Narodno blagostanje

9, септембар 1939 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 567

да прилагоди тако да не падне под стечај нити да тражи мораториум. Међу те усавршице банкарства с обзиром на многобројност и велики волумен дугова долази на прво место увођење једног система рокова за обавезе. Гдегод је то било могућно по природи ствари, банке су орочавале своје обавезе на што дуже време. Цео штедни капитал депонован је код банака у целом свету под режимом рокова. Због тога се одавно извршила строга подела измеby штедног рачуна и операционог или благајничког —- последњи наравно без отказа. Друга усавршица у банкарској политици је васпостављање хармоније рокова између активе и пасиве, тако да се може да ликвидира актива у сразмери скаденције пасиве. Трећа мера лежи у области благајне. Стало се на правилно гледиште, да између готовине банчине и њезиних ликвидних обавеза мора постојати однос другојачи него код осталих привредних грана. Сраз-

—=е

мерно, готовина код банака мора бити много већа. Овако вођена банка није никад могла, при општој навали на банке, да дође у тешкоће.

За време банкарске кризе код нас 1931/32 год. често се чула реч, да је немогуће да банке исплате све своје повериоце. Такав се случај неда уопште замислити, на страни поверилаца. Ако навала на банку није услед њезине сопствене слабости, онда се ова не да замислити неограничено и бескрајно. Нема примера у историји банака, да је навала на целокупно банкарство трајала дуже од десет дана. Нема у историји банкарства примера, да је при слабој навали поверилаца од неколико дана увођен мораториум. Не може се замислити да банке не одговоре обавезама — нарочито када се оне у умереном обиму траже за првих десет-петнаест дана.

(Свршиће се)

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Цене на велико и на мало у првом полгођу кретале су се врло неуједначено, док су у истом периоду 1988 г. биле у знаку хосе. Биљни производи попуштали су од јануара месеца; 17 јануара снижена је интервенциона цена за пшеницу од 160 на 140. Чим је услед повољних метереолошких прилика раније стигао обичан рок зелене хране, почеле су да падају цене овса, јечма и сена. Услед тога индекс биљних производа пао је са 86,9 у јануару на 8152 у јуну или за 6,67. Просечни индекс у првом полгођу био је 846 према 87,6 у 1988. Дакле, пад је био релативно мали, нарочито када се има у виду да је у првом полгођу 1938 према 1937 пораст изнео 24,59/0. Следствено куповна снага биљних производа (узетих у збиру, а не појединачно) "опала је релативно врло мало према прошлој години. Цене стоке и сточних производа у првом полгођу имале су врло чврсту тенденцију. У јуну индекс је достигао највиши ниво од времена кризе од 68,1. До пораста цена стоке дошло је услед форсирања извоза, док је продукција, према претходној години, услед високих цена сточне хране била смањена. Пред крај првог полгођа у дебелим свињама почела је да се осећа и оскудица, услед чега су осетно скочили сланина и маст. Минерални производи последње три године систематски скачу. У првом полгођу њихов индекс био је: 1937 год. 86,3, 1988 год. 90,8, 1939 год. 91,7. У поређењу са ценама осталих артикала минерални производи имају релативно највише цене. Поред биљних и индустриски производи показују извесно смањење цена. Индекс у првом полгођу пао је на 76,7 са 80,0 у истом периоду 1938 год. Пораст минералних и сточних с једне и падање биљних и индустриских производа с друге стране донекле су се компензирали и скупни индекс пао је са 79,6 у првом полгођу 1938 на 77,2, само за 3'/'.

У односу између цена аграрних и индустриских производа наступиле су следеће промене: између индекса индустриских и биљних производа била је разлика у корист последњих 10,3%/о према 9,4% у 1988; разлика на штету сточних производа смањила се са 27,5/0 у првом полгођу 1938 на 16%.

Супротно развоју цена на велико, цене на мало забележиле су мањи пораст. Индекс за 10 градова повећао се у првом полгођу, према истом периоду 1988, са- 91,4 на 92,6 или за 1,3%. Од 1937 цене на мало систематски су

Цене на велико и на мало у првом полгођу

расле; индекс у првој половини године, према истом периоду 1987, био је већи за 10,27. Цене на мало, чији се индекс обрачунава на бази 1930 год. врло су неједнаке у појединим градовима. У Нишу и Новом Саду цене су прешле оне из 1930 са индексом од 100,8. У Београду (97,9) И Скопљу (96,5) врло близу су томе нивоу. Релативно најниже цене имају Загреб (904) и Љубљана (90,9).

U Engleskoj osnovano je Ministarstvo, rata čiji cili je 510kada i druge mere privredne prirodzž protiv neprijatelja. Tim povodom donosimo jedan kratak izvod iz članka dr. W. Tomberga o poimu privrednog rata.

Pod pojmom »aktivni privredni rat« autor podrazumeva borbu koja pored oružanog rata ide za tim da oslabi odnosno uništi protivničku privredu, a pod pasivnim mere kojima se branimo protiv privrednog rata protivnika i kojima se obezbeđuje uvoz potreban za vreme rata. Aktivni privredni rat od uvek je bio povezan s oružanim ratom. U svetskom ratu su prvi put upotrebljene pored isključivo vojničkih mera i čisto privredne mer: u većoj meri. Do kraja svetskog rata pojam privrednog rata bio je nerazdvoino povezan sa pojmom vojničkog rata. Posle rata on se odvaja od njega. Najvažniji kriterium današnjeg privrednog rata jeste to, da je cn vođen i za vreme mira a ima vezu s vojničkim ratom utoliko što ga priprema, uvodi. U privrednom ratu prema oštrini mera koje se upotrebljavaju mogu se razlikovati sl2deći stepeni: privredni rat u oružanom ratu, rat sankcija Društva naroda, i TZV. >beli« rat:

Pojam privrednog rata

run paaa i i O O TO a |

Последњих година | eHrMecKa влада је учинила велике напоре да повећа пољопривредну производњу да би исхрана становништва за време рата што мање зависила од увоза. Ми смо стално пратили те владине напоре па ћемо сада изнети само резултате те политике и упоређење између садашњег производног капацитета и оног пре рата 1914.

Слабу страну енглеске пољопривреде претставља стално опадање обрађене површине. 1914 она је износила 4,4 мил. ха. После рата постепено се смањивала и ове године износи свега 3,6 мил. ха. Чак ни премије које је влада лане одредила за сваки хектар узораног пустог земљишта

Пољопривредна производња у Енглеској за

време рата