Narodno blagostanje

13, април 1940,

22 април — Сенћански млин на ваљке Хеслер и другови д. д, Сента (редован). — Српска кредитна банка и штедионица, Карловац (редован). — Шидска штедионица, Шид (редован). | |

" 28 април — Дионичко друштво Вилхар, Сушак (редован). — Српска банка д. д., Загреб (редован). — Хрватска пољодјелска банка д. д., Загреб (редован). — Типографија графичко-накладни завод д. д., Загреб (редован). — Српска банка д. д., Бос. Шамац (редован).

24 април — Прва југословенска кемична фабрика д. д, Нови Сад (редован). Панчевачки парни млин Д. Д, Панчево (редован).

25 април — Лудбрешка дионичка штедионица (редован). — Српска штедионица д. д., Винковци (редован).

27 април — Љубљанска кредитна банка, Љубљана (редован).

3 мај — Војвођанска ливница д. д., Нови Сад (редован). 7 мај — Астра а. д. индустрија хемијских производа, Београд (редован).

9 мај — Јута и конопља а. д., Београд (редован).

16 мај — „Дубрава" а. д., Београд (редован).

Трговачки регистар

Индустриско-трговачко а. д. „Сувобор“, Обреновац,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 237.

упис чланова управног одбора г. г.: Александра М. Симовића, Митра А. Симовића, Милорада Б. Симовића, Драго-

"љуба К. Павловића, Радомира Стошића, Богољуба Срем-

чевића, Миливоја Лазића и Милорада Ђорђевића. — Великобечкеречка фабрика шећера а.д, Београд, упис члакова управног одбора г. г.: д-р Аранђеловића Драгољуба, Бласа Хајнриха, Буна Јосифа, Грофа Чеконића Александра, Елбогена Хуга, Елбогена Рудолфа, Фрајнда Емила, д-р Франгеша Отона, Лазаревића Милутина, Ледерера Артура, Ледерера Ђорђа, барона Мадараши-Бек Марцела и Тормана Шарла. — „Домовина“ а. д, Београд, упис чланова управног одбора г. г.: Антића Анте, Блашковића ileтра, Поповића Боре, Димитријевића Миливоја и Виндиша Фрање. — Ноненберг и Шодере творница трака и чипака д. д., Суботица, упис измене 55 4, 23 и 28 друштвених пра: вила. — „Бачванска творница цемента и робе грађевине д. д.“, Суботица, упис чланова управног одбора г. г.: Коломана Видаковића и Владимира Борошића. — Кроациа 7 д. за индустрију дрва, Загреб, упис промене 56 друштвених правила. — Кожара трг. д. д. за промет кожом и постоларским потрепштинама, Загреб, упис промене 55 5 и 25 друштвених правила и чланова управног одбора глг.: Перока Мирослава и Велковића Владка. — Силвекс д. д за. трговину и промет робом, Загреб, упис промене 5 3 друштвених правила и члана управног одбора г. Себастијана Вајде.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 АПРИЛА 1940 Г.

Према променама у стању Народне банке последњих недеља, у овој су биле релативно мале. Главни разлог је у томе што је есконт бонова народне одбране ове недеље био мален, свега 2 милиона, и укупно износи 1,918 милиона. Зајмови по есконту пали су за 18,9 мил. на 1,724,4 мил. а на залоге повећали се за 4 мил. на 75,4 укупно 1799,8 мил. Опет су порасле девизе које не улазе у подлогу за 43,5 мил. на 916,5 мил. а злато у касама за 5,3 мил. Оптицај кованог новца РА се за 25,7 мил.

Код обавеза по виђењу промене такође нису велике. Потраживање државе повећало се за 34,2 мил. разни рачуни за 17,5 мил. а жиро-рачуни пали су за 17,5, тако да укупно повећање обавеза по виђењу износи 145 мил. на 1888,2 мил. Разна пасива већа је за 29 мил. Отицај новчаница смањио се за 5,5 мил. на 10,3945 мил. а оптицаји обавезе по виђењу заједно повећали су се за 9 мил.

Београдска берза Извештајна недеља од 5-17 де 11-77 1940

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Наш је уредник пре петнаест година сковао крила· тицу „хадучка крв на берзи" за београдску берзу. Не може се рећи да су београдски берзијанци увек правдали тај комплименат. Напротив, од како су настали бурни догаБаји у Европи, пре би се могло рећи обрнуто за београд· ске берзијанце. Управо, сви имаоци државних папира. могу се поделити у две групе: у оне који долазе на берзу и оне који не долазе. Под првима- се разумеју берзијанци. Наравно да њихов посед у хартијама од вредности изо-

· ; стаје далеко иза онога друге групе; али с друге; стране

они су ти који утичу на формирање курса. А у опхођењу према разним политичким догађајима за другу се групу може рећи да има хајдучку крв, док је прва постала и сувише нервозна. Од 1938 год. на овамо берзијанци су погубили прилично капитала, продајући нервозно робу по ниским курсевима, који су долазили кад последица великих поремећаја у Европи. Са те тачке гледишта посматрано готово је сасвим оправдано што су београдски берзијанци почели да улажу своје капитале у непокретности

|— баш као удовице и малолетни. За време док је трајала

велика хоса на београдској берзи, они који нису улагали Капитале у непокретности смејали су се онима који су то радили; сад се меју последњи првима. Јер има две године како државни папири не напредују у курсу; а за непокретности се то не може рећи.

| И прошла недеља забележила је јак земљотрес на две хиљаде километара отстојања, али је на београдској берзи јако одјекнуло. Курсеви су били у најповољнијем развићу последње три недеље кад је 9 т. г, уочи самог састанка, стигла Вест о догађајима на северу Европе. Узбуђење је било велико и пренело се на берзанску атмосферу У облику једне велике депресије. Присутни берзијанци почели су избацивати робу из руку. Срећа је велика што су они већ дуго времена прилично без робе, нарочито су без робе велики плашљивци. У почетку самог састанка је изгледало да ће курсеви отићи бестрага доле. Код Ратне "штете, која је један дан пре тога бележила преко 447, тражња није ишла преко 437. Али су се у току састанка смиривали духови. Нешто је помогла Државна хипотекарна банка доста анемичном интервенцијом, а нешто су помогли и куражнији берзијанци, који су плашљивце упозоравали на то, да су У таквим приликама велике капитале погубили и да би једанпут из тога требали да извуку поуку за себе. Пред крај састанка се ситуација била прилично