Narodno blagostanje

Страна, 166

Са јачањем улоге рада у пољопривреди отпочела је ·

крвава борба међу људима око радне снаге: човек је тражио да зароби човека због његове радне снаге. А са појавом приватне својине на земљишту по"јавила се крвава борба око ње. Освојачи су поста_јали сопственицима земље, а побеђени робовима на њој.

__ Правна држава одликује се заштитом приватне својине и слободом индивидуе. Право својине достигло је врхунац код сељака, он индентификује право својине са собом самим, са својом личношћу. За бразду гине радије него други за милионе. Каже "се у социологији да је сељачка држава најјача за„штитница приватне својине. Многобројни покрети и разне идеологије упућене против приватне својине „остале су у целом свету без одјека код сељака. Из тога је изникла политика држава у Европи последњих педесет година да се фаворизира сељачки сталеж. Он је стуб постојећег правног поретка како у приватној сфери тако и у политичкој, Ништа противно не доказује чињеница, да је најпољопривреднија земља у свету једина укинула приватну својину. То пре свега није дошло од самога народа, већ „од односа снага у политичком сектору. У осталом ни та држава није могла да укине сељаково право „својине.

Експропријација није повреда права својине. Држава која гарантује право својине у име зајед"нице има право да стави интерес заједнице над ин-тересом појединца. Али само у формалном погледу, _а никако у материјалном. Она је дужна да накнади "пуну противувредност у пословном смислу. То је на"чело које поштују данас све државе сем Русије, Постоји истина овде-онде мало шире тумачење појма "општи интерес“; али нигде не може политичка власт да одлучује једнострано о експропријацији у случају неслагања; свуд је надлежна судска власт.

Цела је светска јавност осудила акт примитивне државе Мексика према имаоцима индустрије _ нафте; али тај акт не претставља бруталну експропријацију. По среди је био спор око висине надница. Подузетници су изјавили да је и сувише ви"сока надница коју подржава влада. Појавио се спор који је дошао пред надлежни суд. Експропријација је дошла као конзеквенца извршне судске пресуде.

Оно што није урадио ни Мексико траже извесни- политички људи код нас да уради Југославија "против електричних подузећа у земљи. Ми смо те људе назвали у чланку прошле године (бр. 39) ,„Мексиканцима". То је међутим био комплимент за њих.

Кад је дошла Уредба 26. августа којом се _ електрична привреда вади из надлежности савезне владе и ставља у ону бановине, ми смо тај акт сматрали с једне стране као врло повољан, а с друге као врло неповољан. Повољан утолико што се атак на права електричних подузећа не може више да изврши једним законом за целу земљу; а неповољним због тога што су електрична подузећа на терито-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

рији, у којој живе ти оригинални људи, дошла још у деликатнији положај. __ _ У толико нас је више изненадила вест“ да се ипак ради на томе да београдска влада донесе ипак односну уредбу, влада, која је већ више пута добила прекор од хрватског бана због закорачења у његову надлежност. _ Пројект Уредбе садржи два прописа којим се без икаквог образложења ниште стечена права грађана. По једноме политичка власт има право да мења цене електричне енергије уговорене између подузетника и власти; цене које су биле услов да подузетник уопште отпочне посао. Друга Уредба даје му право екопропријације електричних подузећа и пре истека уговором утврђеног рока. | То је ништење двају основних стечених прана на којима почива економија електричних подузећа. Ако држава може да ништи уговором стечена права, онда она може да обустави и плаћање кирије за зграду коју је узела под најам; плаћање камате и отплату капитала по узетом зајму; може да руши нове зграде без експропријацијоног прописа; може да се усели у коју кућу хоће, може да прогласи сваку приватну кућу за државну. Све би те мере биле повреде стечених права и ништа друго. | Узгред да кажемо да нико до данас није ни покушао да ту меру објасни ма како било општим интересом, тако да је очигледно да је та мера само ћеф неколико политичара, који желе да униште је-

дно велико електрично подузеће, које конкурише ба-

новинском електричном подузећу. То и ништа друго.

Мотивација је уосталом споредна ствар. Ми се задржавамо на правној страни такве мере и указујемо на уперено деморализирајуће дејство у земљи и компромитирајуће у иностранству,

Свака држава има начела на којима почива. То су уставно-правна начела писана или неписана. Њих држава не сме да повреди. У Француској је немогућ закон који би био противан начелима слободе, братства и једнакости. Код нас су Уставом гарантована стечена права. То се мора да поштује. Управљати државом није исто што и својом сопственом имовином. Држава је највише морално биле, Држава је господар и мајка. Држава је свемоћна. Грађанин мора да има уверења да та држава поштује границе, које је сама себи поставила. Влада је везана у својој акцији. Закон је оруђе заштите стечених права, те не може да их руши. Држава је одобрила уговоре и друге правне акте на основу којих раде електрична предузећа. Она је потписала цене електричне струје и рокове за обе стране. Она мора пре свију осталих да поштује те инструменте права и дужности. Треба да поштује рокове који претстављају права електричних подузећа и цене које такође претстављају њихова права и дужности. Кад истекну рокови могу се мењати цене и рокови а дотле везују државу као и грађане. По уговорима не може држава бити сауговарач и власт, већ само прво. ] | · o

~

читајте наше „Анализе Биланса _