Narodno blagostanje

10. фебруар 1940.

79 Stabilizacioni 79% Seligman 790 Bler

8 В/ег

6% 5. асг. 58. 66.50 6% 5. аст. зт. 6905. аст. Кг. Pab sitni

Pab srednji Pab krupni Narodna banka 7450.—K 4% Renta 1895 Loz Crv. Krsta Duvanski Loz

Iz tablice kurseva vidilo da je cele nedelje rađeno u 'Ratnoji šteti i Dalmatincima. Ta su s dva papira potpuno odvojila po obrtu od ostalih. Ali su se još više odvojili od ostalih u pogledu kretanja kursa. Čitaoci vide sa tablice kurseva da su gotovo svi papiri u skoku u ovoj međelji. Ali je naiviši skok kod Dalmatmaca. Počeli su nedelju sa'kursom od 70,75 da bi završili sa 72,50. Ratna šteta počela je sa 422 da bi završila sa 428. (Na službenoj kursnoj listi čitaoci neće videti kurs od 428. Službeni kurs utvrđuje službena komisija, koja vodi svoju politiku. U stvari najveći deo obrta od 8-g činjen je po 428 i sastanak se završio tražnjom od 428).

Kako je došlo do ove promene? Ko je imao inicijativu? Za obrt se ima da zahvali samo berzijancima. Najviše je kupovano za njihov račun. Berzijanci, koji posmatraju stvar dublje no što to čine novinarski izvestioci, osetili su u ovom mrtvilu na berzi uslove za čvrstu tendenciju, kako smo mi to već i ranije istakli. Oni su sasvim pravilno rezonovali da bi samo malo povećanje tražnje krenulo kurseve па više. I napravili su eksperiment. Pojavili su se sa mešto više tražnje i eksperiment je uspeo. Kursevi su skočili. Pitanje je, zašto su baš izabrali Ratnu štetu i Dalmatincz. Odgovor је vrlo prost: Ratna šteta je bila i ostaje najelastičniji papir na našem tržištu, za njim postoji kontinuelna tražnja, a tako isto i ponuda, u njemu su zainteresovani široki krugovi kapitalista i ustanova za štednju, prema tome ona pruža teren za življu akciju na berzi. Mi smo još u prošlom broju pisali da Ratna šteta živi svojim životom. A »Narodno Blagostanje« ioš u prvoi godini od svoga postanka postavilo je tezu da Ratna šteta daje ton našam efektnom tržištu. Tako je i ovog puta bilo. Počelo se sa jačom tražnjom Ratne štete na 499 i sa tražnjom od samo milion dinara efektivno postigao se gornji skok kurseva. Ratna šteta je kupovana i za račun Zagreba i autsajdđera u Beogradu. Dalmatinci su, pak, izabrani za plasman iz razloga što je njihov kurs stajao vrlo nisko prema Beglucima. Begluci su se uopšte izgubili sa tržišta, Prema tome Фа se i pokušalo sa njima, postigao bi se veliki Кита, а па bi se dobila roba. Kod Dalmatinaca je bilo nešto robe na tržištu kupliene vrlo jeftino i ona je stavljena u promet kad su se pojavili jači kursevi. Zbog toga su Dalmatinci posle Ratne štete najinteresantniji papir. Berzijanci su sa puno razumevanja izabrali papire, koji mogu да роsluže i za obrt, jer podići kurseve bez oživljenja posla nema cilja. A podizanje kurseva moglo se vrlo lako da postigne i u svima ostalim sektorima. Begluci su se mogli oterati vrlo lako na preko 78, Investicioni zajam na 100. 7% Bler ja skočio na 89,50, a poslednji put je rađen sa 88. Još je Čvršći Bin Bler. Pab je pokazao kolosalan skok iz razloga što je za 10 mart zakazan sastanak posle čega dolazi, naravno, dividenđa. Tražnje je bilo, ali ponude nikakve. A što je majinteresantnije potpuno s izgubio posao u Šumskim agrarima. Ima pohuđe u sitnim komadima, koji nikoga ne interesuju, jer su nezgodni za manipulaciju.

00 |||

MII WO |

III

—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 93

Kolika je obilnost kapitala u zemlji, još kursevi stoje vrlo nisko. Uzrok leži u tome što se taj kapital ioš ne obraća berzi. Kad to bude slučai, nastaće ogroman skok kurseva.

Na kraju da kažemo nekoliko reči od famoznim dobrovoljačkim obligacijama. Izišla je neka vrsta kominikea u novinama, u kome se kažž da se pregovara sa Državnom hipotekarnom bankom da primi te papire u lombard. Mi ne znamo da li je mudro da se Državna hipotekama banka poteže kadgod s> pojavi vanredna državna рофтеђа и поуси. Samo bi Narodna banka mogla taj posao da svrši, a ona to ne sme da radi i ne treba da radi ni preko Državne hipotekarne banke. Kako su gospoda političari zamesili, tako neka i jedu. Tž obligacije ne interesuju našu kapitalističku publiku. One su nove i nepoznate. I kao svaki drugi papir, treba da prođe mnogo vremena, i posle njihovog propuštanja na berzu, što još ne može da bude slučai, pa da kapitalist uzme kontakt s njima. I tek posle dugo vremena, taj bi papir mogao da notira između 40 i 50. Dobrovolici to smatraju za sopstveno oštećnje od strane kapitalista, a ne od strane onih, koji su mu obećali 50.000 dinara pa im sada daju papire, koji ne vrede ni 25.000 dinara, baš na bazi kursa najboljih državnih papira.

Pre jedno 25 godina napisao je Nušić jednu sjajnu humoresku u »Politicić, povodom otvaranja prve banke na Cetinju. U njoi je opisao jednog Crnogorca, koji je došao da založi svoj džeferdar i koji је bio bzaskraino uvređen kad je čuo koliko se on procenjuje. Toliko je turskih glava роsekao džeferdar, pa ipak ga banka ceni samo po njegovoj metahoj vrednosti! Za malo što nije potegao džeferdar na blagajnika. Tako je i sa ovim dobrovoljiačkim obligacijama. Neki od imalaca nose ih od banke do banke i beskrajno su uvređeni kad čuju kurs koji je u stvari ržalan i odgovara prilikama.

Kad čovek pomisli da je cela ta transakcija jedan račun političara sa biračima, mora da zakuka! Jer nigde u sVetu nije efektno tržište izloženo takvim iskušenjima kao što ie to kod nas s vremana na vreme sa neregularnim emisijama. Obračunski kurs dolara bio je u sve dane 44,55.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Devizno tržište je bez promena. Francuski franak i funta sterlinga sve su čvršći, što stoji u vezi sa izgrađivanjem koritrole deviznog prometa. Dosada je bilo dozvolieno strancima da povuku svoj kapital iz Engleske u zlatu. Sada je to zabranjeno Francuzima. To je moglo da se izvede зато u sporazumu sa Francuskom, i u vezi sa finansiskom saradnjom koja postoji između ove dve zemlje, a na taj način treБајо је onemogućiti povlačenje francuskog zlata, što je moglo da oslabi kurs funte. Od pr» dve nedelje kolebanje kursa je sasvim izčezlo. Kurs holandske forinte skočio je, dok ie kod belgijskog franka obrnuto.

Kod grčkih bonova situacija se nešto popravila. Pod kraj prošla nedelje oni su imali vrlo labavu tendenciju, ali u toku ove tražnja je bila znatno veća, što se vidi iz prometa, tako da je kurs skočio gotovo za čitav poen. Nemačka marka je stabilna. Poslovi u bugarskim dinarima bili su ove ne-

delje slabi. Stav =

Slobodno tržište 2-II 28,5% B-II 6-II 7-1 8-1 London 218,85 177,25 218,8&: 219,44 219,16 218,95 Pariz 123,81 100,40 123,99 124,30 124,18 124,05 Njujork 55,— 4455 55— 55,— 55— 55Ženeva 1233,18 1000,— 1233,18 1233,18 1233,18 1233,18 Amsterdam 2919,86 2367,75 2920,17 2920,17 2925,71 2926,33 Brisel 93351 757,— 931,06 981.05 927,96 925,50