Narodno blagostanje

- Страна 22

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

vicama koje se ugrožavaju lišenjem slobode. Nikada · specijalni sudovi u istoriji nisu bili u stanju da garan· tuju pravdu građanima. Zbog toga se oni izbegavaju ili se za njih traže specijalne garancije. Ali danas u modernim državama je opšti princip, da krivice učinjene ma u kojoj oblasti prava, odnosno zakonodavstva, ·koje se ugrožavaju kaznom lišenja slobode, ima da sudi redovan sud. To važi i za fiskalne krivice. Samo je naš zakonodavac mogao doći ma tu ideju, da jednom specijalnom sudu dodeli tako delakatan zadatak, da rešava sudbinu građana, jer osuditi čoveka na dve godine zatvora znači često rešiti njegovu sudbinu.

Zakonodavac je smatrao da je dovoljno učinio Za kvalifikaciju samog suda ako izmeni njegov sastav. Kao i ranije, pretsednik je starešina drugostepene 'роreske vlasti. Pored njega su još dva sudije. Jednog bira drugostepena upravna vlast iz redova građana poreskih obveznika, a koji mora da ima jednu originalnu kvalifikaciju, treba da je apsolvirani pravnik. Može da se razume kako |e redaktor zakona došao na to да зтаtra da |e apsolviranhi pravnik izvesna pravna kvalifikacija. Nije isključeno da i on spada u tu kategoriju. Nesumnjivo je takođe da ima takvih kolega. Međutim, apsolvirani pravnik može da bude totalna neznalica u pravu, kao da nije ni jednog dana slušao pravne nauke. Trećeg sudiju imenuje pretsednik okružnog зида 17 теsta u kome se nalazi drugostepena poreska vlast.

Sastav suda, obzirom na ličnosti, bolji je nego što је bio po starom propisu. Da je kompetencija suda ostala nepromenjena to bi se moglo pozdraviti. Ali kao što smo videli ona je proširena na izricanje kazne lišeniem slobode. To proširenje možda je i kod samog zakonodavca izazvalo potrebu reforme suđenja i mesto da:ode do kraja i prenese nadležnost na redovne sudove, on se ograničio na promenu sastava suda. Mesto da organizacija suda i njegov postupak budu garancija izricanja pravde, našla se ona u ličnostima, u jednoj po tome što je na vrhu drugostepene poreske vlasti, u drugoj po tome što je pravnik u trećoj pravnik-sudija. Treba da imamo poverenja u ličnosti, koje izriču pravdu. Međutim, ni najsrećniji izbor ne može da zapreči da ljudska pravda ostane samo ljudska pravda.

Krivični postupak je veliki zakon sa puno paragrafa, koji svi imaiu za cilj da garamtuju iznalaženje

—

istine ili drugim rečima, da ogarantuju da se krivcu ne učini nepravda, jer je krivac u nezavidnom položaju kad iziđe pred sud. Sve su te garancije u njegovom interesu. Krivični postupak kod finansiskog suda je bleda slika krivičnog sudskog postupka kod našeg redovnog suda. Uostalom, besciljno je da ulazimo detaljno u upoređenje jednog i drugog postupka, zbog toga što kod ovako organizovanog suda kao što je ovaj, ni najbolji postupak ne može da garantuje izricanje pravde.

Ne radi se ovde više o tome da li će poreski obveznik koji dođe u položaj da bude optužen za krivično poresko delo, biti ovako ili onako osuđen. Radi se o tome da je zakoračavanjem zainteresovane administrativne vlasti u sudsku vlast ugrožena sloboda Би дапа ! ши епа озпоуа 2а ргауПпо зидепје.

Ako bi ostala u zakonu kazna lišenja slobode onda bi još hitnija reforma bila da se suđenje prenese na redovan sud.

Pre nekoliko desetina godina su po svim balkanskim zemljama prodavane od torbara razne slike, jevtine i ružne, za ukras po odajama građana, koji su uspeli da svoje prihode podignu nad onim potrebnim za održavanje gologa života. Slika je jedan od prvih luksuza u primitivnoj privredi. S jedne strane su to bile ikone, a s druge najraznovrsnije kopije često vrlo velikih umetničkih dela. Tako ste mogli videti jednu sliku koja pretstavlja scene lova u Engleskoj u XVIII veku. Na jednom proplanku u šumi vidi se veliki broj gospode, obučene u paradno odelo, sa cilindrom na glavi, na konjima, posluga za njima peške i ogroman broj kerova. Ti kerovi koji idu često na stotine imaju da učine lovcima lov što komotniji.

Mi smo se setili te slike kad smo pročitali najnoviju poresku reformu, a u pogledu kaznenih propisa. Ta nam je slika uostalom padala na pamet i ranije kad god smo pomišljali na evoluciju kojom ide naša poreska administracija, pa za njom i poresko zakonodavstvo. Poreski obveznici to su divljač, poreska vlast to je lovac. Nije potrebno sve ovo, pa da se uzme отаđaninu i poslednja para. Ima država u kojima se odista uzima građanima 80 para od dinara zarade, ali bez svih ovih drakonskih propisa, koji, u ovako mladim, još neprekuvanim zemljama, mogu da budu više od štete zbog moguićnih zloupotreba nego od koristi.

e== =—

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Трговинско - индустриска комора у Сарајеву обухвата крајеве богате рудом, шумама и воћем, на њеној територији налази се неколико великих предузећа, због тога

Кесњунктура привреде на територији сарајевске Трговинско-индустриске коморе у 1938 год. aaa БЕЕН Era rana су њени извештаји врло интересантни, јер се у њима огледа развој знатног дела наше привреде. Извештај за 1988, који је недавно објављен, показује да су неке гране у пуној мери искористиле полет као на пр. рударска и хемиска индустрија док друге не показују већих промена или су

биле у извесној стагнацији.

Крајем 1938 било је свих радњи 15.819 према 15.194 1937. У току године отворено је 1307 а затворено 682 радња. Углавном пораст се односи на трговачке и угоститељске радње, пошто се број индустриских предузећа смањио са 326 у 1987 на 319, а новчаних повећао свега за 3,

са 69 на 72. За привреду овог подручја у целини 1938 је била повољнија од 1937 што се види и по броју стечајева и принудних поравнања ван стечаја. Док је 1937 било 4 1938 није било ниједног, а принудних поравнања свега 4 према 7.

Извозна трговина је имала добру коњунктуру због знатне тражње свеже и суве шљиве и јабука. Свеже шљиве извезено је 165.654 мет. центи суве око 1.000 вагона а тако исто јабука. Цене сувој шљиви кретале су се између 350 и 500 дин. за 100 кг. а јабукама 250—850 дин. Други важан извозни артикал јесу говеђе и овче коже и оне од дивљачи, али прошле године извоз је запао у клириншке земље, а пошто су то главни купци послови су били врло слаби.

Угоститељство нарочито у великим градовима је напредовало. Прилив туриста се повећао за 1,12% према 1937 од 51.445 на 58. 501 а број. проведених ноћи од. 298.030. ga 309.197. Упркос несигурне политичке ситуације 1938 број