Narodno blagostanje

5. август 1939,

се на градњу железница јер је то увек посебан проблем, почињу у периоду опорављања од депресије, кад се интензивније приступило јавним радовима. Али овог пута државаих је предузела као преко воље, да би решила друго питање. Наиме, наш клиринг са Немачком био је јако пасиван, приватна иницијатива у земљи није се била опоравила од депресије, да би могла да развије већу тражњу, и држава је на рачун тих потраживања из Немачке поручила машине за зеничку железару. Пре тога држава је била преузела фабрику мотора у Раковици, али и то је посебан случај, јер је она имала интереса за ову фабрику зато што припада ратној индустрији.

Дакле, држава се као од невоље одлучила да у већем обиму уђе у индустрију почевши од 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 485

И, доиста, изгледа да је она Te H следећих година тражила начина како да приватну иницијативу упути правцем којим жели. Јер, например, подизање извесних предузећа металне индустрије дошло је не иницијативом приватног капитала, него на жељу владе. Нека од тих била су предузећа страног капитала тако да је и његова помоћ искорићшена. Програм јавних радова није предвиђао подизање нових државних предузећа. И тако последњих година улазимо као случајно, или због коњунктурне политике и интереса народне одбране у период у коме се све чешће могу да чују предлози да држава треба да развије своју привредну делатност подизањем нових предузећа, док нисмо из тог случајног опредељивања ушли у ону фазу коју смо истакли на почетку чланка.

ТУ КОЛИЗИЈА

За проширени обим привредне делатности држави стоји на расположењу домаће тржиште капитала и ту она конкурира приватној тражњи, а тим самим и приватној инвестиционој делатности. Али у том моменту мора да се појави колизија, јер једним друмом не могу ићи упоредо двоја кола која су заједно шира од пута. Једна ће друга згурати у грабу. Зајам у иностранству за подизање фабрика целулозе претставља изузетак, до кога је дошло тако што се ради о предузећу које производи сировину за ратну индустрију, на којој је заинтересовано француско тржиште.

Питање је дакле карактера ове тенденције

Iz uredništva

која се показује у појачаној привредној делатности државе. Ако би се она продужила и уз овакву колизију с приватном иницијативом, то би био знак развоја државне привреде на рачун приватне, а то је већ промена привредног система слободне приватне иницијативе у државни капитализам. Ми смо свакако још далеко од те промене система. Државна привредна предузећа појављују се код нас још увек као конкурентска предузећа приватним. Па кад је тенденција да се њихов број повећа, да видимо у којим су гранама индустрије она подигнута и какав је њихов пословни успех. О томе ћемо писати у једном од идућих чланака.

рош ка а>ужаљ о ћ жЖајпао вз ро иза

I INTERES ZA FINANSISKE PROBLEME

Ovo je treći broj po redu u kome se vraćamo na problem engleskih finansija u vezi s velikim ftroškovima naoružanja. Stvar ne bi bila toliko interesantna da nema opšti značaj. Jer naoružanje razvija i podržava konjunkturu u svim zemljama, državne finansije izložene su teretu naoružanja, neoprezna finansijska politika lako može da odvede u inflaciju i tako od veštine finansiranja zavisi naoružanje, a preko njega održavanje čitave privrede u pokretu. Dok se ne napusti utakmica u naoružanju i ratna proizvodnja ne zameni civilnom, dotle sadašnja konjunktura zavisi od državnih porudžbina. Granica tih porudžbina nije određena jednim obimom potreba, jer naoružanje nema kraja, a to se videlo na engleskom povišenju budžeta naoružanja tri puta uzastopno, posle čega je Čemberlen izjavio da će na kraju godine i sadašnji program možda biti prekoračen za kojih 100 miliona funti sterlinga. Tehnika nema takođe granica i ukoliko stoji do nje, ne može se ni proračunati šta bi se sve dalo proizvesti u toku samo jedne godine. Ali granica leži u finansijama, i veština finansiranja ratnih porudžbina ističe se kao najkomplikovanija veština u području privredne politike.

Engleski način finansiranja došao je u izvesnom smislu u kritičnu fazu i zato je interesantan po ceo svet,

jer utakmica u naoružanju, pre ili kasnije, dovodi sve zemlje u tu fazu. Interesantno je kako je brzo dozrelo saznanje o tom. Engleska privredna štampa preplavliena je napisima o problemu daljeg finansiranja naoružanja. Ekonomist donosi u poslednjem broju članak: »Srljanje u inflaciju«, u kome čini čak pretpostavku, da je vlada odabrala taj put, iako najgori, da bi ograničila potrošnju. Do aprila sledeće godine porezi neće biti povišeni, a to je glavno sredstvo ograničavanja potrošnje. Ministarstvo snabdevanja ne može se pokazati dovoljno efikasnim u regulisanju proizvodnje i tržišta na taj način što bi ograničilo proizvodnju kod industrije koja radi za potrošnju, jer ako radnici dobijaju jednako visoke plate i povećava se njihov broj, neizbežan je skok cena. kad se proizvodnja ograniči. Pa iako je situacija ozbiljna, ministar finansija kao da beži od škakljivog: problema, jer nije razvio diskusiju o finansijama kad je povisio rashode. Po najnovijim računima, osim države koja će uzeti 500 mil. funti sterlinga na zajam, treba za dominione 100 mil., samoupravnim telima znatan iznos i privatnoj tražnji takođe, tako da potrebe za kreditom iznose 800—1000 mil. funti sterlinga, a štednja samo 500 mil,