Narodno blagostanje
|.
Страна 394
stvo treba da bude sposobno da se samo nametne; njegove prednosti treba da su dovoljne za njegovo razvijanje i jačanje bez pomoći vlasti; gde se apeluje na vlast tu nema slobodnog zadrugarstva. Shvatajući tako zadrugarstvo mi u zahtevu za prednostima i benelicijama u radu sa Prizadom vidimo stav Кој! је načelno suprotan slobodnom zadrugarstvu. Prizad je državna ustanova, dakle u njegovoj akciji dolazi do izražaja država, vlast; prema tome ako bi on u svojoj otkupnoj oragnizaciji stvorio neki poseban položaj za zadrugarstvo to bi ustvari bio akt vlasti. Ako je zadrugarstvo uistini takvo da ima prednosti prema kapitalističkoj organizaciji privrede, a mi smatramo da ih ima, onda njemu nisu Dp9trebne nikakve posebne beneficije, ono svojim prednostima ima da se nametne i stvori sebi odgovarajuće mesto. Na tome putu ono može da igra veoma važnu ulogu kao pomoćni organ za intervenciju koju vrši Prizad.
Ono je upravo to koje bi trebalo da proizvođače približi Prizadu odnosno njihove proizvode intervemcionoj ceni koju određuje država umesto što se traži od Prizada da se on približi proizvođačima. U naslonu na Prizad, kao direktan dobavljač artikala kod kojih se
Из уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 91
sprovodi državna intervencija, zadrugarstvo dobija priliku da sve više razvija svoju organizaciju na sektoru unovčavanja i da time neposredno utiče na promene u tržišnom mehanizmu koristeći proizvođaču da se na tržištu lormira ı održava maksimalno povoljna cena. Tu ulogu zadrugarstvo može da viši i pri sadanjem stanju sopstvenih sredstava (koja su relativno vrlo mala) i mogućnosti lagerovanja. Nedostatak sretstava može se nadoknaditi podesnim kreditnim kombinacijama, koje se daju izvesti preko državnih novčanih ustanova, koje bi davanjem kredita na bazi robe imale u rukama |edan od najzdravijih i najsigurnijih poslova. Ograničen magacinski prostor sa kojim raspolažu zadružne organizacije takođe ne bi morao da bude smetnja većem radu na ovome sektoru, ukoliko bi Prizad bio sposoban da u što kraćem roku vrši preuzimanje kupljenih količina i oslobađa zadružne prostore za dalje, nove kupovine. Ostvarenje što uže saradnje između Prizada i zadrugarstva na toj osnovi dalo bi zadrugarstvu snažnu podršku, ono bi nesumnjivo ojačalo i organizaciono i materijalno. Prizad bi takođe izvršio potpunije svoju ulogu, jer bi intervenciona cena koju određuje država u većoj meri prodrla do proizvođača.
ин
Десет година наших железница
Један прилог питању ко треба да подиже индустрију: држава или преватници ")
Статистичке публикације железница у свакој земљи имају велики значај, јер се у њима огледа не само њихов развој него и развој скоро целокупне привреде. То нарочито важи за нашу земљу, где оне претстављају најважније саобраћајно сретство. Статистика наше Генералне дирекције државних железница за 1988 и за период 1929—1938
нтересантна је и због тога што се може направити упоређење о раду те установе у две најбоље године у привредној историји Југославије. 5
Како ће се из даљег излагања видети то упоређење је у извесној мери неповољно по економију с коју води управа наших железница.
Т САОБРАЋАЈ ПУТНИКА ЈЕ ПОРАСТАО, РОБЕ СЕ СМАЊИО
Снажан полет 1988 који је захватио целокупну прнвреду морао се одразити и на железничком саобраћају. Превоз путника достигао је рекордну цифру од 56,16 мил. према 52,96 мил. 1937 и 48,16 мил. 1929. Томе су много допринеле повластице за туристе, чији се број знатно повећао. Осим тога и пословни свет је више путовао у вези са појачањем послова. Повећао се и број преваљених путничких километара на 3.015 мил. према 2.824 мил. 1937 н 2.179 мил. 1929 год. Просечно на 1 путника долази 54 км, према 53 односно 45. Повишење путничке тарифе 1956 имало је за резултат опадање просечног броја км. на ! путника од 57 19835 на 54 1936, 58 1937. Што значи да је тарифа неповољно деловала, свет је избегавао дужа путовања колико је год могао. Наша предвиђања изнета по: водом повишења путничке тарифе су се обистинила. Врло вероватно да би резултати у свим годинама после 1935 били бољи да је остала на снази стара.
Иако је целокупна привреда 1938 преживела у историји Југославије незапамћен полет, превоз робе брзовозне, споровозне и пртљага је знатно мањи него 1929. ПреВезено је 15,35 мил. т. споровозне, 67.475 т. брзовозне робе
#) Овај је чланак написан пре 3 месеца и до предавања г. инг. Васковића чекао на ред да се штампа. Сада смо га употпунили подацима из предавања верујући да су тачни.
и 9.853 т. пртљага према 19,10 мил. 116.487 и 14.168 т. 1929 године. Како видимо разлика је велика и једини узрок томе је висока тарифа, која је неколико пута мењана после 1929, али све промене нису могле да задовоље привреду. |
Последња измена робне тарифе која је ступила на снагу 1 јула 1938 имала је за циљ да одржи приходе на висини 1937. Због тога су повећани ставови на средњим отстојањима (150—600 км.. У исто време да би се убила конкуренција камиона на кратким и оживео саобраћај на дугим отстојањима снижени су ставови на њима. Ми смо у броју 8/38 рекли да ће повећање тарифе на средњим отстојањима, на којима железница код нас има монопол превозне робе, неповољно утицати, да ће привредници огрзничити пошиљке на најнужнију меру, и да смањење тарифе на кратким и дугим отстојањима не може да оживи саобраћај. Статистика Генералне дирекције је у целости то потврдила. 1939 је требала да да боље резултате од 1929, јер је коњунктура 1938 знатно виша од оне 1999, Међутим она је подбацила не само по тонажи него и по приходима, како то показује следећа таблица:
Приходи од саобраћаја: 1929 1937 1938 У милионима дин. а) путника 705,84 601,i2 616,78 6) пртљага 8,21 5,98 6,85 в) робе 1.827,37 1.604,66 1.593,12