Narodno blagostanje

9 март 1940.

delji skočio skoro za tri puta prema prethodnoj. On. iznosi 4,13 mil. din.

4-III 7411

Loz Grv: Krsta Duvanski loz

| ||

29-I 11 5-III 61

27/2% Ratna šteta —— 431— 482.25 4392.— 432.50 431.50 21/-% Rat. št, ter. — ——— —— 480— —— = 4% „Agr. 1921 5350 — 58350 — — = 47% Лок 1984 ___ __ — | G6%o Begluci 7755 — 7775 7750 — ”=Y 77.50 0% _ Веглисћ !ег. — == O бај Ранпашпе 71.75 7130. #Ž40 7150 == 7150 0% Рата.кег —— — = — = = 790 Тпуез с. —— 99.— — = = = 7% Забшта. —— — 98— = = = 790 Salieman — | __- — o 79% Bier == — 90255 —— 9l1— = 87, Bler = = | S U 55 6% 5. авг. 5. === —— 6950 6950 6875 | Бајо. 5 аге о ___ ____- — 6% 5 аге ки ___ ___ ___ ___ || U _ Pab sitni = = 5— = 205— _Pab srednji И | NR U | A Pab krupni о ___-_ | __ OJ4 — 0 _____ Narodna banka — — = — —7,480.—77.480.—. 400 Renta 1899: Y__ Ir |S EI

Može se reći da su uglavnom tri papira doprinela ovom povećanju obrta: Ratna šteta, Dalmatinci i Narodna banka. Poslednja dva papira su došla iz specija!n:h uzroka. Kod Narodne banke ie uvek posle svršenog zbora akcionara veći obrt. Ispali članovi upravnog i nadzornog odbora prodaju svoje akcije, a novoizabrani kupuju. Kod Dalmatinaca pak izgleda da је bilo nove emisije. Prema serijama i brojevima to se da sa sigurnošću zaključiti. Najveći je obrt kod Ratne štete on je skočio tri i po puta. Posle višenedeline pauze oživeo j2 ovaj papir, ali takođe pod specif:čnim okolnosi:ma. Od ukupnog obrta od 1,8 m'liona dinara 1,8 mil. su prodala svega dva lica: To su dakle dva veća paketa koji su likvidirani. Jedna je partija došla do prodaje zbog toga što je prodavac realizirao vrlo dobru dobit, a druga je došla otuda

Verovatno što je prodavac oslobođen kaucije koju je imao kod državnih vlasti. |

1 П—7-1 23—29-11 2t/2% Ratna šteta 1.829 504 22% Ratna šteta termin 43 40%. Agrarci 1921 5 27 4% _ Agrarci 1934 —— 13 6'% Begluci 229 237 6% _ Dalmatinci 747 273 6% Šumski agrar 205 61 7 Investicioni 54 : 28 7 Stab:lizacioni 55 7: Вјег 202 160 e Bler — 79: _ ЗеПетап — Narodna banka 699 133 Рађ 29. 80 Ukupno 4.137 1.511

А Što se tiče kurseva u izveštajnoj nedelji oni pokazuju fantastičnu stab:Inost. Tek poslednjeg dana u nedelji bilo је izvssnog: veoma slabog popuštanja kod Ratne štete pod pritiskom tih dveju ponuda, ali se može reći da je berza sa lakoćom progutala 4—5 miliona dinara nominalno Ratne štete. Dalmatinci iako se rade u većem obimu n:su ove nedelje popustili u kursu. Interesantno je napomenuti da je sitni Pab skočio na 205. Kupon će se isplaćivati iduće nedelje. Narodna

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 157

banka rađena je po 7.480 to je tačno za 316 din. manje od kursa prošle nedelje (7.800) koliko iznosi neto kupon za 1939 godinu, koji je banka počela da isplaćuje.

Obračunski kurs dolara je 44,55.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Za poslednie dve nedelje kursevi funte sterlinga. i francuskog franka popustili su na svetskim berzama, pa i kod nas. Zbog toga se engleske monetarne vlasti spremaju da još rigoroznije sprovedu kontrolu deviznog prometa. U tom cilju određeno je da strani kupci moraju da vrše plaćanja u stranoj valuti ili u funtama koje su kupljene na službenom tržištu. Na taj način treba da sve dev:ze koje potiču od izvoza dođu pod kontrolu devizn:h vlasti. Prošle nedelje i Švedska je uvela kontrolu deviznog prometa. Predv:đeni su slučajevi u kojima će se odobravati kupovanje deviza, zabranjen je izvoz i uvoz novčanica. Zabranien je i izvoz zlata koje je položeno u zemlji za račun stranaca i u tom pogledu Švedska je otišla dali» od Engleske.

Магке зе дгХе перготепјепо па 1480. 1 kod grčkih bonova situacija se popravila, ier kurs ne pada. Kurs bugarskog dinara je 93, ali zaključci su u njemu veoma retki, ove nedelje samo jednog dana. Slcbodno tržište

Stab. 1-III 28,5%o 4-Ш 5-Ш 6-III 7-1 London 215.92 17510. 21605 21512 »P714.63 215.06 Pariz 122.33 9920 12230 12189. 12159 12183 Njujork 55.— 4455— 55.— 55.— 55.— 55.Ženeva 1233.18 1000.— 1233.18 1233.18 1233.18 19233.18 Amsterdam 2921.40 2379.— 2921.03 9292202 2922.02. 2993.95 Brisel 927.65 75295 930.20 99002 92044. #30,4%

Privatni kliring | Berlin 1480.— — 1480— 1480— 1480.—S. 1480.Berlin fer --=— — = —— — Grčki bonovi 31.75 — 31.50 31.75 30.60 91.50 Sofija — — 93.— — — M':lano 238.39 === 23830). 23830. 28830 28880

Obrt je bio znatno veći nego prethodne nedelje, 40,4 mil. prema 35,8 mil. Od toga otpada na dolare 21,809 ћи, marke 15.693 hilj., funte sterlinga 9275 hilj. grčke bonove 2,547 hili., bugarske dinare 165 hilj. Podmireno je 10—20%/6 tražnje,

Робно тржиште

Пишеница, — У прошлом извештају, приказујући ситуацију на прекоморским тржиштима, указали смо на разноликост положаја Чикага с једне и Буенос Аиреса, Винипега и Аустралије с друге стране. Отуда је и кретање курсева у Чикагу независно од осталих пијаца. И у овој недељи Чикаго је био под пресијом хосе; курсеви су осетније флуктуирали са тенденцијом на горе. На осталим бер зама тенденција је била релативно мирна и курсеви скоро постојани. Такав развитак курсева показује да Чикаго није у положају да диктира светску цену која је још увек под утицајем великих стокова с једне и баснословно високог поморског фрахта с друге стране. Утовари пшенице у свету од августа до конца фебруара били су 697.184 ваг. према 904.260 ваг. у истом периоду прошле налтаже. Дакле утовари су у овој години мањи за 23%. С обзиром на то што су залихе пшенице за текућу налтажу знатно повећане према 1938/39, а светски увоз осетно смањен, у ста» тистичкој позицији пшенице не би било никаквог разлога за хосу. Напротив, пре би се могло очекивати попушта“ ње цена уколико изгледи за нову жетву буду повољни.