Narodno blagostanje
6. мај 1939. НАРОДНО
— Према статистици Радничке коморе у Љубљани У словеначкој индустрији постоје 145 колективних уговора који важе за 50.494 радника. Сразмерно највише их има у рударској и текстилној индустрији и обухватају 880 целокупног радништва у тим индустријским гранама.
— Радници творнице „Мундус' траже колективни уговор, а то је једино предузеће у Вараждину без њега.
RAZNO
— Ovih dana proslavliena je u Nemačkoj četrdesetogodišnjica rada poznatog hemičara D-r Carl Bosche-a, pretsednika падхогпос одђсга Il. С. Farbenindustrie. Istakao se svojim radovima na dobivaniu azota iz vazduha i sintetičkog benzina iz uglja. od njegovim rukovodstvom podignute su u Rajhu prve fabrike tih proizvoda.
— 3JapspmreHe cy HNpHnpeMe 34 rpajuby GyHapa y ce/Hма Карловачког котара. Код овога посла радну снагу ће дати сељаци, а материјал власти.
—- За помоћнике министра финансија постављени су гл. д-р Антун Сладовић, начелник одељења пореза и д-р Милан Хорватски, начелник Државног рачуноводства.
— Nemačka vlada propisala ie uredbu o stanovima za porodice sa mnogo dece. Svaki kućevlasnik dužan je jedan deo stanova dati pod kiriju porodicama koje imaju mnogo dece. Ima pravo da bira koju će porodicu da uzme, ali ako ne izabere sam, mora prijaviti slobodni stan nadležnoj vlasti koja će odrediti podesnu porodicu za taj stan.
— Za zamenika direktora »Batine« fabrike u Borovu
БЛАГОСТАЊЕ Страна 283
postavlien je Momčilo Nedeliković, raniji šef gumarskih гаdionica u Borovu.
_— Za načelnika Odelenia poreza postavlien ic g. Josip Palić, savetnik Ministarstva finansija.
— Министарство финансија доставило је привредним организацијама предлог царинског закона, па пошто су већ стигла мишљења и примедбе, приступљено је коначној редакцији. —_ Министар социјалне политике и народног здравља потписао је правилник о допунском болесничком осигурању које ће се спроводити сада једино код Болесничке благајне Београдске трговачке ошладине. Овим допунским осигурањем, које се састоји у плаћању једног факултативног допунског доприноса од 5 до 25 дин. месечно — O/U страниће се један недостатак радничког осигурања. Према правилнику, плаћањем допунског доприноса добијају чланови породица осигураника право на, лечење у санаториуму за туберкулозу, што је досада имао право само осигураник. Трајање болесничког лечења члановима породице осигураника продужено је за још 28 дана, а самом оситуранику 6 месеци.
—- Састављена је комисија за уређење Државног завода за производњу цепива и лекова у Београду и Завод ће производити цепива и лекове за стоку. Закључиће се зајам од 10 мил. динара за подизање завода, који ће радити на комерцијалној основи.
— Вгој харочјетћ гадтка и мабапској таизтј роуебдо se ı 19838 god. za 5%0 prema 1929.
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 30 АРЕША 1989 6. Opticaj je dostigao rekord od 7.42 miliiardi din.
Latentna napetost na novčanom tržištu prešla je u akuinu fazu. Sadašnja finansijska mobilizacija ipak još zaostaje za onom u septembru, iako ju je u nekim pozicijama i nešto prešla. Novčani opticaj porastao je za 953.4 mil. din. na 7.493 mil. i prešao je nivo iz septembra (7.404 mil.). Dok ie u septembru porast opticala bio prouzrokovan uglavnom smanjenjem obaveza po viđenju, dotle je ovog puta uzrok povećanje zaimova, Obaveze po viđenju smanjile su se za srazmerno mali iznos od 100.6 mil. din., što je čak ispod normalnih smanjenja za ultimo. Pad raznih računa, na kojima se vode potraživanja državnih privrednih ustanova, čak ie nešto veći no smanjenje zbirne pozicije i iznosi 122.4. mil. (na 717.5 mil. din.). Potraživanje države se za 6.1 mil. smanjilo na 16 mil. din. Žiro računi su se čak i povećali, za 27.8 mil. na 834.7 mil. din, Obaveze sa rokom koje su u septembru bile porasle, za punih 300 mil. din. sada su ostale nepromenjene. Ta okolnost jedino ublažuje sadašnju situaciju prema septembarskoj. Razna pasiva, koja između ostalog sadrži i kliringe po kojima smo pasivni, porasla je za 32 mil. na 262.7 mil. din.. |
Glayni uzroci porasta novčaničnog opticaja su OVOga puta u aktivi. Iskorišćavanje kredita bilo je veliko, i to u prvom redu lombardnih, dok su u septembru više iskorišćavani menični krediti. Narodna banka je dosada sistematski smanjivala lombardni kredit, da bi napravila mesta za lom· bard novih državnih zajmova. Sadašnjim povećanjem dostigli su svoj nivo iz ranijih godina, tako da je prema pravilima, po kojima lomDbardni zajmovi ne mogu da prekorače 20% е5kontnih, znatno sužavan kreditni potencijal. Porast zaimova po eskoniu ostao je u normalnim granicama, Za 9.2 mil. na 1.792.6 mil. din. Devize koje ne ulaze u podlogu porasle su
za 70.5 mil. na 485 mil. din. Razna pasiva je trebala za prim da se poveća za mnogo više nego što je stvarni porast, koji iznosi 8.1 mil. na 2.076 mil. Pošto je poslednja poziciia zbirna, ona sadrži izmedu ostalog i zlato i devize, verovatno Je da su se smanjili ovi. Tako veliki porast deviza koje ne ulaze u podlogu ne može da ima za osnovu normalan priliv njihov, pošto se zna da ni tražnja deviza ne može biti zadovoljena ponudom. Vrlo je verovatno da se isto kao u septembru radi o jednoj kreditnoj transakciji prolazne prirode. Hartiie od vrednosti porasle su za 25 mil. din. na 288 mil. Ne zna se od koga je kupila Narodna banka te hartiie od vrednosti. Ali po svemu izgleda da se radi o preuzimanju od takvih ustanova, koje su prodaiom htele da postanu likvidnije. Zlatna podloga, i to samo zlato u kasama, poraslo је za 01 ти. па 1.916.7 mil. i sa 28.5%0 prima na 2.462.9 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđenju povećao se Za 259.8 mil na 8.992 mil. din. usled čega se smanjila i kvota pokrića sa 28.28 na 97.39. Ona je veća nego u septembru prošle godine (26.80%). [ орбсај Комапог novca je porastao za 20.3 mil. din. (Vidi tabelu na sledećoj strani)
Beogradska berza
Izveštajna nedelja od 28/IV-—-1/V 1930
~
EFEKTNO), TRŽIŠTE
Hitlerov govor od 28 prošloe meseca, iako jc protivurečno tumačen sa gledišta svetskoga mira, imac je povolino dejstvo na svetske berze. Svuda se pojavila čvršća tendencija počevši od Njujorka. Ali berza nema sreće 19539 god... Polet na njoj traje obično kratko vreme da bi ustupio mesto Jjačoi depresiji. Tako se kursevi sa prekidima srozavaju: od pclovine 1937 god. sve do marta 1938 iz čisto ekonomskih razloga: