Narodno blagostanje

18, новембар 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7 29

Engleska vlada odbijala je sve do poslednjeg časa pred rat da uvede kontrolu proizvodnje i tržišta, iako je uviđala da u ratu neće moći bez nje. Čitav pripremni rad sastojao se u tome da su izrađene šablone organizacije i unapred bila imenovna lica koja će preuzeti funkciju čim dođe do rata. lako se moglo očekivati da će se nedostatci kontrolnog aparata pokazati tek kad se počne s radom, vlada nije htela da popusti navaljivanju i zavede dirigovanje još u doba mira, da tako steče iskustva. I listovi sa tako starom liberalističkom tradicijom, kao što je londonski »Ekonomist«, zalagali su s> za kontrolu i upozcraVali na nemački primer. U Nemačkoj dirigovanie je izgrađene ne po unapred zasnovanoi šabloni, nego postepeno, pipajući, čisto empiriski. U Engleskoi, kada je preko noći uvedena kontrola na celoj liniji, došlo ie na jednoj strani do prenagljenosti, na drugoj nisu znali da se snađu, tako da je a2ngleska štampa preplavljena sa svih strana izveštajima o nedostatcima u radu.

Мајтапје uspeha, izgleda, imala je kontrola· cena. Svi službeni izveštaji priznaiu da se cene na veliko dižu veoma brzo. Već krajem s»ptembra nivo cena bio je viši za 7%/6 nego u septembru 1988. U oktobru cene su produžile da rastu još brže. Kod izvesnih artikala procenat je veoma visok. Novinarska hartija poskupila je za dva meseca za 46,60. Cena čeliku povišena je dakretom od 1 novembra za 10%.

Ni cene na malo nisu ostale stabilne. Najpre su skočile cene životnim namirnicama, jedno s toga što je smanjen dovoz bekona i mlečnih proizvoda iz Danske i Holandije, i drugo, što je evakuacija izazvala nesrazmerno veće trcšenia nego u normalnim prilikama, i na kraju, mnogi su nastojali da sakupe koju rezervu hrane. Ovo poskupljenje života izazvalo је povišenie nadnica. Nema gotovo dana da se ne odobri povišenje nadnica u jednoj ili drugoj grani industrije. Krajem oktobra cenjeno je da to povišenje staje industriju nadelino 20 miliona funti sterlinga i da je obuhvatilo 4 miliona radnika.

Ovo utrkivanje cena i nadnica smatra se inače роiavom inflacije. Po teoriji o dirigovanoj privredi kontrola cena je probni kamen. Ako podbaci u ovom sektoru, podbaciće u celini. Ekonomist upozorava da ie pogreška učinjena u kontroli time, što je ministarstvo snabdevanja uz2lo za Dpojedine grane industrije njezine pretstavnike, pa se oni lako slože da je potrebno povišenje cene, a ministarstvo samo potvrdi njihovo mišljenje.

Međutim i najsavršanija organizaciia koja bi se mogla provesti u Engleskoj ne može da bude efikasna kao u Nemačkoi, zato što Engleska relativno najviše uvozi artikala ili sirovina od kojih su oni proizvedeni, a pojavliuju se na domaćem tržištu. Troškovi saobraćaja su naobično poskupili, pa da nisu uopšte skočile cene artiklima uvoza, nemogućno je održati stari nivo cena. Od početka rata cena џуетепе 2еlezne rude skočila je za 75%, uglavnom zbog podvoznih troškova. Zato je verovatno da će se sadašnji skok cana u Engleskoj produžiti, dok se podvozni troškovi ne stabilizuju, pod pretpostavkom da ne dođe do skoka cena sirovina. Ali ovo poslednje teško da će se ostvariti. Kalaj ie u Njujorku 308 funti sterlinga po toni, iako je u Londonu dirigovana cena 230, ali neće se moći održati na tom nivou.

Skok cena u Engleskoi

E ER ====|

Corp OSE

Укидање забране извоза оружја из Сједињених Америчких држава није изазвало онај бум акција на берзи, који се могао очекивати. Два су узрока: први, што је само очекивање да ће забрана бити укинута деловало да су већ раније скочили курсеви, а други, што се уопште не очекује да ће ратне поруџбине бити онако велике и разноврсне као за време Светског рата. Досада су поруџбине даване углавном индустрији гвиона и мотора. (Остале гране готово не учествују у њима. А ни у будуће неће се много променити док се рат буде водио на овај начин. Јер савезници не могу сада да поручују на кредит, него купују за готово. Зато ће они настојати да производе код куће што могу више да се тако не би лишили потпуно злата и знатног дела хартија од вредности.

Ова једностраност поруџбина дала је и коњунктури у Америци посебан карактер. Индекс производње стоји за 20% изнад нивоа у првој половини т. г. али у том повећању производње учествују само неке гране индустрије. Тако железна и челична које раде са 92% свог капацитета. По индексном броју производња је на висини 1929, али пошто су читаве гране остале по страни, остао је и огроман број незапослених, рачуна се на 10 милиона, а према томе ни развој куповне снаге није повољан.

Коњунктура у САД после укидања забране извоза оружја

===—a 650

Извесно оживљење на тржишту дошло је због теж-

ње да се индустрија обезбеди сировинама за случај да им цене скоче. Од 1937 америчка индустрија није набављала залихе, због пада цена и због ограничења банковних кредита. Рат је створио друго расположење, тако да су цене сировина у Њујорку брзо скочиле високо изнад лондонских. Због рата дошло је и до нешто већих инвестиција које су за последњих десет година биле недовољне, али по вестима из Њујорка у октобру више није било нових поруџбина за те инвестиције, тако да септембарске могу да одрже индустрију на садашњем нивоу запослености до краја године, А нове имале би да стигну према томе како се буде процењивала ратна ситуација за пролеће. s — ——ı Боје fabrika pamučne pređe i tkanina u zemljama jugoistočne Evrope za posljednje dve decenije služio je u prvom Tedu oslobođenju od uvoza goto: ve pamučne robe. Teškoće oko uvoza i proizvodnje, koje su nastale u vezi s time, naterale su te zemlje da posvete najveću pažniu proizvodnji pamuka na domaćem zemljištu. Rat, koji je još pojačao nesigurnost snabdevanja pamukom iz inostranstva, učinio je da 52 potenciraju napori oko povećanja sopstvene proizvodnje. Koliko su uspeha imali ti napori do sada pckazuje nemački Institut za izučavanje konjunkture u poslednjem izveštaju. Prema dosadašniim rezultatima u proizvodnji pamuka možemo jugoistočnu Evropu da podelimo na dve grupe zemalja. Prva obuhvata Mađarsku, Jugoslaviju i Rumuniju. Tu se proizvodnja nalazi još u stadijumu ispitivanja. U drugoj su Bugarska, Grčka i Turska. Tu je proizvodnja pamuka postala već odlučujući faktor nacionalne tekstilne privrede.

Rezime svega je da su sve jugoistočne zemlje, izuzevši

Kako stoji sa proizvodniom pamuka u zemljama jugoistočne Evrope?

ер ЕН верена а пита антене)

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELPFENG

Кнез мижајлова 359.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОТРАД ЗАГРЕЉ

Бериславићева 7.