруз је такође појевтинио услед веће понуде, јер су многи произвођачи, услед релације цена између кукуруза и пшенице, радије продавали кукуруз а у исхрани прелазили на пшеницу. Сточни индексе од половине 1936 г., када је са 56,2 у јуну месецу отпочео пораст цена услед повећавања извоза, дошао је на најнижи ниво. Ова промена која је погодила куповну снагу сточарских крајева изазвана је тешкоћама на које је наилазио извоз. Извоз свиња у Немачку био је слабији услед неповољног стања платног промета. Ситна стока са Југа ишла је у Грчку врло мало, а извоз говеда у Италију био је потпуно престао. Због тога пале су и цене.

Према фебруару 1938 године сви индекси били су нижи и то: биљни за 1,590, сточни. 7,9%/«, минерални 1,2%, индустријски. 4,5)/• и скупни за 4,2'/0. Падање цена на велико почело је у мају 1988 г. За време јесењих месеци било је заустављено, а у новембру-децембру дошло је и до извесног пораста. После тога наставило се попуштање које је највише било у фебруару према јануару месецу.

Падање цена биљних и сточних производа, док су цене индустријских производа незнатно попустиле, изменило је и њихов релативан однос (куповну снагу) према индустријским производима. Индекс биљних у поређењу са индустријским био је већи за 12,17. Сточни индекс, обрнуто, био је мањи за 19,19.

Цене на мало према јануару попустиле су свуда и то: у Београду 0,7, Загребу 0,8, Љубљани 2,3, Скопљу 2,1, Сарајеву 0,2 и код десет градова 1,100. Смањење цена на мало у фебруару је незнатно када се узме у обзир висина индекса који су свуда врло блиски нивоу из 1930 г. тј. једне од година повољне коњунктуре и високих цена. Индекс за Београд само је за 3 поена мањи од онога 1980 tr.

Према фебруару 1938 г. цене на мало биле су више: у Београду 5,7, Љубљани 3,3/, Скопљу 3,2, Сарајеву 0,2/o, sa 10 градова 2,6%. Мзузетак чини једино Загреб чији је индекс пао за 0,90. Према томе, трошкови живота у наведеним градовима ове године и у фебруару месецу били су виши но у истом периоду прошле године. Та појава траје од маја 1987 г. Од тада сваки месец, према истом у претходној години, био је скупљи, Највећа разлика (пре"ма индексу за десет градова) била је у мају 1998 према истом месецу 1937; индекс" у мају 1988 био је за преко 1096 већи од онога у мају претходне године. Од тада ова разлика се постепено смањује са тенденцијом да се изгуби

Падање цена у фебруару

НЕВЕН АЕ ЕП

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

"Бр. 15

уколико цене на велико не би поново почеле да скачу. Ако би се то десило, пуштање цена на мало које је, као што обично бива, почело позније од падања цена на велико, било би заустављено, па би се између једних и других могла јавити већа разлика, односно порасла би скупоћа живота.

Uz predlog državnog budžeta za 1939/40. godinu dat je i uobi·čajeni pregled brojnog stanja državnih i banovinskih službenika i penzionera, kao i ličnih rashoda. Ovoga puta u statistici su izvršene izvesne izmene Koje, ako se o njima ne Vodi računa, mogu iz osnova izmeniti stanje i navesti na pogrešne zaključke. Tako na primer brojno stanje državnih službenika prema 1937/38 ez. pokazuje smanjenje za 9.686 lica. Smanjenje je nastalo zbog izlučivanja radnika-nadničara zaposlemih kod Ministarstva šuma i rudnika i Ministarstva- saobraćaja KRojih ie bilo 18.103. Oni su prebačeni na materijalne rashode odnosnih ministarstava pošto se rashodi na njih smatraju DrTOduktivnim, jer nastaju u proizvodnji i vršenju opšte korisnih usluga. Kad i taj broj dodamo navedenoj cifri, onda doDiјато 217.169 državnih službenika. Slične promene izvršene su i kod penzionera, pa se i u njihovom broinom stanju, prema 1937/38 iavlia smanjenje od 7.308. Ne uzimajući u OoDZir OVE promene u brojnom stanju izlazi da se u 1938/39- broj-hca izdržavanih državnim budžetom ponova osetno povećao. Џртаvo za poslednjih 10 godina ovoga puta imali smo maijače

Skoro pola miliona lica začišljeno na državnom budžetu! povećanje. Kretanje broja lica izdržavanih budžetom izgleda ovako: 1933/34 1937/38 1938/39 Državni službenici 207.130 208.752 217.169 Drž. slažb. kod banskih uprava 43.685 49.571 50.163 Državni penzioneri 60.409 67.21 67.214 Invalidi 70.788 68.003 71.797 Banovinski službenici 11.878 22.279 23.487 Вапоутек; репхопег! 699 844 2.968 Ukupno 394.589 416.663 430.738

_ Ukupan broj državnih službenika (zaledno s onima dodelienim. banskim upravama) povećao se prema 1937/38 ха 9.009 ili 3,4%. Kod državnih penzionera, zbog izvršenih DproOmena ne može.se znali lačno stanje. Mi smo uzeli da ie cifra ostala nepromenjena prema 1937/38 (što je malo verovatno, jer se broj penzionera, poslednjih godina, stalno povećavao za 3—4.000 godišnie). Verovatno da је to bilo i 1938/39. Toliko više, što su 1938 godine izvršeni izbori koji uvek nose sobom plimu broja državnih službenika i penzionera. Broj invalida povećao se za 3.734 odnosno 5,4%. Kod banovinskih službenika imamo porast za 1.208, a penzionera za 124 lica.

Ukupan broj lca izdržavanih državnim budžetom u 1938/39 veći je od prethodne godine za 14.075 odnosno 3,93%. Prema 1983/34 taj se broj povećao za 36.156 lica ili 9,1%. Prosečno godišnje povećanje poslednjih god:na kreće 5е 12među 2 i 3,5% tj. znatno više od stope priraštaja stanovništva koja iznosi 1,5%.

Ovako veliko relativno povećanje pretstavlia sve veći teret za državni budžet i ide na štetu materijalnih rashoda. Dok se lični rashodi izvršuju 100%, a kod penzija i preko toga, jer broj penzionera često raste više no što, ве budžetom predviđa, materijalni izdaci smanjuju se do krainih "granica pošto su .onji jedini, na čiji račun mogu da se ostvaruju Viš-

· ком prihoda neophodni za podmirivanje vanbudžetskih ras-

hoda. Rashodi na penzije koji se takode stalno uvećavaju