Narodno blagostanje

14, октобар 1939

gova — glavnih faktora političkog života Japana. Nova vlada nije nakloniena militarizaciji privrede; naprotiv, njen je cili da privredu što više oslobodi ratnih ciljeva da bi se mogla posvetiti ciljevima mirne ekonomske ekspanzije, od Кеса zavisi i prosparitet japanske tgovačke flote, koje je rat u Kini potpuno para!isao. Ublažujući oštricu kontinentalne ekspanzije u Kini, vlada je pošla za normalizovanjem odnosa sa zemljama koja je ova ekspanziia neposredno tangirala i које su morale kadtad да ijoj se energično, možda i vojnički, usproftive.

Prva radikalna promena u pravcu HnoVe politike bila ije odluka vlade da osnuje zasebno Ministarstvo za spolinu trgovinu, koia ie do sada bila koncentrisana u rukama Ministarstva spolinih poslova. Subordiniranje spoline trgovine spolinoj politici značilo je proširenje uticaja уојзКке 1! па ovaj privredni sektor, pošto spolinom politikom Japana Već odavna upravljaju vojni krugovi. Zasebno ministarstvo za spoljinu trgovinu, prema tome, imalo je da znači osolobođenje spoline trgovine od uticaja voiske i veću slobodu kretanja. Međutim, čim je odluka o tome bila poznata, većina činovnika Ministarstva spoljnih poslova, držeći se ranijeg spolino-političkog pravca, podnela je ostavke. Vlada je na prvom koraku demilitarizacije privrede naišla na teškoće. Time je u Japanu Započela borba između privrede i militarizma koja će, verovatno, biti duga, oštra i interesantna.

Од почетка постојања АлбаРазвој албанске привреде није као самосталне државе после рата

њене политичке и привредне везе са Италијом постојале су све тешње. У априлу 1939 дошло је између њих до персоналне и царинске уније, тиме је Италија осигурала себи одлучујући утицај у политичком и привредном развоју Албаније. Процес постепеног прољирања прве у економски живот друге трајао је годинама и ми ћемо га у кратким црцтама изнети.

По величини Албанија је нешто мања од Белгије (HMa 27.500 KM?) ca 1 мил. становника. 90% површине је брдовито, 84, се обрађује, а остало су пашњаци и шуме. Главни пољопривредни производи јесу кукуруз, пшеница, дуван, поврће и воће. Потреба у житу може да се подмири ломаћом производњом само за време просечно добре жетве, иначе се увози. Стари занати и кућна радиност опадају. Од индустријских предузећа постоји неколико мањих за прераду пољопривредних производа као фабрике сапуна, шећера, шпирита, кожа, једна пивара, млинови за жито и маслину, затим фабрике цемента и цигле. Све остале потребе у индустриским производима подмирују се увозом.

У извозној трговини Албанија је упућена на Италију, која од 1930 преузима око 2/2 њеног извоза. Поред ње долазе још у обзир као знатнија тржишта за извоз Грчка и САД. И код увоза Италија стоји на првом месту, али се њен удео стално смањује. 1937 је износио 249 према 75%/о 1925. Активан трговински биланс има Албанија једино са Грчком и од скоро с Италијом. Пасиву свог трговинског биланса изравнавала је она до сада новчаним пошиљкама својих исељеника из иностранства и зајмовима добивеним од Итлије.

Одлучан утицај на развој албанске привреде има Италија од 1925. Уговорима о ненападању, савезу, оснивању Народне банке и о зајмовима успела је она да створи базу за мирно продирање. 250 талијанских стручњака, који су примљени као саветници албанске владе и који заузимају најважније положаје, имају да осигурају провађење политике римске владе. Најважнију основу претставља уговор о стварању албанске Народне банке са главницом од 12,5

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 649

мил. златних франака и седиштем у Риму. Док трећина акција са правом гласа налазе се у талијанским рукама. Поред Талијана у Народној банци учествује још једна група југословенских банака, Вазејет Коптеглађапк и Вапаџе Вејсте роџг ГЕбгапгег. У албанским рукама налази се само мали део акција. Преко ње Талијани управљају утрошком зајмова, кредитном и валутном политиком. Она је основала друштва Свеа (Зосјева рег 10 5уПирро Есопописо де ГА!ђапја), које има задатак да ради на привредној изградњи Албаније. Преко тих установа као и још неких друштава која су добила разне повластице Талијани имају у рукама управу целокупног привредног живота. Још пре априла ог они су имали одлучујући утицај на ваздушни и аутомобилски саобраћај, производњу електричне струје, асфалта, 63кра, нафте и држали у својим рукама пивару у Корчи и фабрику цемента и цигле у Тирани, а осим тога шумске и пољопривредне концесије.

До 1986 укупно је пласирно 280 мил. златних франака талијанског капитала, који је употребљен за мелиорацију земљишта, градњу путева и мостова (275 км. нових и поправак 1.500 км. старих путева), градњу луке Драч, подизање зграда, нарочито за војску и управне власти, за покриће дефицита у државном буџету и за оснивање Државне аграрне банке.

У упоређењу са талијанским капиталом других земаља, пласирани у Албанији, су незнатни. Поред југословенског ангажованог у Народној банци вредно је да се спомену петролеумске концесије Anglo-Persian Оба и Зупаса| Егапсо-Аапај5 (филијала Crćdit Gćnćral des Petroles), yueшће француског капитала у производњи сапуна, немачког у фабрикацији цемента и подизању постројења за електричну расвету у Тирани као шумску концесиу данцишког друштва Инаг.

Значај Албаније за Италију је велики не само политички него и економски. Мелиорацијом земљишта добиће се знатне површине за колонизацију и производњу пољопривредних производа што ће олакшати исхрану талијанског становништва. Природна богатства Албаније ублажиће оскудице у сировинама и смањити увоз из других земаља.

Kad je depresila osvojila Sjedinjene Američke Države pokazalo se tek tada da ova zemlja sa naibolie razvijenom statističkom službom, nema baš nikakvog podatka u pogledu radničke klase. Nije se znao ni broj nezaposlenih, nego se uvek procenljivao, a te procene уаrirale su pogdekad između 8 i 12 miliona. Statistički se nije moglo utvrditi kako živi radnička klasa, i dok su jedni za primer isticali položaj radnika u mašinskoj industriji u istočnim državama, dotle su drugi više pažnje obraćali prilikama radnika u centralnim državama, specijalno u tekstinoj industriji. Nagli razvoj industrije rešavao je sam sobom položaji radnika, tako da se tim pitanjem vlasti nisu morale da bave i prema tome nije bilo ni interesa za neku statističku službu o njihovim prilikama. Nije postojalo radničko osiguranje, a poznato je da s njim počinje statistička služba u pogledu radničke klase.

Međutim, depresija je ostavila bez posla milione ljudi i bacila ih državama i opštinama na vrat. Ukazala se potreba evidencije onih kojima treba pomoći, a još više s reformama koje ie počeo da uvodi Ruzvelt. Pomoć nezaposlenima uvedena je prvi put zakonom, a visina pomoći zavisi od visine ·nadnice. Isto tako i u pogledu penzija. Trebalo je dakle utvrditi tačno broi radnika i njihove prihode, a prema tome i prava koja im pripadaju. Prve penzije dospevaju 1942, ali u evidenciji se već sada nalazi 40 miliona lica kojima teče

Statistika socijalnog osig:Uurania u SAD