Narodno blagostanje

Страна 824 Е

навља захтев онда је то 3,500.000 дин. годишње казна. Има свега неколико пореских обвезника у овој земљи чији непосредни порез износи 3.000 ДИН колико би овде изнеле пореске казне.

___У ствари пореска власт не би више требала yопште да разрезује и наплаћује порезу. Саме казне могу дати много већи принос!

5 33 садржи још један нов пропис, по коме се кажњава са 1.000—10.000 дин. течевинац, ако не изложи увиђају пореске власти књиге, рачуне и забелешке које је дужан да води по ма ком било закону (на пр. трговачком, царинском итд.).

Тиме је срушен и последњи остатак принципа факултативности пријаве.

Да резимирамо.

До последње реформе закон је имао низ про-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 52.

писа, који ослобађају пореског обвезника од обавезе подношења пријаве. Тај је принцип пољуљан казном од 3—15% и евентуално опасношћу казне за утају. Последња реформа је укинула ову опасност, али је учинила казну страховитом.

Ми ћемо у идућем броју писати о казнама ио поступку уопште, али ћемо упозорити још на једну интересантну новину у овом закону.

По 5 З3-ћем ко не поднесе књиге на увиђај ;

„казни се до 100.000 дин. Ако се пак утврди, Ja je

утајен ма најмањи део прихода казни се са 200.000. дин. и усто још за утају по 5 142 на две године затвора. Чиновник који утаји милион динара, човекоубица под извесним околностима казни се блаже него утаја пореза од 10.000. динара!

ДОГАЂАЈИ | И ПРОБЛЕМИ

Током децембра вођени су трговински преговори са Француском и завршени 27 потписом трију споразума: O финансијским плаћањима, 0 размени добара и платном промету. И ови споразуми имају исту тенденцију као ранији: да се омогући интензивнија размена добара између обе земље и несметано вршење службе дугова.

Први аранжман на широкој основи створен је децембра. 1936. Француска је тада први пут пристала на знатно проширење листе артикала са царинским ристурном (преференци:алом) и на куповину 15.000 ваг. пшенице. Међутим у 1987 и 1938, (сем извоза пшенице који је био извршен потпуно, јер је робу куповала воска за стокирање), код

Трговински, платни и робни уговори са Француском

већине артикала — па и оних који су уживали преференцијале — појавиле су се све старе тешкоће; волумену извоза није могао да достигне предвиђене контингенте.

Услед тога, а да би се с друге стране у трговинском билансу створио потребан активан салдо за финансијска плаћања, морало је да дође до рестрикције увоза из Француске: У 1937 год. наш извоз у Француску био је 339,3 "мил. дин., а увоз 90,8; у наредној 1988 год. пошто је изостала пшеница, извоз је пао на 75 мил. дин. док се увоз из Француске повећао на 141,7 мил. дин.; за 10 месеци ове године извоз је био 125 мил. дин. а увоз, пошто су предузете рестриктивне мере у циљу обезбеђења салда за финансијску службу, пао је на 94 мил. дин.

ИМ нови споразум циља на повећање волумена размене. Већи број досадањих контингената је повећан и одређени су контингенти за неке нове производе, највише из сточног сектора (живина, јаја, коњи, овце, свиње, телад итд.). Исто тако уведени су нови преференци:али односно повећани досадањи да би се омогућио извоз по садањим ценама. |

Према платном споразуму од вредности нашег извоза у Француску 40/) служиће за финансијска плаћања, 50% за компензирање робног увоза из Француске, а 10% француски увозници стављаће нашој Народној банци на расположење у девизама. Према овоме наш извоз у Француску мора да буде двоструко већи од увоза француске робе у нашу земљу. То је услов за функционисање новог "трговинског и платног споразума.

Што се тиче службе дугова, Министарство финансија полагаће код Народне банке динаре на специјалан

рачун, којим ће располагати O DO HOpTepH CaMO на бази куповине робе.

С обзиром на досадањи обим и структуру наше р23мене добара са Француском тешко је претпоставити да би смо могли обезбедити активан салдо од 50%. Стога није искључено да већ у првим месецима примене запне функционисање платног промета. У томе случају француски портери имаће да бирају: или да држе замрзнута потраживања и да их наплаћују споро у границама нормалве трговинске размене или да ванредним куповинама тј. жртвовањем извесног износа омогуће њихову бржу реализацигу. Вероватно да ће се портери вазда одлучивати за другу солуцију.

=-=--__-__- Бгуое januara pustiće se u Mogu li se ofuđiti državni promet marke u korist podiprihodi zanja Doma poštansko-tele-

grafsko-telefonsk:h zvaničnika i službenika. Dve stvari su nas upravo iznenadile: da je podi zanje doma shvaćeno kao Sociјајпа тега i da je u tu svrhu država pristala da ovim тагКата plizna frankaturnu vrednost,

Pod':zanjem doma neće se popraviti stanie р. t. t. službenika. Na misao o domu dolaze funkcionzri, Кој sav smisao organizacije službenika v:de u funkciji koju oni vrše, i obično nađu smisla da ih umnože, izdavanjem lista ili pr: iredaba od kojih niko nema mikakve kor:sti. Gradnja doma je prvi ideal ovakve birokratije, ona u njemu osigura sebi stanove, da ne bi morala da troši svoje skupo vreme dolazeći · od stana do kancelar:je udružžnja, nego da bi ga mogla Svog posvetiti radu za društvo itd. itd.

Ako postoji udruženje, očekujte pre ili kasnije njegov dom. Ali da država u tu svrhu da jedan deo svojih prihoda, to ne možemo da shvat'mo. Priznajemo da ne poznajsmo:.zakon u pogledu izdavanja poštanskih maraka, ali principijelno ne može država da ustupi trećem: licu da ubire njene, prihode i da raspolaže nj'ma u svoje c:ljeve. Jer ona bi time sebz# dovela u položaj da ostane bez izvesnog prihoda za izvesno vreme, i da onemogući sebi ispunjavanie svojih zadataka. | :

Ako bi se to moglo da učini s jednim prihodom, onda i sa svima, a dajući ovakvu slobodu administrac:ji da об“ đuje državne prihode, država Pi svakog časa bila lišavana jednog od njih, | A