Narodno blagostanje

Страна 132

Е нгеди уа

Тре оте таи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

= Рта а ч8 РОУ ОФКЕУ

„Бр. 9

ареал лоша закеденујча

Poslednjih meseci kritika rada Prizada iskristalisala se u mišljenju da bi ova ustanova iz osnova trebala da izmeni svoj zadatak. Od izvozne ustanove, koja kupuje izvozni višak biljnih proizvoda i stara se: za njihovo plasiranje u inostranstvu, Prizad bi imao da se pretvori u ustanovu Čiji bi prvi i glavni zadatak bio da obrađuje unutrašnje tržište, da reguliše unuirašnji promet intervencionih biljnih proizvoda i to tako, da obezbedi u svako doba potrebne količine ovih proizvoda za unutrašnje iržište i putem otkupa i prodaje utiče na održavanje umerenih cena tj. da otkloni dosadašnje velike fluktuacije u cenama od kojih sitni i osrednji proizvođači nisu imali nikakve koristi, a potrošači, naročito u deficitarnim krajevima, trpeli od toga velike štete. Ovome gledištu pridružili su se i političari, nastojeći da Prizad učine prvenstveno organom i regulatorom unutrašnjeg tržišta, kako bi se u oblasti cena agrarnih proizvoda obezbedili ne samo interesi proizvođača nego i potrošača. И

Projekat Uredbe o Direkciji za spolinu trgovinu međutim ide za tim da Prizad i u buduće ostane eminentno izvozna ustanova. Prema ovome projektu u nadležnosti Direkcije, pored ostaloga, spada regulisanje i organizovanje izvoza, kao i državne intervencione mere na tržištu u vezi sa regulisanjem spoljne trgovine. U svrhu izvođenja planova o razmeni dobara sa inostranstvom Uredba predviđa osnivanje poslovnih centara Za izvoz pojedinih proizvoda. Prizad bi, stupanjem na snagu ove Uredbe, imao da postane Poslovna cemtrala Direkcije za promet zemljoradničkih proizvoda, a Ministar trgovine i industrije bio bi ovlašćen da društvu poverava i spoljnu trgovinu drugim proizvodima. Dakle, po ovoj Uredbi karakter Prizada ostao bi nepromenjen; · niegov glavni zadatak bio bi i dalje izuzimanje sa trŽišta izvoznog viška intervencionih artikala i staranje za njihovo sigurno i što povoljnije plasiranje u inostranstvu, dakle umovčenje.

Dakle, problematika Prizada ije u sledećem: da li će oh i u buduće, kako to predviđa i projekat Uredbe o Direkciii za spolinu trgovinu, ostati ustanova sa bit· nim zadatkom u oblasti unovčenja odnosno iskorišćava– nja uslova i pogodnosti stvorenih trgovinskim sporazumima sa pojedinim zemliama ili će se pretvoriti u ustanovu sa primarnim karakterom kupca odnosno prodavca na unutrašnjem tržištu kome je stavljeno ı dužnost da reguliše promet i cene na unutrašnjem tržištu. Ovako postavljanie problema može se raspravljati sa dva gledišta: nacionalno-ekonomskog i državno-pravnog tj. državnog uređenja. :

Nije tačno da Prizad i do sađa.:iako izvozna ustanova sa primarnim zadatkom u oblasti unovčavanja, nije imao ingerencije na unutrašnje tržište. Kupovanjem izvoznih viškova i njihovim odstranjenjem sa tržišta iPrizad je automatski delovao i na unutrašnje tržište

'menjanjem odnosa ponude i tražnje odnosno stvara-

|

njem takve relacije koja je omogućavala formiranje unltrašnjih cena nezavisno od svetskog tržišta. Njegov uticaj na unutrašnje tržište nije bio primaran, već Supsidijaran, drugostepeni, upravo posledica njegove prvobitne funkcije, unovčenja. Dispariteti cena, do kojih ie dolazilo u pojedinim kampanjama pošto Prizad već izvuče sa tržišta izvozni višak, nisu posledica njegovog rđavog rada, već strukture proizvodnje odnosnih proizvoda i tržišnog mehanizma. U nedostatku tačnih podataka o prinosu i unutrašnjoj potrebi u nas se nikada ne zna kolika je potreba zemlje odnosno da На koliki izvozni višak postoji koji bi se smeo izvezti, a da prehrana zemlje ne bude dovedena u pitanje. Struktura proizvodnje pak takva je da su razmernmo мепке količine sihnih i osrednjih proizvođača koje izlaze па pijacu odmah posle žetve. Prema (оте, ukoliko |e veća ponuda u tome periodu utoliko Prizad mora da kupi veću količinu koju plasira u inostranstvu i samim tim, za ostatak kampanje, uslovljava promenu odnosa između ponude i tražnje. Ako se, prema tome, htelo „da Prizad dobije takvu ulogu, da u celoj kampanji drži ravnomernu cenu, što bi mu dalo ulogu regulatora unutrašnjeg tržišta, on bi morao dobiti odgovarajuće ·ovlašćenje. Prizad bi imao postati iedini kupac i prodavac odnosno distributor svih tržišnih količina intervenciomnih artikala. Sadanji faktor tržišnog mehanizma — mlinovi i trgovima — imali bi se pretvoriti u njegove organč ili, u najmanju ruku, raditi pod njegovom kontrolom. To bi bio put totalnom monopolu u kome bi ovako započeti rad imao da završi jednoga dana. Sa slobodnom trgovinom intervencionim artiklima bilo bi svršeno.

Prvo pitanje koje se nameće jeste, da li postoje uslovi za ovakvu grandioznu promenu u našoj ekonomskoj politici. Mi smatramo da ne postoje. U nedostatku tih uslova reperkusi|e ovakve jedne promene bile bi katastrofalne. Međutim u sve to mi se nećemo upuštati iz razloga, jer za ovakvu promenu zadataka Prizada me postoii ni pravna podloga. Po Uredbi od 26 avgusta unutrašnja trgovina i unutrašnje tržište preneti su u naležnost Banske vlasti. Danas, dok se novo državno uređenje sprovodi, nemoguće je pretpostaviti да bi Sc Banska vlast odrekla ovakve jedne važne kompetencije. Direkcija za ishranu, koja se pretvorila u ustanovu Za snabdevanje pasivnih krajeva, i formalno i stvarmo preistavlja mnogo manju kompetenciju od one koju bi Prizad imao kao regulator unutrašnjeg tržišta, pa ipak ni u Hrvatskoj ni u Sloveniji nisu priznate ove kompetencije Direkciji za ishranu | niena delatnost ostaje ograničena na leritoriju izvan ovih banovina. Sledstveno Prizad ima da ostane ono što je bio; u novom državnom uređenju on ne može da dobije kompetenciie kakve bi želeli njegovi kritičari. Ono što se želi pitanje ie kako promene državnog ureženja tako i radikalne promene ekonomske politike. Za sada međutim u OVOm pravcu nema nikakvog nagoveštenja.

|