Narodno blagostanje

Страна 554

фунта стерлинга, француски и швајцарски франак и долар. Последње две валуте су чврсте, а прве две падају. Падање и опорављање курса зависно је непосредно од развоја догађаја на ратишту. Белгиски франак не нотира на берзама, али за њега је установљен сталан курс у Паризу и Лондону на бази тројног монетарног споразума коме је у своје време приступила Белгија. Курс за фунту је 120 белгиских франака, а за 100 француских франака 68 белгиских. Швајцарски франак је такође под снажним притиском. Швајцарска је имала велике износе страног капитала, који је постао немиран одкад се рачуна и с могућношћу да и она постане поприште рата. Капитал је почео да бежи, па и домаћи коме то власти не допуштају. Швајцарска банка даје и даље доларе по службеном курсу 4,46 који се траже за трговачке и друге допуштене трансакције, али капитал који илегално бежи из Швајцарске. врши притисак на курс франка у Њујорку. Улагачи су навалили јаче на штедионице, којима је морала да прискочи у помоћ емисиона банка, тако да се оптицај новчаница повећао за недељу дана за 163 мил. на 2.170, а то је за 430 мил. више него у јулу 1939. Због одлива капитала златне резерве пале су у том времену за 70 мил. на 2,054 мил. Нагло смањење обавеза по виђењу у последње време показује да постоји тенденција за тезаурисањем новчаница и за одржавањем великог ликвидитета,

Румунска Народна банка извршила је ревалоризацију златне подлоге, чиме је само легализовано попуштање румунског леја. Банка ће одсада књижити своје злато са 229,999.99 леја за килограм, и по ту цену ће га куповати од рудника. Цена злата била је утврђена 1929 са 11,11 11 леја, а 1936 повишена је на 153,3833,33, која је важила досада. Добит по новом књижењу износи 10,5 милијарди лева од чега ће се 5,5 милијарди употребити за ликвидацију државног дуга код банке, а остатак за покриће трошкова ванредног буџета народне одбране.

Клириншке валуте држале су се ове недеље чврсто.

Слободно тржиште

17-V Слоб. = 2 МЕМ 22У 23

28,5% Лонодн 180,04 145,70 178,81 180,04 174,40 Париз 102,35 83—— 10112 102,04 98,65 Њујорк BB. | 2455 (55 55 | 55 | 505

Женева 1.288,18 1.000. — 1.283,18 1283,18 1.233,18 1.238,18 Приватни клиринг:

Берлин 1.480— _ —= 1.480,— 1,480. — 1.480,— 1.480,Солун 28:50: -_:7— 98060 | 2850. 2875. 28,50 Софија 966— —= == = Милано 22838 —-=-=- 22938 228,38 22838 228,38

Обрт је био нешто мањи него претходне недеље 27 мил. према 28,1 мил. Од тога рађено је у немачким маркама 12,529 хиљ. доларима 8,854 хиљ. фунтама стерлинга 1,682 хиљ. швајцарским францима 1.697, бугарским динарима 74 хиљ. и грчким боновима 2,180 хиљ. Девизе су додељиване између 17,25% до 61,22% тражње.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-ХИ-37 31-ХИ-38 31-ХИ-39. 1-У | 21-У

Париз 14,8 11,6220 10— 8,865 8,275 Лондон 21,62 20,63 17,65 | 15,65 14,50 Њујорк 43250. 443— 445,90 446,0 446Милано —.— | —,— 22:50. 2250. 22:50

Robno tržište

Pšenica, — U prošlom izveštaju ukazali smo na eventualnu promenu situacije na prekomorskim Ата реше Који је nagoveštavalo osetno Којеђапје kurseva poslednjih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 921

nedelia i znatno padanje па početku prošle nedelje. Od tada Čikago je pao za 90 centi po bušelu ili oko 20%. Od stalne i povremeno Čvrsti tendencije koju su naročito u aprilu mesecu podržavale velike špekulativne transakcije nastupila je odjednom labava tendencija; tržište je izgubilo orijentaciju i kursevi su se počeli srozavati na svima berzama. Pad ie bio relativno vrlo veliki kao u momentima najoštrije krize. Sadanji nivo kurseva, izuzev Buenos Airesa, odgovara onom na početku septembra meseca što znači da vrlo malo prelazi nivo avgusta meseca, uoči rata, a tada, kao što je poznato, kursevi su bili na najnižem nivou. Do ove radikalne promene na tržištu došlo je usled nestanka i poslednjeg slobodnog tržišta u Evropi — Roterdama. Zauzimanjiem Holandije i Belgile od strane Nemačke otpale su dve zemlie koje su, posle Engleske, bile naiveće uvoznice prekomorske pšenice. S druge strane ni sa prodajama za druge evropske zemlie — Španiju, Švajcarsku, Italiju, Grčku — ne ide glatko budući da nema raspoložive tonaže za ove relacije. Prema tome situacija u prekomorskim zemljama, naročito Kanadi, takva je da će veliki stokovi izvoznog viška sve više mpritiskivati na tržište i forsirati prodaju makar i po nižim cenama. Položai Buenos Airesa nešto je povoljniji s obzirom na to što je Argentina ovoga puta imala vrlo rđavu žetvu i kvantitativno i kvalitativno. Pa ipak i pored toga što će tamošnia žetva dati relativno vrlo mali izvozni višak koji će sa bez teškoća moći da plasira u okolnim zemljama i tamo su kursevi osetno popustili. Usled ovakvog stania izgleda da će S. A. D. ponova zavesti minimalnu cenu od 79 centi za bušel. Poslednia notica veća ie od ove cene samo za 6 centi. U Buenosu, da bi se izbeglo veliko padanje i skakanie cene, određeno je da u berzanskim noticama diferenciie od jednog do drugog dana ne sme biti veće od 0,50 pez. po Ку.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

V VII IX-X Čikago centi bušel 85:/» 8304 834 Vinipeg centi bušel 715/8 723/8 75 Buenos Aires pezosa Mv. 8,31 8,51 —

Ма domaćem tržištu situacija u ovoj nedelji bila ie znatno mirnija i cene su prema mprošloi nedelji nešto malo popustile. Potiska pšenica notirala je 245—950 dim., a srbiianska glavna pruga 235—2988 din. To popuštanie došlo је usled veće ponude koja za sada pokriva tražniu mlinoyYa. Prizad se takođe interesuje za pšenicu i Dočeo ije kupovati u Gornjem Banatu i Bačkoj za pokriće potreba deficitarnih krajeva u kojima je kukuruz znatno skuplji od pšenice. Prizad plaća 9245 din.

Kukuruz. — Razvoi događaja u Evropi uticao je ı na tržište kukuruza, ali je pad kurseva, bio znatno manii nego li kod pšenice, što se obiašniava nivoom kurseva koji su i do sada, u poređenju sa pšeničnim bili relativno niski. Čikago za juli notirao ie sredinom nedelje 64i/+ centi za bušel, a Buenos Aires prompt 4,20 pezosa za 'vintal. Argentina ie u velikoj brizi zbog ogromnog izvoznog viška. Odluka vlade o davanju lombardnih zaimova na bazi 92,50 pezosa za kvintal vrlo malo olakšava situaciju, jer je glavni problem u nemogućnosti da se toliki višak magacinira i čuva duže vreme. Određeno je da diferencija u berzanskim noticama od jednog do drugog dana ne sme biti veći od 0,10 pez. kv.

Domaće tržište ie opet u znaku čvrste tendencije. Od prošle nedelie cene su nešto malo skočile i notirale sredinom nedelje 195—197,50 din. utovarne stanice. Na tržištu je jedini kupac Prizad koji po dnevnim tržišnim cenama kupuje svaku ponuđenu količinu i to kako na berzama tako i neposredno od proizvođača na terenu. Kupovine Prizada namenjene su aprovizacionim ustanovama па Које се „još uvek obraćaju