Narodno blagostanje

__10. март 1340 |

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 165

u tom periodu bio je 1.500 vagona. Posle toga угеmena, do prošle godine, izvoz se kretao između 116 i 304 vag., a u prosioj godini izneo je izuzetno 1.013 vag. što preistavlja 2% ukupne proizvodnje. Premiranje izvoza niukoliko nije popravilo stanje; država je dqoplatila 25 mil. din., a na inustranim tržištima, usled izvoza rđave robe, naše vino bilo je kompromitovano. Nešto veći izvoz u prošloj godini dolazi usled iskorišćenja kontingenta u Protektoratu i dobijanju od Nemačke vrednosnog kontingenta od 450.000 RM u poslednjem kvartalu.

U normalnim vremenima mi ne možemo računati na izvoz neke naručite količine s obzirom na krizu vina u svetu i na kvalitetno stanje naše proizvodnje. Svetska proizvodnja vina u periodu 1934/38 bila je prosečno dva miliona vagona prema 1,44 mil. vag. u 1909/14 što pretstavlja povećanje preko 42%. Svetski uvoz vina pao je na 3—4,5% svetske proizvodnje; u periodu 1934/38 prosečni svetski uvoz bio je 53.576 vag. prema 95.930 vag. u 1927/31 što znači da se smanjio za preko 45%. Na svetskoj pijaci ostala su samo kvalitetna vina. Pa i njihov plasman često se obezbeđuje isključivo specijalnim olakšicama od strane uvozničkih zemalja. Ni jedna od zemalja, koje imaju viškove, nije tražila izlaza iz krize na ovu stranu, pa sledstveno neće biti ni za nas. U· vanrednim prilikama, kao što su današnje, možda će se izvoz nešto moći povećati.

_ U industrijske svrhe vino se kod nas ne upotrebljava, sem za pečenje destilata, ali i to samo u godina– ma kad podbaci proizvodnja rakije. Kao što je poznato, u- našoj zemlji postoje čitavi krajevi u kojima se od alkoholnih pića pije isključivo rakija (Bosna, Južna Srbija, a u Slavoniji, Bačkoj i Banatu za vreme žetve). Uopšte unutrašnja potrošnja rakije veća je od one vina. Prema tome kad podbaci rod šljiva odnosno proizvodnja rakije onda se znatne količine vina upotrebe za prepecanje. Za proizvodnju špirita vino kao sirovina ne do:azi u obzir, budući su kukuruz i melasa znatno jevtinini.

: Iz ovoga izilazi da je hiperprodukcija vina u našoj zemlji imala jedini mogućan korektiv u podbacivanju proizvodnje grožđa i šljiva. U protivnom posledice ·hiperprodukcije najteže su pogađale krajeve u kojima pedološki uslovi dozvoljavaju isključivo kulturu vinove loze. U periodu 1929/1038 proizvodnja vina varirala je između 54.178 i 28.527 vag., dakle s fluktuacijama “od nepunih 50% između najveće i najmanje proizvodnje, a prinos šljiva između 65.000 i 21.000 vag. tj. sa diferencijalom od 68% koji važi i za proizvodnju ra'kije. Kod gvožđa svaka treća ili četvrta godina imaju „IGđavu berbu, dok tri ili četiri godine daju osrednju berbu. Kod šljiva dobar i obilan rod su ređi. U proseku kroz više godina proizvodnja vina se stalno povećavala, jer se nije mogao razviti veći izvoz grožđa u svežem stanju što bi umanjilo produkciju vina. Izvoz grožđa

poslednjih godina kretao se između 400 i 500 vagona prema proizvodnji od 80.000 vag. Dakle, za unovčenje vina ostalo je ne samo najvažnije nego skoro i jedino unutrašnje tržište.

Na unutrašnjem tržištu pak prilike su se ovako razvijale. Do 1929 god. usled stalnog porasta unutrašnje potrošnje i relativno čestih godina male proizvodnje uspevalo se sa unovčenjem celokupne produkcije. Pred

· kampanju 1929 u zemlji su postojale veće zalihe koje su počele da pritiskuju cene. Međutim produkcija te godine bila je relativno mala (29.099 vag.) pa je de_icit pokriven zalihama iz ranijih godina. Kako je u to vreme opadala i proizvodnja Šljiva usled štitaste vaši, „to je izvesna količina vina pretvorena u destilat. 1931/ 1932 usled veće proizvodnje pri istovremenom padanju - potrošnje zbog krize došlo je do katastrofe. U obim godinama prosečna cema jednog litra vina kod proizvo„đača pala je na 1—1,25 din. prema 3,70—4. —din. u ·prethodnoj godini tj. za 75%. U 1933 produkcija je opet bila mala (28.527 vag.), ali kako je već naredne godine porasla na 38.666 vagona, a u 1935 dostigla rekordnu cifru od 54.178 vag., zalihe iz ranijih godina nisu mogle da budu iscrpene i kriza usled hiperprodukcije ponova se javila u oštrijoj formi. 1936 i 1937 pro"дикаја је bila osrednja i slaba (38.653 i 29.030 vag.), -а и 1937 g. proizvodnja šljiva katastrofalno niska (21.451 prema 62.397 vag. u prethodnoj godini), a kako je u međuvremenu usled poboljšanja konjunkture došlo do porasta kupovne snage, unutrašnja potrošnja se povećala i zalihe iz ranijih godina reducirane su na ·minimum. U 1938 proizvedeno je 46.721 vag., a u :prošloj godini nešto manje. Cene vina držale su se sve do avgusta kada su popustile usled velikog roda Šljiva.

Prema (оте угпо је и periodičnoj hiperprodukciji ·usled stalnog širenja proizvodnje i nemogućnosti većeg plasmana van unutrašnjeg tržišta i to isključivo u prirodnom stanju. Problem je dakle a proizvodnji. On se postavlja kvantitativno i kvalitativno. Kvantitativho pro1гуоапји treba ograničiti isključivo na krajeve u kojima terenske prilike ne dozvoljavaju razvijanje drugih kultura. Time se ujedno stvara i prvi uslov za kvalitat.vno ·unapređenje proizvodnje. Drugi deo kvalitativne strane "problema odnosi se na njegovu fehničku stranu: po"drumarstvo i stručnu manipulaciju.

Pri sadanjem stanju proizvođača i prometa i na osnovu jednostrane težnje za poboljšanje cena državna intervencija ne samo što je u nedostatku dovoljnih spremišta tehnički teško izvodljiva, nego zahteva i zmafne finansijske žrtve. Sem toga, ne rešava problem. A na drugoj strani pretstavlja dalji presedan u državnoj intervencionoj. politici da se slične žrtve sutra sa pravom traže i za druge zemljoradničke proizvode. Izvede li se pak intervencija na način prikazan u javnosti štete će biti dalekosežne.

__ —==е ==

Из уредништва –

_ да лису у Југославији стечена права | заштићена 2

____ Највећи део историје човечанства отпада на „раздобље, које се може да назове пољопривредним, _јер је пољопривреда била материјална основа жи-

_Бвота;- остале привредне гране или нису уопште по- ~

стојале или су биле споредне у пољопривредном га„здинству. Пољопривреда је сложен појам чија су два елемента земља и рад. Рад није играо улогу све до појаве земљорада, а земља све до прве инвестиције.