Narodno blagostanje

29, април 1939.

Наши папири на страним берзама.

24-IV 16-IV 49/0 1895 _ 156 174.50 59/0 1902 219 195 4. 1906 181.50 164 41/0/) 1909 197.50 185 41/0ј о. 1910 200 41/20/0 1911 188 = 596 1913. 206 79 Стабилизациони 259 246 5%, Фундинг 83 76

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Ситуација је непромењена. Понуда енглеских фунти је мала, једва се покрива 1090 тражње. Посао у клириншким маркама је миран. Тражњу, која није велика, задовољава Народна банка из свог стока. Грчки бонови су нешто чвршћ и живље су рађени, него У претходној недељи.

Курсеви су били следећи:

" Грчки Лондон Берлин Мадрид Милано _ бонови 21-IV 258 1380 — o = Званични 238 — — — —= Стаб, са примом 208.70 1787 — 234.50 32 24-IV 258 1380 — = 32 25-IV 258 1380 — — 52.50 26-IV 258 1380 — — 32.50 27-IV 258 1380 — — 32.50

__Обрт је био 30,5 мил. дин. према 22,8 мил. од чега отпада 17,4 мил. на клириншке марке према 12,7 мил. 12,2 мил. на фунте према 12,7 мил., 412.000 на грчке бонове према 496.000 итд.

Девизе у Цириху су стабилне. Енглеска фунта, долар и француски франак су нешто попустили, сразмерно најјаче фунта. Белга се поправила. Курсеви се виде из доње таблице.

Курсеви на циришкој берзи били су следећи:

31-XII-36 31-Х0-37 31-ХП-38 20 1У- 26-IV Лондон 27.37 21.62 20.63 20.87 20.8475 Амстердам 238.30 240.60 240.85 236.75 236.75 Њујорк 435.14 432.50 443— 446.— 445.875 Берлин — 177.60 178.50 178.60 Париз 20.320, 14.687: 11.6220 11.81 11.795 Брисел — — 74.70 74.95 74.975 Београд 10— 10.— 10— 10— 10.—

Тржиште злата

Цена злата креће се у врло уским границама. Егализациони фонд улаже много напора да одржи фунту. Он даје доларе и злато. Цену злата је чак и нешто снизио на 148 ш. 5/; п. по унци. Премија према њујоршком паритету износи 1; п, Најјаче купују арбитражери. Тезауризација злата мањег је обима, она се врши у доларским новчаницама чија је тражња У Лондону огромна.

шилинг · пенса Дин. Дин. | (по унци) (по кг.) Прим 1933 126 6 40.405 . 1934 O 141 40.345 1935 141 2 . 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.312 · 1938 149 | 57.652 18 1У -1989 148 62 57.219 62.111 2417 -1939 148 51/2 57.203 62.065

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 271"

Li Robno tržište

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice, prema pfrošloi nedelji, vladala je nepromeniena tendencija. Engleska je kupila veće količine argentinske, amerikanske i kanadske robe. Niene zalihe u lukama početkom aprila iznosile. su 54.000 va- . gona prema 15.000 vag. u istom vremenu prošle godine. Povećavanie zaliha posledica ie stvaranja ratne rezerve Која 5е, poslednjih nedelja, sistematski povećava. Veća tražnja iz Engleske nije uticala na porast cena, jedino što su cene bile . nešto čvršće i nisu popustile do čega bi sigurno došlo da se nije pojavila Engleska, jer je pritisak argentinske ponude sve veći. Prema vestima 12 Buenosa, u Argentini ie počev od magacina u unutrašnjosti pa do elevatora u lukama sve puno pšenicom. Intervencioni ured nema više mesta za smeštaj TObe pa svakodnevno apeluje na proizvodjače da se uzdrže od · ubrzane ponude uveravajući ih da će vlada sadanju minimalnu cenu od 7 pezosa održati do kraja. Medjutim svi ti apeli ostaju bez uticaja, jer proizvodjači ne prodaju toliko zbog nepoverenia u održanje min:malne cene koliko zbog omanu- · log prinosa kukuruza. Da bi sprečio negativan uticai prekomerne ponude na cene Ured se nosi mišliu da izvesne Kkoličine uputi u Evropu i da ih lageruje u lukama kako bi se izbegle sadanje prodaje na prečac po niskim cenama.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom пеdelije izgledali su ovako:

V VII Х Liverpul šil. mtc. 9/5 9/7 10/0. Roterdam hfl. mic. 3,57 387. | 407 Buenos Aires pez. mtc. 7,02 709 = Vinipeg centi bušel 62 65. 647 Čikago centi bušel 697/s 695/5 70:/4

I ako bez ikakve veze sa svetskim tržištem 1 па. бо: maćem tržištu situacija je nepromjenjena, Proizvodjači memestimično prodaju vrio male količine, tako da potrebe mlinova. zadovoljava uglavnom druga ruka čije su zalihe takodje sve manje. Pojedine vagonske partije radjene su ove nedelje po · 150—152 din. paritet Vršac. 5 -

Prema izveštajima iz važnijh proizvcdjačkih predela stanie useva veoma zabrinjuje. Gotovo svi krajevi žale: se: na preteranu sušu. U vreme kada obično postoji opasnost od: suvomraz:ce ovoga puta nastupila je suša. A kako u zimskim mesecima nije bilo dovolino taloga te је zemlja konzerviralaznatno manje vlage koju je suša brzo iscrpla i ugrozila biljku. Bilika jie retka i kratka, a na višim terenima već počela' je" i da žuti. Skora dobra kiša mogla bi da umanji štetu.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Liverpulu ' bio je 70.—, a prema Roterdamu 64, odnosno na bazi zene za efektivnu robu 62 din.

Kukuruz. — Suprotno pšenici na tržištu kukuruza vlada čvrsta tendencija koja će, verovatno, potrajati duže,.a nije isključeno i sve. do nove berbe na severnoj hemisferi. Argen- tinsko.. ministarstvo. poljoprivrede objavilo ie podatke o zasejanoj površini i berbi koji su iznenadili sve zainterescvane : krugove. Zasejano je bilo 6,12 mil. ha., a od toga je. ubrang 3,46. Ostalo je propalo. Suša i štetočine uništili -su biljku па 1,78 mil. ha. Prinos se ceni na 540.000 vag. prema 440.000. Vag. u prošloi god:ni. Prema ovako-prccenjenom prinosu iz=> vozni višak mogao bi da bude oko 400.000 vag. U kampanji" 1938/39 izvozni višak bio je 290.000 vag., dok ovaj u godinama normalnog prinosa iznosi 600—700.000 vag.-Zbcg #ова sa strane Argentine u narednim mesecima ne treba očekivati veću ponudu. A to uticati da se sadania relativno visoka cena i pored prestanka zimske ishrane stoke na severnoj hemisferi, održi i pri znatno smanjenoi tražnji. U Madjarskoj cena kukuruza dostigla ie 18 penga za 100 kg. Zbog ovakc ·