Narodno blagostanje

Страна 362

okviru čitave privrede. Za izračunavanje količine polioprivrednog | ostalog rada Institut je uzeo za bazu broj uposlenih lica i prosečno radno vreme, Na osnovu toga došao je do sledećih rezultata: u periodu 1932/33—1937/38 učešće poljoprivrednog rada palo je sa 31 na 249, a poljoprivrednog dohotka sa 18 na 17%, dok је u istom periodu učešće ostalog rada poraslo sa 69 na 76%, a dohotka sa 82 na 88%. Polioprivredni i industrijsko-trgovački sektor pokazuju dakle suprotne tendencije: na prvome relativno opadaju i učinak rada i dohodak, a na drugome rastu i učinak rada i dohodak, ma

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр: 28

da je relativni porast rada bio znatno veći od dohotka. Dok u polioprivredi relativno veći rad daje manji dohodak, u ostaјој privredi manji rad daje veći dohodak. Nepovoljan odnos

učinka rada prema dohotku posledica je relativno manjeg prinosa od unovčenia poljoprivrednog rada. Bekstvo sa zemlje

kao posledica disproporcije izmedju rada i prinosa u stanju je da umanjujući proizvodnju još više poveća ovu disprODOTciju. Smanjenje te disproporcije pretstavlja danas najvažniji problem nemačke agrarne politike,

=: 0 ===

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Uvoz goveda iz Jugoslavije u ItaliXu obustavljen је zbog pojave slinavke. Pošto ije slinavka izbila tek na talijanskoj teritoriji, poduzete su mere da se zabrana uvoza ukine.

— Министар пољопривреде прописао је Уредбу o организацији Централног завода за рибарство са седиштем у Београду. Задаћа његова је да проучава биологију слат-

- ких вода и да ради на унапређењу рибарства.

— Произвођачи рицинуса у Војводини и Славонији нису се могли споразумети са фабрикама о ценама рицинусовог семена. Први су тражили 4,50 дин. по кг. а други су нудили 3,50. Због тога је ове године засејано свега 500 јутара. Министарство пољопривреде недавно је одредило цену од 4 дин. по кг, али вероватно та цена неће утицати на- повећање производње, пошто је касно донесена.

— У Аргентини је код овогодишње бербе кукуруза прављен опит са машином, коју је изградио аргентински инжињер Торес. Дневно је помоћу ње обран и окруњен кукуруз са површине од 6 ха.

> — Производња поврћа у Немачкој 1939 је доста добра тако да ће се моћи највећим делом подмирити тражња. Морала би се увести већа количина лука из Египта, Чилеа а Канарских отока. Воће је у већем делу Рајха у добром стању, нарочито трешње, "шљиве, кајсије и брескве, и може се очекивати да ће берба дати знатан принос. Стање усева рано с пролећа није било повољно. 320.000 ха (487 површине) засејаних озимом пшеницом морало се понова узорати и посејати. Код јечма тај проценат је још већи. Једино раж, која претставља главно хлебно жито, развија се повољно.

INDUSTRIJA

| — Od 1919 год. до 1938 и Ljubljani je sagrađeno 1,671 nova kuća sa 4,953 stana u ukupnoj vrednosti od 719,5 mil. din. Građevinska delatnost je po broju novih kuća bila najJača 1928 (162 kuća) a po vrednosti 1931 god. (67,5 mil. din.) 1933 ona je po broju kuća opala skoro za 50% (sa 129 na 72) i tek se 1936, vratila na stari nivo (140). U prošloi godini je sagrađeno 103 nove zgrade u vrednosti od 41,9 mil. din.

— Milinari u Podunavlju poveli su energičnu akciju da se spreči podizanje mlinova bez odobrenja nadležnih vlasti, da se rađ mlinova sa motorom od 20 konjskih snaga stavi u kategoriju mlinova, te da se spreči izigravanje podizanja mlinova. Na tai način da se iždaje dozvola za podizanje i rad mlinova krupara, a Vrši mlinarski rad.

— Nemačka tekstilna preduzeća održala su u Insbrucku konferenciju po pitanju izvoza gotovih proizvoda i nabavke sirovina. Konstatovano je da je proizvodni kapacitet nemačke tekstilne industrije jako porastao. Danas ona raspolaže sa 17.000 fabrika sa 1!/» mil. radnika. Od toga otpada na bivšu Austriju 352 fabrike sa 55.000 radnika, Sudetske krajeve 1224

sa 125.000 radnika. Češku i Moravsku 1500 sa 250.000 radnika i Memel 10 sa i850 radnika, a ostalo na stari Raih. Kako zasada nema izgleda da će se moći povećati izvoz, ugovorTeno je o potrebi ograničenja proizvodnje da bi se izbegla hiperprodukcija. Bilo je govora ı o mogućnosti nabavke pamuka iz Irana i Iraka, gde bi se uz tehničku pomoć Nemačke mogla znatno povećati proizvodnja.

— Према писању „Времена, Рајко С. Лаковић из Београда затражио је од Банске управе у Сарајеву предконцесију за искоришћавање водених снага реке Дрине узводно од Бајине Баште. Према пројекту хидроцентрала би производила 44.000 квч. електричне енергије, којом би снабдевала индустријске центре у Шапцу, Београду а евентуално и у Зеници и другим местима. Тврди се, да је TI. Лаковић претставник једне италијанске групе хидроцентрала и да је и швајцарски капитал показао интересовање за сличну концесију. Међутим, приликом отварања фабрике „Зорке“ у Шапцу министар трговине и индустрије изјавио је да ће хидроцентралу подићи сама држава.

TRGOVINA

»Frgovačko а. 4« u Petrovgradu povećalo je svoju glavnicu sa 1 na 2 mil. dinara. Društvo je osnovano 1919 zg. i bavi se trgovinom kolonijalne robe na veliko.

— Cena ovogodišnje vune usled mera koje je Narodna banka preduzela, ograničenjem davanja deviza Za UVOZ Vune, povoljno se formira. U Vardarskoj banovini ona već iznosi 14—17 din... po kg., u Bačkoj i Banatu, gde se prošle godine } kg. cigaje· prodavao po 10—14 din., danas se nudi za 22 din. za opranu, odnosno 16—17 za nepranu. Poljoprivredna komora u Novom Sadu preduzela je mere da poljoprivredne organizacije na svome području prodaju vunu direktno tekstilnoj industriji.

— Vlada češko-moravskog protektorata odobrila je da se iz oblasti koja je jesenas pripojena Poljskoi · slobodno uvoze svi Omi artikli koji se tamo proizvode. Povlastica važi do 30 septembra ove godine.

— Na zahtev rumunske vlade suspendovan je za gOdinu dana ugovor o kupovini nafte, koji je 1936 sklopljen između Rumunije i francuskog društva Petrofina. Prema ugovoru Petrofina je imala da kroz 12 godina preuzima svu naftu koja pripada državi iz celokupne rumunske proizvodnje s tim da protuvrednost upotrebi za plaćanje rumunskih porudžbina za naoružanje u Francuskoj. Rumunska vlada 31.

'marta ove godine ofkupila je uz globalnu cenu oVu svoju

proizvodnju i prodavaće je sama u narednoj godini.

- — Smanjema je carina na uvoz poluvaljanog željeza za izradu lima sa 7,60 zlat. din. za 100 ke: na 5 zl. din. (Jiedno. se ukida skupni porez na uvoz ove sirovine koji je dosada iznosio 6,90%. Povlašćena carina važi do kraja 19839 god., a ukoliko je ministar finansija produži najdalje do kraja 1940 g.

презри ове цеоланиа пао ин