Narodno blagostanje

27. август 1939,

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 531

како Бр, пзосао din зе аарведтле зћопа тебе ЖАО Кети

— међјакпље зе раје љазе евра ке О 6 —

Prikazujući žitni režim za 1930/40 godinu u broju od 1 jula o. g. mi smo završili izlaganje konstataciiom da će Prizad u tekućoj kampanji imati da prođe kroz veliku vatru. Tu konstataciju učinili smo na Osnovu pretpostavke da će žetva biti dobra i sa priličnim izvoznim viškom. Kod takvog roda i visoko utvrđene ene (s obzirom na smanjenje kupovne snage proizvOđača zbog manjeg roda kukuruza u 1938 godini) mogla se očekivati kao prirodna posledica ne samo Velika nego i forsirana ponuda koju bi, iz razloga koje ćemo niže izneti, imao da prihvati najvećim delom Prizad. Isto tako pretpostavili smo mogućnost da izvoz odnosno plasman uopšte i kupovine ne idu paralelno, pa da intervenciona ustanova dođe u položaj da bude zagušena robom. Pošto se radilo o pretpostavkama, hismo se upuštali u štete nacionalno-ekonomskog značaja koje bi iz ovoga mogle da proiziđu.

Prema zvaničnim podacima o prinosu ' pšenice izlazi da smo imali dve uzastopne odlične žetve, upravo 1938 rekordnu od 303.000 vagona, a ove godine odličnu od 282.000 vag. 1938/39 prošla je u znaku pune neizvesnosti. Kada |e u januaru о. 5. intervenciona Cena snižena sa 160 na 140 din. cene su se formirale iznad intervencionih i na tome nivou održale do konca kampanje. Ne oslanjajući se na zvaničnu statistiku mi smo se za prosuđivanje veličine prinosa i stanja zaliha u zemlji koristili indirektnim putem prema konkretnom kretanju ponude i tražnje i reakcije tržišta. Mala ponuda u drugoj polovini prošle kampanje, koja ni u jednom momentu nije prelazila tražnju za unutrašnje potrebe (pri tome treba imati u vidu da je Prizad iz svojih kupovina, koje su iznosile ukupno 17.850 vag. sa 3.350 vag. zadovoljio potrebu vojske, a to je takođe unutrašnja potreba), mogla se uzeti kao znak relativno malih zaliha, sledstveno slabijeg prinosa od onoga zva– nične statistike. Protivu ustezahja proizvođača od prodaja govorio |e vrlo nepovoljan razvitak prilika na svetskom tržištu pšenice. A ako |e žetva bila rekordna, onda nije bilo ni mesta nadi da bi u proleće, kao što to obično biva, cene mogle da porastu. U prilog teze postojanja većih zaliha išao |e samo razvitak spolino-političkih prilika koje od početka kampanje nisu bile ni malo povoline. Od faktora koji su mogli da utiču na veću uzdržljivost proizvođača ne treba isključiti ni bojazan od valutarnih poremećaja (zbog čega je novac pokazivao tendenciju bekstva u nepokretnosti i robu). 1 sasvim je bilo verovatno da su likvidniji proizvođači pridržavali nešto veću rezervu hrane no ranijih godina. Ta pretpostavka našla je potvrdu u ponudi većih količina stare pšenice u novoj kampanji i velikoj ponudi nove robe, a pri manjoj žetvi.

U tome je došla i nova kampanja. Intervenciona cena određivana je sa 165 din. baza šlep Tisa I (čitavih 10 din. više od slobodne cene sa kojom je završena kampanja 1938/39 g.) i to još 1 jula tj. mnogo ranije no prethodnih godina i u vreme kada se nije imao nikakav podatak o rezultatu nove žetve. Za utvrđenje ovako visoke cene govorio je jedan jedini razlog, na

ime želja da sitni proizvođači koji prvi izlaze na piiacu dobiju što povoljniju cenu. Svi ostali ekonomski faktori: stanje zaliha u zemlji, dobra nova žetva, reducirani izvoz brašna odnosno velike zalihe brašna kod mlinova, i sledstveno očekivanje da će mlinovi barem na početku kampanje kupovati manje količine pšenice, kupovna snaga potrošača hleba, a naročito pasivnih krajeva, obilan rod voća koji takođe utiče na smanjenje potrošnje hleba, zatim razvitak prilika na svetskom tržištu pšenice i naše mogućnosti izvoza — govorili su ne samo za određivanje niže cene nego i Za угасапје starom intervencionom režimu sa reporima za kasnije termine u cilju otklanjanja velikog pritiska na tržište u početku kampanje.

Dosadanji razvitak prilika na tržištu pšenice dovoljan je dokaz da se ovi drugi faktori nisu smeli prenebregnuti. Čim je objavljena intervenciona cena nagrnula |e velika ponuda. Ponudu je forsirala Visoka cena i bojazan da ona može da bude snižena. То је dovelo до (ова да је и ovoj kampanji ponovljena stara ројауа forsirane rasprodaje tržišnog viška neposredno posle

зету.

Za prihvatanje ove ponude teorijski postoje tri faktora: izvozna trgovina, mlinovi i Prizad. Ovoga puta privatna izvozna trgovina nije dolazila u obzir zbog monopola izvoza. Mlinovi, čija se potreba za unutrašnju potrošnju brašna ceni na 70.000 vagona, i koji su ranijih godina znatan deo ove potrebe podmirivali odmah na početku kampanje (za prva tri meseca oko 30.000 vag.), ovoga puta pokazali su manje interesovanje za kupovine. Tome su tri razloga. Jedno što je izvoz brašna, u poslednje vreme, sveden na najmanju meru, pa su usled toga mlinovi u novu kampanju prešli sa zalihom brašna od nekih 5.000 vag., drugo što su prodaje brašna na termin, pošto nema nikakvih izgleda za porast cena kao i zbog dobrog prinosa pšenice u pasivnim krajevima, znatno зтапјепе :- есе, što se i oni nadaju sniženju cena.

Prema fome, za prihvatanje gro ponude ostao je iedino Prizad. Od 1 jula, kada je započela intervencija, pa zaključno do 20 avgusta Prizad je kupio 30.837 vagona; dnevna ponuda u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta kretala se između 1.000 i 1.500 vagona, dakle bila je rekordna i može se uporediti samo sa prilivom robe za vreme režima 1931/32 godine koji ie monopolisao kako spoljnu tako i unutrašnju trgovinu. Ovako velika ponuda u pogledu finansijskih sretstava nije pretstavljala nikakvu teškoću. Finansijski Prizad je odlično fundiran; pored vlastitih sretstava i državnog kredita on može danas da dobije i velike iznose privatnog kredita (koji mu međutim, neće biti potreban ni za daleko veće kupovine). Ali teškoće su nastupile u tehničkom pogledu, u nemogućnosti da se kupljena roba preuzme O roku, a one su imale nepovoljne posledice na cenu van Prizada.

U nedostatku dovoljnog magacinskog prostora u koji bi se smeštala preuzeta roba, nesmetano funkcionisanje intervencije, u godinama većeg viška, moguće