Narodno blagostanje

Страна 234 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Бр, 15 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ПОЉОПРИВРЕДА — Fabrika vagona u Slavonskom Brodu kupila je fa-

— Da bi se obezbedila nesmetana poljoprivredna pDro-'

izvodnja u Francuskoj je došlo do sporazuma između vlade

! poljoprivrednika. Prema ovom sporazumu poljoprivrednici” neće povišavati cene svojih proizvoda pod uslovom да зе пе: povisuju ni cene artikala koje troši poljoprivreda. U tom cilju..

osnovana je jedna kompenzaciona kasa iz koje će se isplaćivati razlika kod inostranih proizvoda koja uvozi Francuska polioprivreda, a koji su sada poskupeli. spreči stvaranje makaza cena na štetu francuske poljoprivrede.

— U Francuskoj su preduzete specijalne mere u cilju stvaranja mogućnosti da se i pored ratnog stanja omogući“ obavljanje poljoprivrednih radova. Da bi se ovaj cilj postigao. davana su osustva mobilisanim zemljoradnicima u doba setve..

što je omogućilo da se setva žitarica u potpunosti obavi i na

vreme. Za vreme šećerne kampanje voiska iz učestvovala kod.

vađenja.

sađena površina šećerne repe za 25%. — Фински министар пољопривреде Je дао изјаву

штампи о привредној политици владе после рата. Прва. задатак је сместити 430.000 лица из изгубљених територи-_ ја. У том циљу ће се искрчити један део шуме да би се _ добила земља за нова газдинства. Извршиће се аграрна. реформа. Тако ће се добити око 300.000 ха земљишта. Тежак проблем претставља изградња зграда за становање за. 60.000 породица. Влада намерава да закључи зајам у ино-

странству да би могла да финансира те радове.

— На заседању Пољопривредне коморе у Скопљу управа у свом извештају истиче тежак положај у који су запали пољопривредници Јужне Србије због рата у Европи“ и" дуге и оштре зиме. Мако су повећане откупне цене дувана, дата помоћ сточарима за исхрану стоке у облику

бескаматних позајмица и извршено ослобођење од пореза сиромашних сељака ипак то све још није ни издалека по правило стандард живота земљорадника. Управа се жали да се прописују нови терети без питања претставника земљорадника који ће их морати да сносе.

—- Министарство пољопривреде је одредило откупне_

цене свилених чаура за ову годину у северним крајевама

и то: 18 дин. за кг. првокласних, 15 дин. за другу и 5 дин.

за трећу класу. Осим тога одгајивачима ће се дати премија чију висину ће Министарство касније одредити.

ИНДУСТРИЈА

— U Koruškoj u dolini reke Mel, otpočeće se ponova” 5 eksploatacijom nalazišta zlata. Ova nalazišta bila su eksploatisana tokom XVI veka ali je docnije proizvodnja obu-"

stavljena.

— Zbog nestašice u sirovinama u Rumuiiji je tokom 1939 godine osnovano svega 6 novih tekstinih preduzeća prema 18 i investirano 12 mil. leja kapitala prema 199,5. mil. leja u 1938 godini. Usled ovoga uvoz tekstilnih mašina pao je od 210 miliona u 1938 godini na 113 mil. leja. Nemačka je učestovala u uvozu ovih mašina sa 77% dok ije ostatak mašina uvezern iz Italije, Engleske i Švajcarske.

— U Turskoj će početi da se gradi jedna velika hidro-"

centrala na obali Crnoga Mora. Centralu treba da podigne jedno englesko preduzeće. Predračunska suma iznosi ско 2 m:l. funti sterlinga. Najglavnija svrha ove nove turske hidrocentrale sastoji se u snabdevanju električnom energijom uglje-

nokopa u bazenu Zonguldak kao j elektrifikacija Did А

novog pristaništa koje će se podići.

Ovim se želi da se.

— U Češko-Moravskom Protektoratu ministar рођо- | privrede doneo je odluku da se u 1940/41 godini poveća Za-,

briku okova i metalne robe »Jugometal« čija sx postrojenja nalaze pored Slavonske fabrike vagona. Većinu akciia u kupljenoj fabrici imala je Prva hrvatska štedionica.

— Ministarski savet dao je ovlašćenje Ministru finansija da može staviti na raspoloženje ministru šuma i rudnika pozajmicu od 10 mil. dinara kao obrtni kapital državnog preduzeća »Jugoslovenska celuloza« u Sarajevu.

— Težnia Italije da se što više osamostali u snabdevanju sirovinama dovela je do intenzivnog istraživanja rudnog bogastva u zemlji. Opitima je ustanovljeno da u pesku pored morske obale ima železa. Ovih dana je počela radom jedna topionica koja je snabdevena specijalnim. električnim pećima za proizvodnju železa iz peska. Rezultati su, kako piše »Тће Times« zadovoljavajući.

— U Beogradu je osnovano novo akcionarsko društvo »KRarboligijum« sa kapitalom od 1 milion dinara. Društvo će se baviti prodajom i posredovanjem prodaje uglja, koksa domaćeg i stranog, drveta za gorivo i građu i drvenog maferijala na veliko i malo.

— Ujled sve veće proizvodnje domaće nafte u Mađarskoj opao ja u 1939 godini uvoz naftinih proizvoda iz Rumunije za 17% prema 1938 godini. U apsolutnim ciframa uvoz nafte i derivata iz Rumunije opao ije od 1198 hili. tona na 165 hilj. tona.

— Usled teškoća u snabdevanju bakrom i visokih cena u Nemačkoj i Italiji sve se više prelazi na proizvodnju cinkovih legura koje mogu da zamene mesing. Za leguru me= sirga upotrebliava se 55—72% (normalno 60—64%) bakra a ostatak u glavnom cinka. Kod cinkane legure koja bi imala da zameni mesing problem je bio dobiti metal sa istim svojsivima mesinga koji bi sadržavao 90—-95% cinka. Novopronađene glavne vrste cinkanih legura za livenje sastoje se od 8,8—4,3% alum:nijuma, 0,0—1,39% bakra i 0,00—0,00% magnezija ili 3—5% bakra i 0,15—0,25% aluminijuma a ostatak od cinka. Legure »zamak« za mpresovanje sadrže prema vrsti 4—95% aluminijuma i minimalno bakra i magnezija a legure »giše« sadrže oko 4% bakra i minimalno aluminijuma, magnezija itd. a ostatak od cinka.

— U Italiji je na sednici društva za tešku industriju doneta odluka da se poveća proizvodnja aluminijuma od 40 na 50 hilj. tona u 1941 i na 60 hilj. tona u 1942 godini. Ovo će moći da se postigne blagodareći novo otkrivenim пазјаgama boksita u južnom delu Italije na Jadranskom moru. U blizini ovih ležišta rude namerava se podići i jedna velika fabrika aluminijuma. i

—- Управа Удружења индустријалаца Јужне Србије у свом извештају на годишњој скупштини каже да је др. жавна интервенција дубоко засекла у подручје приватне радиности, Она сматра да треба ту интервенцију опрезно спроводити да се привреда могне прилагодити. Треба обезбедити стабилност и континуитет у индустриској производ“ њи. Стога је потребно да се изгради план о индустријализацији и координирању код привредних министарстава и привредних организација. Пореска реформа је противуставна и тешка. Мстакнута је потреба кредита малим и средњим предузећима. На територији Коморе налази се 176 индустриских предузећа или 2,69% од целокпног броја у држави. Млинска индустрија је радила са 4096 капацитета. Фабрике пиринча радиле су боље 1939 него 1938. Тако исто и текстилне и фабрике уља. Слабије је радила индустрија пива; цигле и цемента, а нешто боље камена мермера и остале. -