Narodno blagostanje

Страна 820.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 52

РЕУЛ зак рт те зове жејкота

O тејооке свк

рокежЕтље

1 POVEĆANE POTREBE DRŽAVNIH FINANSIJA

Nema zemlje u Evropi, zaraćene ili neutralne, koja bi mogla ove godine da ostane kod onolikih rashoda koliki su predviđeni budžetom. Situacija u Evropi zaoštravala se tako brzo da smo i mi morali da između objavljivanja predloga budžeta i podnošenja рапатепtu uvedemo doprinos za narodnu odbranu, jer su se izdatci toliko povećali da bi budžet završio s velikim deficitom. Uporedo sa zaoštravanjem situacije u svetu naoružanje se moralo ubrzati, u vojsku je pozvan veći broj, trebalo je obrazovati rezerve hrane i sirovina, tako da su pofrebe državnih finansija rasle iz dana u dan.

Finansijska politika vlade bila bi vrlo loša kad ona me bi bar jedan deo ovih povećanih potreba роkrila porezom. Za to je postojao povoljan ekonomski preduslov. Nekoliko ekonomski. dobrih godina ojačale

II MESTO POVEĆANJA,

Šta se dešava kod nas? Jako su veće potrebe državnih finansija kod nas mesecima postoji tendencija da se prihodi smanje. Najpre je to došlo do izraza u raspisu Ministarstva finansija, da treba ublažiti naplatu poreza od seljaka, zato što se nalaze u nepovoljnom ekonomskom stanju. Istina, kasniie je to shvatanje izmenjeno, u apelu na seljake da plate dospeli obrok duga. Zatim, obaraniem cena soli i petroleia, smanjeni su monopolski prihodi za nekoliko stotma miliona. Na kraju dolazi Uredba o izmenama i dopunama u zakonu o neposrednim porezima. U vreme kad je poTeska snaga naiiača, kad se rashodi povećavaiu, glavhi cilj reformi bio je kod nas da se smanje dažbine.

Dažbine su smanjene ukidanjem zemliarine za seljake, čiii čist prihod ne prelazi 1000 dinara. ukinuti su prirezi koji se razrezuju na ovai poreski oblik, samo se opštinski prirezi mogu razrezivati, ali ne u većem iz-

nosu nego 1939. Oborena ie stopa osnovnog poreza na

prihod od zemljišta sa 12% na 10%. Sopstvenici zgrada prošli su odlično. Stopa do-

punskog poreza na čist prihod od zgrada koia je bila ·

14% na čist prinos od 70 hiliada, sada je tolika tek za prihod od pola do jednog miliona. Smanjeni su takođe, porezi sitnim zanatlijama na

su poresku snagu poreskih obveznika. Trebalo je forsirati naplatu poreza kad su izvozi bili jaki. Poslednjih meseca u prilog toga govori i drugi razlog, o kome smo već pisali. U narodu se nalazi 3—4 milijarde dinara više nego pre 2—3 godine. Narodnoj privredi pretila je opasnost od ovolike kupovne snage, jer su cene morale naglo da skaču, čim ona grune na tržište. Mi smo predlagali da država forsiranom naplatom poreza smanji ovu kupovnu snagu. To nije učinjeno, cene su već skočile, ali kupovna snaga nije još sva apsorbovana, još uvek raste opticai, tako da država i dalje stoji pred istim zadatkom.

I u drugim zemljama podonošeni su razni predlozi da bi se smanjila kupovna snaga, jer je to nužno ako se u ratnoj situaciji mora da. ograniči potrošnja.

SMANJENJE DAŽBINA

taj način što će im se porez naplaćivati paušalno, bez obzira na veličinu mesta. Dosada |e paušalno naplačivan samo i mestima sa preko 20.000 stanovnika, a u većim utvrđivao im je poresku osnovicu poreski odbor. Sitnim zanatlijom smatra se onaj koji radi sam ili zaposlava najviše dva pomoćnika.

Ukidanje i smanjenie dažbina pravdano je obzirom prema ekonomski slabim. Ako |e zakonodavac več imao nameru, onda |e morao đa zaštiti sve. Reforma je, međutim, mimoišla radnike, i mi smo u poslednjem broju pisali da se ona ne može pravdati jer niie oDšta. Kad ie seliak mogao da plati porez 1932 i 1933 pod naitežim pritiskom privredne krize, može pogotovo sad, utoliko opravdanije što bezbednost od sviju zahteva da prime na sebe veće žrtve. Utoliko jače izbiia nepravda prema radmicima, kad su smaniene dažbine zanatlijama. Kod ovih tzet |e nagori kriterijum za merenie poreske snage: broji pomoćnika. Zanatliia s modernim uređajem koji zaposlava dva pomoćnika kapilista je prema onom koji radi primitivno. Postoii mogućnost da sakriie pomoćnika, da zaposli više šegrta, i da tako izbeocne plaćanie poreza prema svoioi poreskoj snazi. Naimanje је opravdan obzir prema posednicima zgrada. Kome zgrada odbacuje godišnje od pola do jednog miliona treba da plati porez po najvišoi stopi.

UT KOMPENZACIJA

Pošto su brisane i smanjene dažbine, morao bi da se poveća budžetski deficit. Trebalo ie zato naći druge poreske obveznike, da se na njih svali teret koii je sa drugih skinut. To su, trgovina, industriia, radnici i nameštenici, neke slobodne profesije i rentijeri.

Povišen je porez na rente sa 6% na 15% na Каmate od zajmova koje domaća preduzeća dobiju od stranog kapitala. Ranije bila je jednaka porezu na rentu domaćer kapitala. Na dividende po akcijama, na kamate koje plaća preduzeće i na plate koje prelaze 150 hili. dinara plaća se dodđafni porez, najmanje. 10%. ako ukupni iznos isplata ili odobrenia koja podleže ovom porezu pretstavlja najviše 4% glavnice i penje se do 25% kad taj iznos ide. preko 10% pglavnice..

Роуебгта ie stopa. poreza radnicima i nameštenicima. Kod nedelinog prihoda najviša stopa bila ie 12%, sada se penje na 16% na iznose preko 2880 do 4800 dinara. Kod mesečnih prihoda povišena je takođe sa 12% na 16% za plate od 12—20 hiliada. Oporezovan je, dakle, jače nefundirani dohodak, čime je pogođena kategorija poreskih obveznika prema kojima se uvek mora da ima najviše obzira. Nameštenika sa platama preko 12 hiljada ima tako malo da država ovim povišenjem stope. neće moći doći do velikog prihoda kojim bi se ublažio budžetski deficit. Trinaesta plata pribraја зе dvanaestoj, pa se na toj osnovi proračunava po= rez. Na prihode od slučaja do slučaja. kad iznose рге-