Narodno blagostanje

Страна 366

пустио, али је тражња по 102.50 врло жива без икакве по-

нуде. Од 6%/ аграрних папира имамо скок код Далматинаца, не велики, али ипак скок. У Далматинцима је био обрт 1,25 мил. дин. што претставља од прилике нормалну цифру. Беглуци, напротив, иако с мањим обртом од 0,82 мил. дин. нису могли да сачувају своје побољшање, које јеб. о.м. износило 89,25. Последњег дана попустио је на 89. 6% шумски аграр, који се све више појављује на берзи, много квари ситуацију 6%/о папирима. Обрт је био 0,85 мил. дин. и папир је остао непромењен, при курсу од 84.50. Оба 4% аграрна папира држе се врло добро.

Али се ова недеља може назвати недељом Ратне штете. Истина по обрту то тако не изгледа. Обрт у промпту је био 1,6 мил. дин. према 1,45 у прошлој недељи. Само је у овој недељи било терминских обрта од 0,7 мил. дин. Али баш у томе маломе обрту лежи главни узрок скока Ратне штете, која је почела ову недељу са курсем од 464.25, а попела се на 469, с тим да је рађено последњег дана и по 470. Била је велика тражња на берзи за Ратном штетом.

Кажу да се ових дана имају да обаве велике лицитације за.

јавне радове. Како било, понуде није било никакве, Ако се изузме један закључак од милион динара номинално последњега дана, онда се може рећи да је целе ове недеље обрт у промпту био нешто мало преко милион динара. Наши су берзијанци учинили капиталну грешку што су се лезинтересовали за овај папир. Ратна штета је класиран папир нашег ефектног тржишта, најстарији и најпознатији у народу. На њему су милиони зарађени. Он се налази готово у свакој кући, која уопште зна што о хартијама од вредности. То је папир који подлеже великим променама

_курса, а то је за берзијанце интересантно, јер берзијанац

није рентијер чак ни онда ако је велики део свог капитала

уложио у сигурне хартије од вредности.

Описујући овај велики оптимизам на нашој берзи у извештајној недељи ми нисмо учинили своју дужност, ако

_не истакнемо и то да је хоса наступила уз апсолутну ап-

стиненцију јавне руке. Готово целокупну робу је прогутала приватна рука. Појавило се више капитала на берзи. Интересантно је,. да се са свију страна јавља да се свет почиње да смирује.

Горња таблица показује да је укупни 065 био У овој недељи више но двострук од прошле недеље. Међутим, кад се мало боље анализира, видеће се да је разлика много мања. Пре свега, прошла недеља имала је свега четири радна дана, а извештајна пет. Значи да би требало узети. недељни просечни обрт у прошлој недељи на 5,400.000. У обрту извештајне недеље налази се Народна банка са 2,2 милиона динара што претставља један врло редак изузетак. Посао није уопште обављен на берзи, већ је само тамо забележен. Ако изузмемо ту цифру, онда добијамо 7,8 милиона динара. Кад имамо у виду да је обрнуто преко 1 мил. дин. Блера, онда излази да би нормални

| обрт у овој недељи био око 6,4 милиона, према 5,4 у прет-

ходној недељи. Разлика дакле не би била велика.

На загребачком тржишту акција наших индустријских и саобраћајних предузећа рађене су акције Трбовље по 190 и Осечке шећеране по 80. ;

_ Обрачунски курс долара са примом био је: 2-УГ 44.1175; 5-VI: 44.08; 6-VI: 44.0487; 7-VI: 44.0550; &-VI: 44.08. Наши папири на страним берзама

Курсеви наших државних обвезница на Париској берзи били су следећи:

5-VI 26-V 49 1895 248 226.50 59 1902 284 279 41/99/). 1906 248 228

4i0 1909 240 267

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 23

41/5%/0 1911 | 961 285. . 50/0 1912 284 275 "То Стабилизациони 318 5%'/o OĐyHJHHTr 116 119

Курс предратних зајмова даље се поправио, док су послератни нешто попустили. У Њујорку су наше обвезнице рађене по нешто вишем курсу. : тој Блер – 87 Блер 7% Сила 5 јуни 21—21.75 22—23 26—30

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Најактуелније питање нашег девизног тржишта, наиме, клириншке марке, предмет је једног чланка у овом броју, на који упућујемо наше читаоце. Постепено подизање курса, као што је уговорено у Келну, спроводи се на берзи где је курс достигао 14.15 дин. Као што се могло предвидети у прелазном периоду, који треба да траје до 90 о. м., када марка треба да достигне 14,50, није дошло до нормализовања прилика на нашој берзи. Понуда је врло мала, а тражња је огромна. Народна банка засада и не издаје извозницима клириншке чекове, него им одмах исплаћЋује противредност њихових потраживања. На берзи појављује се са приватне стране само тражња, коју делимично покрива Народна банка. Тражња је врло велика — много већа него што би била под нормалним приликама, пошто увозници знају да ће после за марку морати плаћати више, Начин постепеног дизања курса још појачава интерес увозника, да се што пре покрију. Однос понуде и тражње вештачки је поремећен, тако да тржиште не даје праву слику ситуације. Тек после 20 о. м. имаћемо опет среч ђеније прилике за трговину клириншким маркама. Подизање курса марке на 14.50, не претставља велики скок. Курс слободне марке, као што је познато, много је виши, он износи нешто преко 22 дин. Али и тај сразмерно мали скок курса имаће, несумњиво, добро дејство на наш извоз. Ни то, међутим, не треба преценити, пошто Немци могу са променом цена, да паралишу повећање курса марке. Важно ће бити то, да ли ће они поред вишег курса плаБати исте цене. — У вези са келнским преговорима скочио је и курс чешке круне. Народна банка ће, наиме, престати издавањем клириншких чекова у промету са протекторатом и примиће клириншки обрачун са утврђеним курсом.

Пошто је овај био 151 и курс клириншких чекова се враћа,

на тај ниво. Засада је главни купац Народна банка. Код грчких бонова ситуација је била боља него у претходној недељи. Понуда није обилна, али потпуности ради треба забележити да ни тражња није богзна каква. — У трговини слободним девизама ситуација се није изменила. Понуда је минимална. Народна банка покрива углавном из свог стока, 10 тражње.

И ем см зм

2-У1 28.596 | Стаб. + пр.

Слободно тржиште

Лондон 9258 — 207.60 258— 258— 258—- 258Париз. 146.00 117.50 145.97 145.99 145.87 145.96 Њујорк 5488.13 4411.75 5485.88 5484.23 5483 20 5483.47 Женева 1249.77 1.000 1244.72 1943.82 1243.37 1242.77 Амстердам 9950.38 2.374 2943.76 2931.68 ' —— 2981.32 Брисел | 938.29 837.50 937.89 937.52 937.19 937.35 Приватни клиринг Берлин 1.380... 779. 1.390. 1.690 1200. 1415 Мадрид о —, — — Грчки бонови 3075. = 8l— 3150 — 31.50

Праг 145.59 — 146.16 148— 149— 149.50 Обрт је знатно порастао према претходној недељи са 94.7 мил. на 44 мил. дин. И ове недеље је Лондон више ра-