Narodno blagostanje

Страна 422

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 27.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

KK KKKEEKKKK==a

Ове године, како по свему изгледа, HMaheMO рекордни род воћа, нарочито шљива и јабука „Koje cy уједно најважнији извозни производи нашег воћарства. У Србији и Босни шљиве су понеле толико да се многе гране, и поред подупирања, под теретом рода ломе; род је тако велики да се добија утисак гроздова. Слично је и са јабукама. Задовољство с родом помућено је међутим бригом за уновчење које (па према томе и волумен куповне снаге воћарских крајева), зависи највећим делом од извозних могућности. Коњунктура извоза пак у зависности је од рода воћа у увозничким земљама и околним извозничким земљама. Највећи део извоза воћа европских аграрних земаља стиче се на тржиштима средње Европе. После анексије Аустрије и проглашења протектората над Чехословачком, три засебна тржишта постала су једно. Поред овога извесну, знатно мању, улогу игра и пољско тржиште. На та два тржишта, поред Италије, упућен је скоро целокупни извозни вишак воћа аграрне Европе. Уколико су увозне могућности мање, и извоз европског аграрног сектора воћа већи, потенцира се узајамна конкурентска борба која доводи до срозавања цена. То нарочито може да буде случај у овој години, јер је род воћа добар и у увозничким и у осталим извозничким земљама; следствено, увозне могућности биће мање а капацитет извоза релативно врло велик.

Као и ранијих година, пласман нашег извоза шљива и јабука и овога пута зависан је највећим делом од увозног капацитета немачког и чешко-моравског тржишта. У прошлој сезони, при слабијем роду воћа, наш извоз шљива и јабука овако је изгледао (све у вагонима):

Примитивност. наше воћне привреде

Свеже шљиве Јабуке Сувешљиве Пекмез Немачка са Аустријом 2.100 2.600 633 65

Чехословачка — 400 — ——

Према томе, у 198839 Немачка са Протекторатом апсорбовала је од укупног извоза: свежих шљива 91%, јабука 10096, сувих шљива 95%, пекмеза 109%. За оба тржишта наша земља ужива контингенте чије искоришћавање зависи још и од функционисања платног промета пошто се волумен извоза управља према уплатама за немачки увоз у Југославију. Поред стања платног промета искоришћење контингената зависи и од увозних дозвола које се издају тромесечно, у границама потреба тржишта, односно недостатка понуде домаћег воћа. За свеже шљиве контингент у Немачкој са Аустријом износи 2.200 вагона, а у Протекторату 1.200 вагона, дакле укупно 3.400 вагона. За суве шљиве имамо у Немачкој: 280 вагона за шљиве у сандуцима, 600 вагона за трговачке шљиве у врећама и 380 вагона за индустријске шљиве у врећама, дакле укупно 1.260 вагона. Поред тога, имамо и један суперконтингент од 1.000 вагона. Увоз сувих шљива у Протекторат није контингентиран, али је до прошле године био префериран првенственим издавањем увозних дозвола. За извоз у ову релацију дошло би у обзир 400 до 500 вагона. Италијански контингент за суве шљиве сведен је од 100 на 95 вагона. Контингент за пекмез у Немачкој износи свега 150 вагона. За свеже јабуке имамо у Немачкој контингент од 1.750, а у Протекторату 1.000 вагона. Према томе, под претпоставком доброг функционисања платног промета са Немачком и увозних могућности довољних за искоришћење свих контингената, дакле под најповољнијим околностима на ова два тржишта могли бисмо извести: свежих шљива

око 3.400 вагона, сувих шљива око 2.750 вагона, пекмеза 150 вагона и јабука око 2.750 вагона.

За свеже, а нарочито суве шљиве дошло би у обзир и пољско тржиште на коме смо у 1938/39 пласирали око 700 вагона сувих шљива. Међутим, за извоз у ову релацију највеће сметње чини платни промет. Размена између наше земље и Пољске обавља се кроз клиринг на бази 100% компензације, али су из компензације изузета два најважнија пољска увозна артикла: угаљ и парафин. Услед тога, у сезони извоза воћа клириншки салдо брзо порасте, а чекање за наплату продужи се на месец и више дана.

У остале релације извоз шљива и јабука је врло мали

тако да за растерећење домаћег тржишта скоро не дола-

зи у обзир.

(Ове сезоне наш извозни капацитет шљива (у свежем и сувом стању) и јабука, ако се садањи род одржи до краја, могао би знатно да пребаци постојеће теоријске увозне могућности одређене контингентима чије би искоришћење могло да буде прилично сужено услед обилне домаће производње. Према садањим изгледима принос свежих шљива очекује се преко 100.000 вагона. При тако великом роду могло би се извести у свежем стању најмање око 10.000 вагона. Производња сувих шљива цени се на 4 до 5.000 вагона. Јабука за извоз могло би да буде 4 до 5.000 вагона. За искоришћавање шљива овога пута треба рачунати и са већом продукцијом ракије која је претходне две године, услед слабијег рода, била релативно знатно мања. За оволики извозни капацитет немамо тржишта. Она се не би могла наћи ни под условом употребе већих износа за премирање. А поврх свега не треба губити из вида ни развитак политичких прилика у Европи који не иде у прилог нормализовања размене добара и ублажења ратне психозе. Све то у многоме замрачује перспективе уновчења овогодишњег великог рода шљива и јабука. Интервенција на тржишту сувих шљива стоји пред крупним задатком: да откупом целокупне производње спречи срозавање цена. Тај задатак интервенција може да изврши само у случају ако произвођачи сувих шљива обрате ванредно велику пажњу на квалитет, да би се шљива могла лагеровати и одржати за наредну сезону. Са јабукама биће много теже па ће и ефекат њиховог уновчења вероватно бити слабији. Сезона 1939/40 показаће још једном да се продукција воћа не може да развија без техничких уређаја (хладњача и магацина) који чине основ савремене трговине воћа.

Interesuje nas kako može da se oseća autor predloga o elektrifikaciji, koga kritikujemo u članku o »Jugosloven- skim Meksikancima«, kad pročita rezoluciju koja je donesena pred par dana po pitanju valutne politike na kongresu Međunarodne trgovinske komore u Kopenhagenu. Jer u toj rezoluciji, za koju su glasali pretstavnici 52 zemlje, zauzeto je stanovište koje stoji u potpunoj suprotnosti sa njegovim.

Kao principijelno stanovište, iz koga se izvode konkretni predlozi, istaknuto je na početku, da je standard života u pojedinim zemljama zavisan u velikoj meri od slobode razmene dobara i usluga, od što većeg strujania kapitala u privredne svrhe između novčanih tržišta pojedinih zemalja i pomaganja međunarodne inyvesticione delatnosti, tako da suvišan kapital bogatih zemalja ide da razvija privredu siromašnih; i druga pretpostavka podizanja blagostanja је da

Za privrednu međunarodnost

== ере