Narodno blagostanje

| | | | | j

6. јануар 1940, | _

Из уредништва

кКазнено-правни прописи у закону О: непосредним порезима |

казне — кривице – надлежност суда

А) КАЗНЕ

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1 КАЗНЕ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ

Најважнија и револуционарна новина у последњој новели закона о непосредним порезима је увођење казне лишења слободе. Она се налази у чл. 142 и двојаке је природе:

а) Казне лишења слободе у замену за новчаву казну — ако се ова не може да наплати;

6) самостална пореска казна лишења слободе.

Казна лишења слободе за фискалне кривице је код нас новина не само за закон о непосредним порезима, већ и за цело наше фискално законодавство. Свака јавна дажбина, као што су царине, трошарина, монополске таксе итд. може да буде предмет прикрађе и утаје. У нашем фискалном законодавству налазе се, по противправности, много теже кривице но што су оне код закона о непосредном порезу. Много је већа противправност код кријумчарења преко границе царини и трошарини подложних предмета, јер је радња много опаснија и висина штете много јаснија. Па ипак се код нас код свију фискалних деликата помаже законодавац новчаном казном. Он чак налази да је и новчана казна за фискалне кривице и сувише тешка, те периодично уводи амнестије и помиловања за кривце. У истом броју „Службених новина" (од 23 децембра 1939 год.), у ком је изишла у речи стојећа новела, изишла је и уредба о отпису казни за пореске и таксене кривизе у случајевима кад наплата истих угрожава егзистенцију дужника Тамо држава опрашта утврђене кривице и изречене казне у новцу, а овде гура у затвор за много мање кривице но што су оне за које се даје помиловање,

_ Ми знамо да у једном малом броју држава постоји и казна лишења слободе за фискалне криви-

це. Али то још ни у колико не даје моралну леги-

тимацију нашем законодавству да прибегне истој у

мери. Треба знати низ околности и прилика политичких, моралних, правних, економских итд. у вези са законом о непосредним порезима у земљама, у којима постоји казна лишења слободе, па да се иста може правилно да оцени. Нарочито треба добро познавати прописе казненоправне фискалне природе, као што су дефиницја деликта, врста поступка, надлежност суда итд. па моћи из тога извући закључак који би правдао ову новину у нашем закону. Ми немамо при руци довољно података о томе, а аутор најновије новеле није сматрао за потребно да нам да и најмање обавештење о стању тога законодавства у другим земљама. Ми знамо да у Француској, земљи највећих пореских утаја, не постоји та врста казне. Тешка је свака казна. Тешка је новчана казна, али је још много тежа казна лишења слободе Новчана казна је обично у извесној релацији са коришћу коју је имао утајивач. Казну лишења слободе тешко је довести ма у какву релацију са том коришћу. Казна лишења слободе у највећем броју случајева значи моралну и материјалну пропаст осуђеног. Година дана затвора значи губитак прилике за рад за онога који живи од личног рада и, у највећем броју случајева, пропаст радње и имовине. Криминалогија се одавно бави питањем, како да се пружи сатисфакција друштву за противправну радњу, а да се избегну све штетне економске, социјалне и моралне последице, које повлачи за собом казна лишења слободе. Ми пак умножавамо ту врсту казне и код кривица, које се у највећем броју држава казне само новчано.

1 КОД ФИСКАЛНИХ КРИВИЦА НЕ МОЖЕ СЕ НОВЧАНА КАЗНА ПРЕТВАРАТИ У ЗАТВОР

Као што рекосмо, једна је казна лишења слободе оригинална, а друга. је супституциона на место новчане. Ова последња најбоље илуструје менталитет који је претседавао изради последње новеле. Постоји код наси у кривичном закону могућност замене новчане казне затвором. Али се она битно разликује од ове у закону о непосредном порезу. Начелно кривични закон је заснован на казнама лишења слободе. Али, знајући колико је катастрофалHa по кривца та казна, кривични закон је учинио изузетак за казне најмањих кривица омогућивши ни новчану казну. (Сасвим је одвојено питање где новзана казна иде заједно са оном лишења слободе као једна казна). То је огромна концесија кривичног заКона кривцу. Али тиме не пристаје кривични закон о ја Пн олакшица буде средство за изигравање

i THUKOM или изманеврираном инсолвентношу. Кривац има да бира између једне или друге

казне; ако неће новчану, онда је изабрао ону лишења слободе.

Сасвим обрнуто стоји ствар код фискалних кривица. Овде је глоба — новчана казна —- на почетку казненог дела, једини начин одмазде. Одмазда је у неку руку и казна и накнада, јер се кривично дело састоји увек у једној новчаној користи за кривца. Овде је новчана казна оригинална, није сурогат, замена казне лишења слободе. Не може се уопште блажа казна да претвори у тежу. Може новчана казна да буде сурогат оне лишења слободе, али никако ова за прву. А где то може да буде по закону, то је само враћање у првобитно стање.

Две су разне ствари казна лишења слободе као самостална казна и она која замењује новчану казну. Новела уводи казну лишења слободе као самосталну казну, али јој та не даје морално право да