Narodno blagostanje

Страна 650

ток ха penziju. Na listi zaposlenih bilo je 1937 30,157.000 lica. Ukupna godišnia zarada zaposlenih radnika iznosila je 1937 god. 5,800 miliona dolara. Prosečna godišnia zarada osiguranog muškog radnika u dobu između 14 i 65 godina iznosi 205 dolara, a kod žena dva puta manje, 105 dolara. Tu su nadnice samo industriskih radnika, a ne i poljoprivrednih niti domaće posluge, a ni nadnice visoko kvalifikovanih koji godišnje primaiu više od 600 dol. Ova prosečna nadnica odnosi se na onih 30 miliona radnika obuhvaćenih u statistici OSiguranih, od kojih su 22 miliona muškarci i 8 miliona žehe. Od ovih 30 miliona 60% je u dobi između 20 i 40 godina i imali su nadnicu ispod prosečne, 170 na godinu, dok oni u dobi između 40 i 60 godina imaju prosečno 9297 dolara. Prvi put ova nova statistika pokazala je pravo stanje radničke klase u Americi. Neočekivano je bilo da oko 1/4 radnika imaju samo 60 dolara na godinu, 1/3 prima 60 i 200, a samo

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

1/5 između 300 i 600 dolara. Dosada je američki radnik smatran kao najbolie plaćen. Po ovim podacima izlazi da to ne važi u odnosu prema radničkoj klasi Engleske, a specijalno položaj radnika iz niže platne kategorije u Engleskoj je bolji nego u Americi. Zatim, veoma je velik broj radnika koji sezonski dobijaju posla.

Nezaposlenih ima 9 miliona, koji dobijaju pomoć od države u iznosu od 760 miliona dolara godišnje. Osim ovih ima još 3 miliona koji su zaposleni na javnim radovima koji se izvode zbog smanienja nezaposlenosti i radnika u obaveznoj službi rada. Prema tome oko 12 miliona radnika dobijaju pomoć. Nezavisno od toga, po zakonu o osiguranju neZaposlenih deli se godišnje pomoći oko 100 mil. dolara, na 1 milion: radnika. lako dakle postoji osiguranje za slučaj nezaposlenosti sredstva njegova nisu dovolina da bi pomoć uživali svi nezaposleni.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Na inicijativu »Gospodarske slog>« održaće se ovih dana u Splitu sastanak njenih poverenika, bivših narodnih poslanika i pretstavnika opština iz pasivnih krajeva Banovine Hrvatske. Na njemu će se izraditi plan o prikupljanju i raspodeli hrane u pasivnim krajevima.

— U Zagrebu je inicilativom Savzza hrvatskih vinogradara i voćara otvorena 6 X 19839 izložba voća. Izloženo је oko 5.000 uzoraka.

— Banska uprava Dravske banovine osnovala ije fond za davanje beskamatnih zajmova za obnovu vinograda. Sretstva fonda jesu dotacije iz banovinskogz budžeta u iznosu 1 mil. din. u toku 6 godina.

— Grčka vlada nastoji da poveća broj stoke za klanje, stoga je rešila da se prošire pašnjaci i pojača proizvodnja stočne hrane. Krajem 1938 bilo je 464.000 svinja, 500.000 kraуа, 66.000 уојоуа 1 8/» mil. ovaca.

ИНДУСТРИЈА

— U Ministarstvu finansija radi se uredba o organizaciji proizvodnje i prodaje kvasca. U Beogradu će se osnovati prodajna centrala koja bi vršila i kontrolu proizvodnje.

— »dJugoslovenski Lloyd« piše da je naša industrija vreća zapala u teškoće: zbog sve veće nestašice jute. Neke fabrike morale su zbog toga da odgode isporuku porudžbina na neodređeno vrzžme. Engleske firme otkazale su sve liferacile jute zakliučene za avgust o. g., koje su bile ugovorene cif Rijeka ili Trst i traže da se roba preuzima i isplaćuje u Lisabonu ili Port-Saidu i da se prevoz vrši na rizik kupca. Tražnja vreća od jute je na našem tržištu vrlo velika a oskudicu u njima najviše oseća mlinska industrija.

ТРГОВИНА

— Ovih dana potpisan je u Rimu sporazum između Јиgoslavije i Italije o proširenju nekih ugovora i sporazuma koji su na snazi između dve zemlje na Albaniju. Tako proširen je ugovor o trgovini i plovidbi od 1924, sporazum o regulisanju trgovinsk• razmene i plaćanju od 7 januara 1938 kao i dopunski sporazumi. Pogranični promet urediće se uskoro konvencijom.

— Odbor za kontrolisanie i regulisanje czna mešavine benzina s alkoholom rešio je da se povisi cena mešavine ponovo za 0,25 din. po litru, tako da sada one iznose 5,70, 5,955 odnosno 6,05 din. Pri tome on nije vodio računa da je povećan procenat mešanja alkohola sa benzinom.

— Holandija namerava da osnuje centralu Za iZVOZ iz prekomorskih zemalja. Njeno osnivanje izgleda da je u vezi sa stanovištem Engleske da će dozvoliti uvoz velikog broja artikala samo u tom slučaju, ako su oni upućeni ustanovi koja stoji pod kontrolom vlade i koja će jemčiiti da oni neće biti izvezeni u Nemačku. Holandska vlada vodi po tom piбапји ргатоуоге s Engleskom.

— Britansko ministarstvo za informacije izdalo je saopštenje o trgovini između Jugoslavije i Vel. Britanije. Ono pobija glasove da Val. Britaniia neće moći da održi svoju spolinu trgovinu. Zastoj, koji sada postoji, posledica je prelaza u ratno stanje i trajaće još relativno kratko vreme. Velika Britaniia osiguraće trgovinu morem zavodeći pratnju trgovačkih brodova od strane ratnih, koji će ih štititi od napada nemačkih podmornica, tako da će biti u stanju sa SVOjim saveznicima da snabde našu državu potrebnim proizvodima. -

— Tražnia južnosrbijanskog pamuka je velika zbog teškoća uvoza stranog. Usled toga skočile su cene i kreću se izmađu 20 i 29 din. po kg, dok je minimalna cena određena od strane vlade u maju 16 din.

— Izvoznici suvih šliiva u sporazumu sa Prizadom oshnivaju »Zajednicu izvoznika suvih šljiva«. Ona će otkupljivati suve šljive od proizvođača po intervencionoj ceni. Zarada izvoznika ne može biti veća od 4.000 din. po vagonu. Članom Zajednice može biti svaki izvoznik koji je za poslednjih 5 godina izvezao oko 50 vagona suvih šliiva. Zadružni savezi mogu takođe biti njeni članovi pod istim uslovima kao i drugi izvoznici. Članovi moraju da polože 100.000 din. za pokriće aventualnih gubitaka.

— Prema izveštaiu zagrebačke Trgovinsko-industriske komore 19938 je bilo na njenoj teritoriji 9394 radnje prema 8763 1937. Od toga bilo je trgovačkih 5943 (19937 ).386), industriskih 787 (850); bankarskih 230 (299) i zadruga 2461 (2998).

— Panamerički kongres je rešio da se pojača privredna saradnja američkih država. U tom ciliu sastaće se u Vašingtonu polovinom novembra 1939 pretstavnici svih država da ispitaju mogućnosti olakšanja robne razmene i platnog prometa. Naročita pažnja posvetiće se uklanjaniu teškoća nastalih zbog gubitka tržišta usled rata u Evropi. Pradviđa se mogućnost smanjenja odnosno ukidanja „uvoznih odobrenja. Osnovaće se savetodavni ured za uvoz i izvoz i međuamerički finansiski zavod za unapređenje spoline trgovine i podizanjs industrije u kom će biti zastupljene novčanične banke i ministarstva finansija.