Narodno blagostanje

Страза 428

Fedora. — »Metal, mašine i alati« a. d. u Beogradu, upis firme sa glavnicom 500.000 din. i članova upravnog odbora gg.: Lazara Jovanovića, Vande Buzuna i Ivana Timofejeva. Jadransko-podunavska banka, Beograd, upis članova upravnog odbora gg.: Milan Mih. Stefanović, d-r Milosav Radović, Avram Filipović, Stevan Tubić i Toma Maksimović.

Zborovi akcionarskih društava

11 iuli — Društvo za elektrotehniku i Fabrike kabla a. d. Zagreb (redovan).

14 iuli — Jugoslovenska komercijalna plovidba d. d. u Sušaku (redovan).. — Jugoslovenska Bosanska plovidba u Sušaku (redovan). .

15 јин — Ferdo Lamer ind. drva d. d. u Zagrebu (redovan). — Fulmen d. d. za trg. ugliem u Slav. Brodu (redovan).

22 iuli — Rekord Erdeš a. d. u Novom Sadu (redovan).

23 juli — Kreditna banka d. d. u Gaidobri (redovan).

B iuli — Industrijsko i trgovačko d. d. u Beogradu (redovan).

15 avgust — Opšte jugoslovensko bankarsko društvo a. d. u Beogradu (redovan).

27 avgust — Pirotska okružna štedionica u Pirotu (redovan). БИБЛИОГРАФИЈА

Nikolitsch Di. Mita: Entstehung der Hauptgerstenarten. 102 str., 42 slike, 1939. Izdanie J. Neuman-Neudamm i Berlin. — Autor je direktor Više poljoprivredne

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|u pt}

Pp. 27

\ škole u Valjevu. U ovoj studiji izneo je postanak ječma, za koji su iskopavanja pokazala da ie jedna od najstarijih Кијtura biliki. Polazeći od najstarijih vrsta prikazuje strogo naučno razvoj ječma do danas.

PA3HO

— Rešenjem ministra finansija postavljeni su za članove Deviznog odbora pri Narodnoj banci g.g. D-r Ivo Belin, prvi viceguverner, (zamenik D-r Li. Mikić, drugi viceguverner), D-r K. Ljubisavljević, v. d. direktora Deviznog odeljenja, Nikola Stanarević, načelnik Bankovnog i Valutnog odeljenja Ministarstva finansija, (zamenik Z. Starčević šef otseka Min. fin.), Milivoje Pilia, pomoćnik ministra spolinih poslova i D-r Sava Obradović, pomoćnik ministra trgovine i industrije. Za pretsednika je izabran ge. Dr. Belin.

— Prema vestima dnevne štampe malarija se sve Više širi u pojedinim krajevima naše države. U Savskoi banovini zabeleženo je u antimalaričnim stanicama 1938 830.277 slučajeva. Stvarno ima više, pošto se mnogo sVeta leči bez lekarske pomoći.

— U Boru je izgorela rafineriia ulia Braće Marić, Šteta iznosi 2 mil. din.

— Današnia Slovačka ima 37.394 km? (pre bečke arbitraže 49.021 km?) i po površini ie veća od Belgije i Nizozemske. Stanovnika ima 2,656.000 (pre arbitraže 3,329.000). 85,11% su Slovaci. Nemaca ima 177.000, Mađara 58.000, Ukrajinaca 69.000, Čeha 77.000 i Jevreia 85.000.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 80 JUNA 1989 GOD.

Poslednje stanje Narodne banke ujedno je polugodišnji bilans. Stoga ćemo pored analize nedelinih promena baciti pogled i na razVoi u proteklom polugodištu, koje je bilo ledno od naiburnijih na našem novčanom tržištu.

Prema prethodnoj nedelji novčanični opticai se pDpovećao za 224.3 mil. na 7.176,9 mil. din. Naiviše je tome doprineo pad obaveza po viđenju, za 196 mil. na 1.724,5 mil. din. Od njenih sastavnih delova naijače su se smanjili žiro računi, za 105,6 mil. na 997,3 mil. din., zatim razni računi za 99 mil. na 684,6 mil. din., dok su se potraživanja države povećala za 1.8 mil. na 42,5 mil. din. Razna pasiva, čiji nadiveći, ali kao što izgleda ne jedini sastavni deo, čine pasivni klirinzi, smanjila se u neobično jakoi meri — za 87.4 mil. na 243.9 mil. din.

U aktivi ie porast razne aktive, koja se kreće sasvim nezavisno od deviza koje ne ulaze u podlogu, za 24.7 mil. na 2.135.3 mil, din., naiviše doprineo povećanju optlicaja. Izgleda da je uzrok tom jakom povećanju porast kliringa po kojima smo aktivni. I zaimovi su se povećali za 15 mil. na 1.824 mil. din. i to zajmovi po eskontu za 14 mil. na 1.733 mil. i oni na zaloge za 1 mil. na 91.4 mil. din. Devize koje ne ulaze u podlogu smanjile su se za 22.5 mil. na 506.8 mil. din. Porast zlata bio je neznatan, za 293.837 na 1.9 milijardi din. U izveštainoj nedelji jače se smanjio stok kovanog novca, za 28.6 mil. na 258.8 mil. din. Ostale promene su manjeg značaja i u vezi su sa polugodišnjim zakljiučkom knjiga. Tendencija kojia je ove nedelje došla do izražaja, jači porast opticaja usled povlačenia obaveza po viđenju i delimično većeg iskorišćavania zajmova, nije ništa neobično u oči nastupajuće polioprivredne kampanie. Neobičan ie pak porast razne aktive, čili uzroci nisu sasvim jasni. Po svemu izgleda, radi se O DOvećaniu aktivnih kliringa. Jedina nepovolina činjenica je pad

deviza koje ne ulaze u podlogu, koji ie usporavao, nasuprot svim važnijim promena, porast novčaničnog opticaja.

U prvom polugodištu povećao se novčanični opticai za 256 mil. din., dakle samo za nešto više nego što iznosi DOrast u poslednjoj nedelji. Mnogo iače je bilo smanjenje obaveza po Viđenju, za 368.7 mil. din., od čega mpretežni deo 995.5 mil., otpada na razne račune. Prema tome može se zaključiti da su državna privredna preduzeća u jačoi meri povlačila svoja potraživanja po viđenju nego privatna. Zaimovi su se povećali, podjednako, menični za 25.4 mil. i lombardni za 27.8 mil. din. Da se novčanični opticaj nije jače роуесао ргоuzrokovano je smanjenjem deviza koje ne ulaze u podlogu Za. 136:7 mil. din.. a 1 rnazhne alttyVe za 12.9 mil. din. Porast zlatne podloge bio je manjeg obima, svega 10 mil. din., tako da ne pretstavlia nikakvu protivtežu smanienju deviza koje ne ulaze u podlogu.

(Vidi tablicu Narodne banke na sledećeoj strani)

Београдска берза

Извештајна недеља од 30-УТ -6- УП-1939

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Сваки посао тражи своје специјално знање, па тако и писање извештаја с берзе. Треба истаћи да је извештај с берзе врло важан део једнога листа. Често може читаталац, заведен у заблуду рђавим извештајем, да претрпи велике губитке. То је баш узрок што у целом свету људи који су заинтересовани за берзу, читају само специјалне листове за чији извештај знају да је аутентичан и веран. Повод овим речима је писање неких загребачких листова у берзанским извештајима последње недеље; извештајима који су од почетка до краја нетачни, пуни песимизма —