Narodno blagostanje

Страна 262

сутра могу да примене и принудна удружења других „струка, 1 Концем 1986 г. наш уредник објавио је већи број чланака под насловом „Од еснафа до средњег сталежа“. У _тим чланцима дата је детаљна анализа постанка и делања еснафских организација створених Законом о радњама које “ су се претвориле у организације са најразноврснијим ци| љевима, који често немају никакве везе са оним ради чега су стваране. Случај удружења пекара то најбоље потврБује. У глави „Стручне организације“ 8 354 као задатак "ових организација означено је унапређивање привредних и "стручних интереса, У 9 361 таксативно наведено је све оно - чиме се овакве организације не смеју бавити. Изричито је "наведено да „нарочито не могу прописивати члановима... "цене и ценовнике за њихове пронзводе“ оглашујући такве " закључке ништавним и прописујући новчане казне за чланове управе који би се огрешили о ова наређења. Законодавац је очигледно ишао за тим да увођењем еснафске организације у привреду, као велике концесије занатству, "не искључи конкуренцију и да принудна удружења не постану диктатори цена. То доказује и пропис става 10 5 362 Прде се наводи низ задатака принудних удружења, поред • осталога и то да дејствују на оснивању привредних задруга за давање предујмова, заједничку набавку сировина, про"дају готових производа итд. У овоме пропису лежи широ"ко поље рада за удружење пекара у Београду. Уместо тога оно ради што је законом изричито забрањено, А то "је сасвим довољан разлог за интервенцију власти.

анесељеееаа У ; > о Francuska žrtvuje za naoruža-

nie relativno: više nego ma koja druga zemlja. Njen nacionalni dohodak ceni se na 200 milijardi franaka, a od toga država uzima Za pokriće svojih redovnih i ес rashoda „preko 90 milijardi. Na naoružanje otpada blizu 40 milijardi franaka. Obzirom na terete maoružanja francuska nacionalna privreda je u suprotnom položaiu od engleske, U Engleskoj „se pristupilo velikom naoružanju posle nekoliko godina pro„speriteta, L pre nego što je popustio, a u Francuskoi dok nude .depresiia, još, u јеКи. : U takvoj situacij, pošto vladin finansijski рјап пе predviđa zaključivanje dugoročnog zaima, pravljeni su leteći „.dugovi, da bi se porudžbine mogle finansirati. Od 1 januara „do 28 februara 1939 dugovi su narasli sa 420,4, na 497,1 milijardi franaka. Odričući se dugoročnih zaimova vlada je hteЈа da rezerviše tržište kapitala privatnoj tražnji, a putem „porudžbina, zatim poreskim olakšicama i reformom radnog „vremena trebalo je oživeti privredu. Međutim, privatna inici. Jativa ostala je mrtva, ovog puta zbog političke situacije u „svetu. Vladin je uspeh uglavnom da se vratio jedan deo kapitala iz inostranstva. Pošto, nile. postignut konjunkturni cilj . kojim. je vlada htela da reši pitanje državnih finansija, nije | se moglo pristupiti novom većem programu naoružanja bez novog niza dekreta, koji treba da osiguraju nove prihode | Бо prošrenom planu naoružanja potrebno de novih, 15 · milijardi franaka. Da bi se ostvarile, uvedena je taksa naoru:žanja na sav industriski, trgovinski i zanatski promet, a naplaćivaće se na osnovu mesečnih podataka o njemu. Ovai teret biće prevalien na potrošače. Taksa se ne naplaćuje od prodaje hleba, mleka, vina i novina i od izvoza. Povišen je “porez na dobit od poslova oko naoružanja, ako je veća od ' 60%, tako da ona ne može nikako da bude veća od 10% Da bi se postigle uštede produženo je radno vreme Za činovnike od 40 na 45 sati. Mnogi treba da budu otpušteni, а za izVesno vreme dobijaće još potporu. Ograničavanjem javnih radova uštedeće se 650 miliona. Obustavlja se potpora

: Novih 15. mililardi za naoruтапје п Егапсизкој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. (а | Dp, 7

proizvođačima IDO, koja je iznosila 1,2 mild. ла

ali od većeg je značaja da 1940 država neće davati pomoć za

intervenciju na tržištu pšenice. U tu svrhu davala je ona Pšenično m uredu godišnje 2,8 mild. franaka. Ured će funkcionisati i dalje, ali niegova će briga biti kako da ukloni višak pšenice sa tržišta.

Radno vreme produženo je na 45 sati. Time je definitvno odstranjena 40-časovna radna nedelja, jer se prekovremeni rad plaća tek od 46 časa i to za 5%o više, dok se pod Blumom plaćao za 25-—50% više i za 10—15% pre naj-

novijih dekreta.

Situacija nije još za raspisivanje dugoročnog zajma. Naprotiv, u Francuskoj se opaža jaka tendencija tezauri-

ranja novčanica, a to bi moglo da oteža finansiranje pomoću.

bonova. Žato je pored bona narodne odbrane i bona odbranbene kase uveden bon naoružanja, kojim se naročito išlo za tim da se privuče ostatak francuskog kapitala iz inostranstva. U tom se vlada neće, izgleda, prevariti, jer se kapital vraća uprkos nepovolinoj političkoj situaciji, tako da је .devizni fond mogao da ustupi Francuskoj banci zlata u vrednosti od 5 milijardi,

Posebni plan naoružanja imao bi da se ostvari za tri godine. Zato je i predviđeno oporezivanje putem takse naoružanja, a za pravljenie letećih dugova poseban bon, da bi se aboje moglo jednostavno ukinuti kad plan bude izvršen. Nije se prešlo na dirigovanje privrede, iako novi porezi pokazuju da nema više jakih izvora privrede, tako da se moralo pristupiti naiširem ograničavaniu potrošnje. U pogledu dirigovanja ostaju na snazi dekreti od 20 marta i 1 aprila, po kojima je vlada ovlašćena da proglasi izvesnu granu industrije ratnom, čime ona dolazi pod komandu specijalnog nadzornog tela. Tako je proglašena ratnom industrijom čitava železna

industrija, topionice i prerada. Industrijaici sami traže.:da

njihovo preduzeće bude proglašeno da pripada ratnoj industriji, jer onda imaju više slobode u odnosu prema radnicima.

Као што су у роману „Роми Даба" скидани кровови с кућа. и показиван интиман живот, тако је писац комада „Последњи спрат: скинуо предње зидове са соба на последњем спрату једне велике варошке зграде, за два месеца, у којој живе мануелни иинтелектуални пролетери. Све су то, уоснови, врло добри људи, бољи но што су у животу. Писац је од њиховог заједничког живота направио читаву идилу. То је свакако дејство „социјалног. у модерној књижевности. Како један од становника последњег спрата рече, ништа се необично

није догодило за 20 година у томе куту. Први ванредни

догађај одиграо се за време за које је писац поскидао зидове, (а и иначе цео живот се одигравао на степеништу). Жанвал, вечити студент, иначе младић кога родитељи .H3државају и који проводи највећи део дана пушећи и лежећи (најчешће не сам, већ са једним женскињем, мењајући их непрекидно). Како му једно веће примети доброћудни Макс, он је пустошио женскиње по спрату, док најзад није дошао на ред на чисту, невину и романтички на-

„стројену 20-годишњу Едвигу, коју је он осакатио онако

исто брзо и лакомислено, као што је радио и са лакомисленим женама. Ту је почела трагедија. Едвига покушава да се отрује, али писац није хтео да допусти да се из тога развије трагедија, није хтео да квари онај идилични живот на последњем спрату у кући госпође Маре; он је при-

"везао идеалном младићу, Жанвал, раднику, (који такође годинама ту станује и који. је лудо заљубљен у Едвигу) | ову

заједно са ОМ У утроби. Комад се завршава венча-

њем, У, коме учествује читав низ пресрећних лица, а напр-