Narodno blagostanje

Страна 30.

dođe naglo u ruke dobrovoljaca, a odatle isto tako brzo na tržište. Prema tome imamo sladeću situaciju: u toku su još neke starije emisije, koje tržište kapitala nije uspelo da svari; rezervisani su izvesni kapitali za upis nOVOE državпог 697 zajma; i sad povrh toga dolazi nov papir, koji će uskoro · doći na berzu i verovatno svojim kursom naiviše razočarati one koji su u dosta visokom nominalnom iznosu koji dobijaju zamišliali da će dobiti i realno mnogo. Narodna banka zabeležila ie jak pad, na 7500, iako је ioš do pre dve nadelje bila na 8000. Uzrok leži van berze. Po noveli zakona o neposrednim porezima jače su oporezovane i renta, a taj porez odbila pređuzeće kod isplate Киpona. Prema tome posednici akcija Narodne banke dobiće mnogo manje po akciji, nego što su očekivali pre дуг пеdelije. Iz istog razloga pašće kurs i svim akcijama privatnih pređuzeća. | 5-1—11-1-1940 29-ХП-1939—4-1-1940

27/2/0 Ката šteta 382. — 1954 250 Бафпа šteta, termin | —— 4% Асгатс 1921 — 495 Agrarci 1934 —— 2346% Вгоџа 470.— 657. 6% Dalmatinci — 527.6% Šumski agrar 460.— 587.6% Šumski agrar, termin —_— __ 7% Investicioni 82.— 79% Stabilizacioni 28— 7% Bler 97.— 271801 Bler —— 647% ЗеПстап —— 134.Narodna banka 75 196.Pab 78.— 42—

Ukupno 1671.— 4666.—

_ Tablica obrta dopunjuje sliku berze koju smo dobili na osnovi tablice kurseVa. Obrt je spao gotovo na jednu trečinu prema prethodnoj nedelji. Ako se uzme u obzir da je ova nedelja kraća za jedan dan, nzžgo prošla, pad je ipak ogroman, ali i ovde su praznici bili uzrok. Ali njima se ne može objasniti što je u strukturi obrta došlo do ogromnih promena. Obrt u Ratnoj šteti manji je za pet puta, dok u Beglucima i Šikarama nije manji ni za punu trećinu odnosno četvrtinu.

Obračunski kurs dolara bio je 5 I: 4454,37; 9 I: 4454,37; 10 I: 4454,37; 11 1: 4454,37.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Već drugu nedelju na deviznom tržištu strane devize imaju tendenciju da skoče, naročito London i Pariz. Razlog je na strani ponude koja je već duže vremena sve slabija i slabija, tako da je ove neđelje moglo da bude podmireno зуега 10% tražnje. Takva је situacija bila u oktobru, kada 50 52 najteže osefile posledice rata na našem deviznom tržištu. Značajna je promena kod nemačke marke. Narodna banka drži čvrsto novi kurs, ali u terminu je posao sasvim prestao, jer se traži ispođ prompta. To je dakle sasvim suprotina procena ođ one pre tri nedelje. 1 kurs drahme je labav, i dalje je tražnja mala, a robe ima mnogo. Obrnuto kod bugarskog leva, tako da mu je kurs skočio bio па 97 рге= poslednjeg dana, a poslednjeg tražnja po 95 ostala je nepodmirana, dok ije ranije kurs bio čvrst na 90.

збађ. + Slobodno tržište 5-1 28.59/ 9-1 1041 14 London 215.83 175— 216.80 217.68 217.37 Par:z 122.34 0920 | 12287. 12888. 12314 Niujork 55.—, 445437 ~ 55 55.— 55.—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2. Ženeva 1283.85 1000— 1233.35 1233.85 1233.35 Amsterdam 2930.68 2376.20 2929.20 2929.82 2932.28 Brisel 923— 74870 921.92 923.77 923.77 Privatni kliring Berlin 1480.— —— 1480.— 1480.— 1480.Berlin, termin —— — — — Grčki bonovi - 81.50 — 31.50 33— 31.50 Grčki bonovi, termin —— — — — Sofija 90.— | — 97.— Milano 22885 | ____ 902935 „202035 9235

Obrt je bio 25,9 mil., znatno manji nego pre nedelju dana, 36,6 mil. Od toga iznosa na dolar otpada 12.5% hilj., marke 12.104, grčke bonove 774 hilj., bug. leve 259 hili., švajcarske franke 3929, i na holandske forinte 4 hili.

U Cirihu su devizni kursevi sledzći:

31-XII-36 831-XII-37 31-XII-38 2-1-1940 10-1

Pariz 20.3921/a :14.681/» 11.6220 10.— 10.London 27.37 21.62 20.63 17.65 17.65 Amsterdam 238.80 240.60 240.60 237.37 23755 Njujork 345.14 432.50 443.— 445.90 445.95 Brisel —.— —.— 74.70 74.75 74.90 Milano —— —.— —.— 22.50 22.50

Робно тржиште Пшеница. — Ове недеље на прекоморским берзама

владала је мирнија тенденција; курсеви су попустили за неколико поена што, с обзиром на велики скок у претходној недељи,-није било неочекивано. Толико више, јер 38 скакање цена нема никаквог разлога у статистичкој позицији пшенице која се ниуколико није поправила. У свима прекоморским земљама постоје вилики стокови који без обзира на рат у Европи, притискују на тржиште и цене. Тај притисак још више повећавају тешкоће у снабдевању увозничких земаља односно мањи утовари. Енглеска је закупила знатну тонажу неутралних држава. Услед тога остале увозничке земље приморане су да плаћају веома високе поморске фрахтове те се уздржавају од куповања пшенице по сваку цезу. А и сама Енглеска која има највеће и најбоље могућности снабдевања није расположена да плаћа високе цене. Почетком јануара она је преговарала са Аргентином о куповини веће количине шипенице, али у погледу цене није могло да дође до споразума. Уздржљивост Енглеске од плаћања високих цена најбоље се види по великој диференцији која постоји између курсева у Чикагу и Винипегу и ако би, с обзиром на квалитет канадске пшенице, било оправдано да она буде скупља од американске робе као што је био случај ранијих година. (A Д. услед скока цена укинуле су извозну премију за брашно.

Термински курсеви средином недеље нотирали су:

У VII IX Чикаго центи бушел 1021/s 991/, 983/4 Винипег центи бушел 871/s 885 893/8 Б. Аирес пезоса кв. 8,09 — —

На домаћем тржишту влада чврста тенденција. Рђаво време онемогућило је и ону минималну локалну понуду, док млинови стално траже мање количине до којих све. теже долазе. Цене номинално нотирају: Тиса 200, Бачка 194—195, славонска 198—19, србијанска главна пруга 185 —188 дин. –