Narodno blagostanje

Страна 568

нису могле да је повећају. Узрок томе треба тражити у првом реду у владиној политици цена. Законом о пшеници од 1982 она је фаворизирала производњу исте, али пошто цене јечма, овса и пасуља нису биле рентабилне за произвођаче они су смањивали површину засејану овим биљкама а повећавали ону под пшеницом. Резултат такве политике, коју су произвођачи врло оштро критиковали, је тај да је производња пшенице знатно већа него 191, али још увек не може да подмири целокупну мирнодопску потребу. Продукција кромпира је толико порасла да увоз веће бити потребан. Значајан је пораст код шећерне репе, чија производња може да подмири 4 потребе у шећеру, док се 1914 није ни производила. Продукција осталих производа је мања. Вероватно да ће у току рата обрађена површина порасти, као што је то био случај и за време првог Светског рата, када се до краја 1918 повећала за 560.000 ха.

Овакво стање врло је незгодно, пошто се осетно смањила производња сточне хране, док се број стоке повећао. Нарочито је велик пораст живине (52 мил. комада према 29 мил. 1914). Према томе оскудице у месу и млеку првих месеци неће бити. Само, уколико увоз сточне хране не буде довољан, бројно стање стоке ће се брзо смањити, · пошто ће се морати поклати један део који се не могне хранити,

Дакле, садашња производња енглеске пољопривреде је мања од оне 1914. Да се она повећа треба више радне снаге у којој се осећала оскудица још пре рата. Због тога ће се људска радна снага морати да замени машинском, где год је то могуће.

y »Zeitschrift fur Geopolitik« објавио је XemMyT Волтат један интересантан чланак о могућностима развића — клириншког система. Волтат је данас у међународним привредним круговима најпознатији преговарач Немачке. Његово име се врло често помиње и везано је за најважније спољнотрговинске и међународне економске акте Немачке. Волтат је закључио пролетос познати оквирни трговински уговор с Румунијом, а пре месец дана његово бављење у Лондону везала је светска штампа за питање зајма Енглеске Немачкој, што је Волтат најенергичније демантовао. Он ретко наступа У јавности и због тога у толико већу пажњу заслужују његови написи а нарочито када се односе на југоисточну Европу.

У чланку аутор у првом реду констатује да Немачка не мисли да се догматично придржава клиринга, али до сада није нађено ништа што би боље било од њега. Немачки клиринг је постао све еластичнији. Немачка је данас помоћу клириншких уговора далеко боље снабдевена животним намирницама и сировинама него што би била без њега при данашњем стању светског тржишта и немачких иностраних дугова. Међутим овај систем треба тек данас да издржи своју пробу. Размену робе с европским југоисточчим земљама треба повећати не само повећањем немачке «уповине него и учешћем немачког капитала. Максимум могућег немачког увоза из југоисточне Европе није још постигнут, већ само његов привредни оптимум. Даљи полет треба да се постигне другим сретствима. Немачка девизна ситуација не дозвољава да се путем трансфера финансиског капитала спроводи учешће немачког капитала у оквиру једног дугорочног програма. Стога остаје отворен један једини пут: извоз производних сретстава. Извоз производних сретстава мора тако бити организован да не буде ометан ни угрожен од извоза производних сретстава. На тај начин ће клиринг омогућити извођење и за-

Немачка, Југсисточна Европа и клиринг

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 36

датака за које се у његовом почетку сматрало да је неспособан. На бази једног клиринга стабилизованот и уравнотеженог на оптималном нивоу, који за дуго време обезбеђује ред и сигурност у размени робе, изграђује се пионирски рад са производним сретствима, који доцније помоћу планско дириговане производње још више има да повећа обим робног промета.

Розје гађа 1922 turska privreда razvijala se u dva pravca: jačanje i modernizovanje poljoprivredne proizvodnje i stvara– nje industrije po unapred izrađenom planu. Glavni problem koji je pri tom trebalo rešiti bilo je finansiranje izvođenja tog programa privredne izgradnje. Dok se u poljoprivredi to pitaniz moglo rešiti pomoću Agrarne banke, za industriju je trebalo tek stvoriti takve ustanove. Od samog početka država je uzela izgradnju industrije u svoje ruke. Pošto je državno činovništvo nesposobno za taj posao, vlada je osnovala nekoliko banaka Које imaju da rukovode razvojem pojedinih grana. Udeo države u njima je vrlo velik. U nekim on iznosi 50 ili viša» procenata. Tako su stvorene, da pomenemo samo naivažnije: Sumer banka za izgradnju industrije, Eti banka za rudarstvo, Deniz banka za pomorsku trgovinu, Hipotekarna banka, itd.

Najznačajniji je rad Simer banke, rukovodioca prvog petogodišnjeg plana, kojim je udarena osnova lake industrije. Njime su obuhvaćene: tekstilna, metalna, hemiska, karamička i industrija celuloze. Osnovana je 1988 sa glavnicom od 20 mil. lira, koja je ove godine povišena na 80,5 mil. Za to vreme ona je izradila 4 fabrike tekstilnih proizvoda i peta se dovršava. Ukupan broj vretena iznosića 1940 god. 163.502, radnika 12.800, a proizvodni kapacitet 14.609 tona pamučnih proizvoda. Osim ovih izgrađena je još jedna predionica lanene pređe sa kapacitetom od 1 mil. kg. 19837 započeto je sa gradnjom visokih peći i fabrike čelika u Karabiku. Kad budu radovi završeni, godišnja proizvodnja čelika i železa treba da bude 180–200.000 +. Uskoro treba da počne proizvodnja u fabrikama hlora, kaustične sode, sumporne kiseline i superfosfata, čija godišnja proizvodnja treba da iznosi 2.100 t kaustične sode, 1700 tečnog hlora i 14.000 t superfosfata. Njena fabrika kartona i papira u Ismitu radi već od 1936 i proizvodi gSodišnje 12.000 t papira i kartona. Sada gradi drugu istog kapaciteta i fabriku celuloze, tako da će godišnja proizvodnja celuloze iznositi 19.000 t. Treba još pomenuti fabriku veštačke svile u Gemliku sa kapacitetom od 1.000 kg. Do kraja 1938 Simer banka je utrošila u gradnju ovih fabrika oko 70 mil. lira (8:512 mil. Ффп.).

Od ne manjeg značaja je rad Eti banke, osnovane 1936 sa gplavnicom od 920 mil. lira. Proizvodnja u njenim rudnicima uglja iznosila je 1938 godine 763.456 t ili 29,49 %i od celokupne nacionalne proizvodnje. U prvom tromesečju 1989 taj se procenat popeo na 830,55. Proizvodnja kroma iznosila je 1938 208.000 t, lignita 50.000 t i rafiniranog bakra 5000 t. Ona će se uskoro povećati, pošto je Eti banka otkupila i proširila rudnik i topionicu u Erganiu i Murgulu, tako da će se гоdišnja proizvodnja rafiniranog bakra роугсан па 20.000 t. Prema trogodišnjem programu, izrađenom 1937, proizvodnja i izvoz ruda ima se povećati toliko da priliv deviza 1941 bude 5. mil. lira prema 2,75 mil. 19838. Program predviđa izgradnju dve velike električne centrale u Kitahji i Zonguldaku, rudnika olova u Bulgardak-Kebanu, fabrike sintetičkog benzina u Kitahji i proširenje železnog rudnika u Divriki, čija je DTrOIZvodnja 1988 bila 71.400 t.

Ove godine vlada je rešila da izvrši reorganizaciju up-

'Jloga banaka u izgradnji turske industrije i rudarstva

rave državnih preduzeća. Osetila se potreba jače centraliza-

cije i povezanosti u radu pojedinih grana. Stoga će biti osno-