Narodno blagostanje

16. септембар 1939, НАРОДНО

jer dok u čl. 1 govori o obavezama nastalim iz ugovora, koji imaju za predmet ulaganje novca na štednju, u čl. 3 se govori o potraživanjima po tzkućim i drugim računima. Uredba je sasvim pravilno sve ono što nije ulog na štednju nazvala »potraživanjem«, jer je to izraz, koji kod nas u praksi odgovara nemačkom izrazu Guthaben i francuskom avoir. Zbog toga je izraz »ulog« u prvom članu i u naslovu same uredbe uzak, jer i ne obuhvata ukupnost tražbenih odnosa koje reguliše uredba. Ni to, međutim, neće praviti teškoća zbog toga, što su upotrebljena oba izraza.

Ukupnost pasive novčanih zavoda prema »ulagačima« podeliena je u iri grupe u ciliu regulisanja rokova — pri čemu su uzeta sledeća tri kriteriuma: priroda dužnika, privredni kvalitet poverioca i priroda tražbine. Po kvalitetu dužnika svi se novčani zavodi dele u dve grupe. U prvu grupu spadaju: Poštanska štedionica, Narodna banka i Državna hipotekarna banka. Za potraživania kod Narodne banke uopšti3 i čekovska kod Poštanske štedionice kao i ona po tekućim računima kod Državne hipotekarne banke ostavlia se status auo ante. Ugovoreni rokovi ostaju na snazi; uredba ih ostavlja van svoga domašaja. Svi ostali novčani zavodi došli su u drugu grupu kod kojih se ukidaju ugovoreni rokovi i na njihovo mesto dolaze zakonski, propisani ovom uredbom.

Tražbene odnosč uredba je podelila u dve grupe: uloge na štednju i potraživanja po raznim računima. Ona, međutim, niije dala definiciju ni jednog od ta dva poima, tako da će ovde biti najvećih sukoba između saugovorača i usled toga potrebna intervencija vlasti, koja je, uzgred rečeno, uredbom predviđena. Kod uloga na štednju je sledeći sistem rokova: bez otkaza 5.000 din., s otkazom od mesec dana 20.000 din., dva meseca do 50.000 din. i tr; meseca preko 50.000 dinara.

Kod ove uredbe se pojavilo razilaženje u tumačenju. Jedni smatraju da suma od 5.000 znači jedanput za navek; drugi dnevno 5.000. Nelogično je jedno i drugo, prvo je i suviše malo, drugo i suviše mnogo, prema ostalim rokovima. Čuje se da ja slučaino izostala reč »mesečno«. Nadamo se da će do isteka prvoga meseca uredba biti dopunjena odnosno objašnjena u ovome smislu.

Što se се potraživahja po tekućim i drugim računima, kod njih su rokovi komplicirano regulisani. Kaže se da se oni isplaćuju bez otkaza, ali samo za izvesnu grupu lica i za izvesne potrebe. Iz toga bi izišao logički zaključak, da ie ova vrsta potraživanja, ukoliko ne ispunjava gornja dva uslova, oglašena za neisplativa do večnoga suda. To nije mogla biti namera zakonodavca. To je samo jedna praznina u uredbi. U stvari praksa će ići u ovome pravcu: u koliko potraživanje ne bi odgovaralo ličnom i stvarnom uslovu za isplatu bez otkaza, smatraće se za ulog na štednju, te će za njega važiti gore izloženi otkazni rokovi. Pa ipak je ova vrsta potraživanja, koja u praksi nema nikad rokova, tretirana nepovoljnije u neku ruku nego ulozi na štednju. Ako protokolisane firme i privrednici čija se potraživanja isplaćuju bez roka, nemaju »stvarne« potrebe, ne mogu podići svoj novac beskonačno dugo. Protiv toga biće jedino sretstvo otkaz odmah za svaki slučaj. Mi smo uvereni da će biti nesrazmerno mnogo više otkaza o tekućim i drugim računima, no što se [0 želi i no što je to potreba. Svi će ofkazi imati za isključivi cilj da ustanove rok za pravo podizanja novca — u педоstatku stvarne potrebe.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 581

Što se liče »stvarne« potrebe, to je nzžpravnički izraz i može dati maha najraznovrsnijim tumačenjima. Postojala ie bojazan da upravnici novčanih zavoda, u strahu od velike kazne, ne budu pristupili restriktivnom tumačenju u toj meri, da obustave ceo promet. 2а to uredba predviđa naročitž OTgane, koji će imati da reše svaki slučaj. Ti organi nisu još imencvani, međutim, uredba je već nekoliko dana na snazi i, kako smo obavešteni, nisu naišla velika razilaženja, a ukoliko su se pojavila, kontrolne vlasti su pokušale prijat2ljskom intervencijom да dadu umirenje odnosno objašnjenje, u čemu su mnogo uspele. I mi priznajemo, da je vrlo teško naći adekvatan pravnički termin, koji bi misao zakonodavca dovolino konkretizirao. Celo je pitanje, da li je bilo potrzbno ovakvo tretiranje takućih i drugih računa. Mi mislimo da nije bilo potrebno i da će u najbližoi budućnosti moći da se ukine ovaj član uredbe. Potraživanja sa tekućih računa sigurno se neće tezaurirati. Ona pripadaju poslovnim ljudima, ovi raspolažu njima samo za stvarne potrebe. To su akcionarska društva i velika industriska preduzzžća, koja se mogu lako kontrolisati i u pogledu upotrebe povučenog novca — ako je veća suma i pojavi se sumnja. Ako je nastalo smirenje, odnosno čim ono nastane, moći će se ova odredba izostaviti.

Po prirodi potrebe, stvorena je još jedna grupa uredbom, naime: sume koje se imaju upotrebiti za dovršenje započetih gradnja isplaćuju sa bez roka. Isto tako nema roka za potraživanje jednog novčanog zavoda od drugog i osiguravajućih društava za isplatu skadiranih obaveza po poslu osiguranja.

Izraz »stvarne« potrebe je cenralna odredba. Od njezinog tumačenja zavisi domašai uredbe. Treba ga tumačiti пај те, Оп treba da ima jedini cili da spreči izigravanjž glavne ideje uredbe.

ČI. 9 uredbe ugrožava upravliače novčanih zavoda kaznom do pola miliona dinara ı oduzimanjem prava primanja uloga na štednju, ako se ogreše o propise ove uredbe. Povreda uredbe može biti samo u smislu liberalnije isplate no što je to propisano. Nije nepoznato, da mnogi novčani zavodi žele da isplaćuju liberalnii» no što ie uredba predvidela. U veliko se diskutuje pitanje Šta je motiv ovog propisa, jer od toga zavisi tumačenje. Po iednima propis je imao za cilj, da sve novčane zavode stavi na jednu nogu, odnosno da zabrani onim zavodima, koji bi bili u stanju da plaćaju više no što je uredbom predviđeno da to čine, da se ne bi stvorila razlika između boljih i gorih. Smatra se, da se novčani zavodi nalaze kod nas pod režimom slobodne konkurencije ida je jedina nagrada za dobro vođenje porast poverenja od strane publike. Gornjim propisom bila bi oduzeta mogućnost reklame dobrim novčanim zavodima. Drugo verodostojnije tumačenje glasi: da se time htelo da onemogući da se ulozi isplaćuju neravnomerno, tj. da se izvesni ulagači favoriziraju na štetu drugih. To se zasniva na iskustvu sa moratoriumom iz 1931/39 godine, kada su izvesna lica koja su stajala blizu upravljačima novčanih zavoda, dobijala celokupna svoja potraživanja, dok drugi i danas čekaju, Neosporno je da je to velika nepravda. Ali se isto tako oseća tai propis kao velika nepravda od strane onih novčanih zavoda, koji su u stanju da isplate sve svoje ulagače bez ostatka. Naibolje bi bilo kad bi se našla jedna kombinacija po kojoj bi se izmenio propis o potraživa– njima po tekućim računima.

Читајте наше „Анализе Биланса“