Narodno blagostanje

1, јули 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405

IV IZGLEDI ZA NOVU KAMPANJU

Kao kampanja 1938/30 i ova počinje pod vrlo nepovoljnim objektivnim uslovima. Velika zaliha, ukoliko ne bi došlo do nekih vanrednih prilika koje bi izazvale veće nabavke žita, — pritiskivaće tržište u celoj kampanji, jer nema nikakvih izgleda za normaino povećanje potrošnje pšenice.

Prema podacima Međunarodnog agrarnog instituta zasejana površina u Evropi iznosi 22,47 mil. ha prema 22,31 u prošloj godini Što pretstavlja povećanje od 0,4%. U Africi zasejana površina povećana је sa 1,27 na 1,50 mil. ha ili 15%. Naprotiv, u Severnoj Americi (S. A. D. i Kanadi) površina je smanjena sa 40,12 na 34,16 mil. ha. Smanjenje zasejane površine odnosi se na S. A. D. gde se proizvodnja pšenice, prema planu, ravna po potrošnji i izvozu.

Vremenske prilike za razvitak pšenične biljke u 1938/39 bile su relativno povoljne pa se može računati sa dobrom žetvom. Severna hemisfera daće i ovoga puta znatan izvozni višak.

U S. A. D. zvanična procena taksira žetvu ozime pšenice sa 1,424.000 vagona, a prolećna sa 450.000 vag., dakle ukupno 1,874.000 vagona. Taj prinos taman odgovara unutrašnjoj potrebi S. A. D. Ali bez obzira na to S. A. D. će i u novoj kampanji izvesti 100 mil. bušeli odnosno 272.000 vagona iz prenosne zalihe која је а 350—400.000 уасопа уеса од погташе ргеnosne količine. |

Stanje useva u Kanadi obećava dobru žetvu 5 12voznim viškom od 400—500.000 vagona, a možda i više.

Evropske uvozničke zemlje takođe očekuju dobru žetvu usled čega njihov uvoz u narednoj kampanji, ukoliko se političke prilike još više ne 61 ророг5аје, пе-

ma izgleda na povećanje. U evropskim agrarnim zem-

ljama žetva će biti u razmerama prošlogodišnje što znači izvozni višak od preko 200.000 vagona. Ako se pođe od pretpostavke, koja prema sada-

njem stanju useva na severnoj hemisferi i prosečnom prinosu za poslednijh deset godina na južnoj hemisferi (gde je setva obavljena pod povoljnim vremenskim prilikama i na istoj površini kao i lane) izgleda sasvim verovatna, da će i ovogodišnja žetva biti sulicitarna za oko 2,000.000 vagona i da se svetska uvozna potreba neće povećati, onda to bi značilo povećanje prenosne zalihe na dan 31 jula 1940 godine za daljih 500.000 na 2,100.000 vagona, dok je kampanja 1938/39 počela sa prenosnim stokom od 910.000 vagona (1023/28 prosečni stok bio je 880.000, 1928/33 god. 1,660.000, 1033—38 g. 490.000 vagona). Polazeći od te činjenice, sadanji period pšenične krize označava se težim od onoga 1929/33 godine.

To u ostalom potvrđuje razvitak cene i kupovne snage pšenice na slobodnim tržištima. Uporedni pregled najniže svetske cene u 1932/34 i sadanje cene (period novembar—januar prema kome je junska cena još više pala) izgleda ovako (u zlatnim francima za kvintal):

— Ž% prema

1932—34 1938/39 1932—34

Vinipeg Manitoba 1 8,0 6,70 — 16,3%

Liverpul Manitoba II! 9,05 7,90 — 127% Čikago Н. Winter 2 10,40 7,10 — 26%

B. Aires 6,70 6,15 = 8,3%

Sadanja kupovna snaga pšenice za ostale artikle ista je kao u godini najjače agrarne krize 1032/33. Polazeći od 1928/29 (100) i računajući odnos između irdeksa cene pšenice i cena na veliko dobija se sledeći indeks o stanju kupovne snage pšenice:

1032/33. 1938/39

Kanada 62,9 62,3 S. A. 1). 76,5 72,9 Argentina 61,7 61,8

Iz ovoga izlazi da sa kampanjom 1939/40 гароčinje druga godina teške krize pšenice.

V POLOŽAJ NAŠE ZEMLJE, FINANSIRANJE I MOGUĆNOST IZVOZA

U nedostatku najbitnijeg elementa, koliki je rod, kolika potrošnja, zalihe i prema tome sa kolikim se izvoznim viškom može računati, ostaje nam da problem Hnansiranja i politike izvoza posmatramo na Osnovu pretpostavki. Postoje tri mogućnosti: deficitarna žetva, dobra sa osrednjim ili malim izvoznim viškom, i odlična sa većim izvoznim viškom, koji če dobra berba kukuruza da poveća kao što je bio slučaj 1936/37 g. Naš izvoz pšenice u periodu 1930/31—1938/39 varirao je između 1% i 19% ukupnog prinosa. Prema izveštajima koji poslednjih dana stižu iz cele zemlje nije isključeno da ove godine imamo odličnu žetvu i to kako kvantitativno tako i kvalitativno. Stoga ćemo se zadržati na pretpostavci odlične žetve.

Određena intervenciona cena od 165 din. |e skoro dvostruko veća od svetskog izvoznog pariteta (za 175%)). Izvoz po svetskoj ceni u ovakvoj situaciji i za žitni režim i za državne finansije bio bi katastrofalan, jer bi svakih izvezenih 10.000 vag. povlačili gubitak od 100,000.000 din. Prema tome sretstva intervencionog fonda bila bi iscrpena sa 15.000 vag. izvoza. Gubitak za ostatak izvoza imao bi se pokrivati iz državne kase.

Osnovna karakteristika našeg intervencionog režima jeste staranje za otkup i plasiranje izvoznog viška. U nedostatku tehničkih i finansijskih mogućnosti za držanje izvesnog stalnog stoka u zemlji, zatim u ne-

dostatku dovoljnog magacinskog prostora u koji bi se mogla smeštati preuzeta roba, Prizad mora da radi tako da paralelno sa otkupom vrši izvoz. Prema tome za forsirani otkup, što bi dobra žetva i relativno VisOka otkupna cena mogle vrlo lako da izazovu, potrebne su dve stvari: finansijska sretstva i izvozne mogućnosti. Sretstva intervencionog fonda Prizada i državni kredit iznose oko 400 mil. din. To je dovoljno za otkup oko 25.000 vag. Ako bi se ta sretstva u toku kampanje mogla obrnuti dva puta (što opet zavisi od izvoznih mogućnosti i unovčavanja kupljene pšenice bez ikakvih gubitaka) moglo bi se otkupiti 50.000 vag. Ako bi ponuda bila suviše nagla, teško je pretpostaviti da bi izvoz i ponuda mogli da idu paralelno; sporost prvoga izazivala bi usporenje drugog, a to bi izazvalo slom. Naše izvozne mogućnosti uz preferencijale danas su svedene na jedno jedino tržište: nemačko. Kontingent za pšenicu u Nemačkoj iznosi 10.000 vagona. Pored toga postoji jedan alternativni kontingent od 10.000 vag. za pšenicu ili kukuruz koji bi se, u krajnjoj nuždi, mogao možda pretvoriti u pšenicu. Dakle nemački kontingent iznosi 20.000 vag. Za Češko-moravski Protektorat postoji kontingent od 10.000 vagona takođe sa preferencijalom. U Italiji uživamo kontingent od 3.000 vag. sa izvesnim doplatkom na svetsku paritetnu cenu. Prema tome, teorijski se može računati sa