Narodno blagostanje

(Страна 589

vaju u padu kurseva državnih hartija od vrednosti, а пјћ .· ima vrlo mnogo, naročito oko berze. Upravo ova im nedelja -} ne pruža veliku satisfakciju.

12-VI

Đ-MI. „Z-MI 10-МЕ УМ 13-VI 25% Rat. šteta 390— 390.50 391.50 300— 30%) 900. 21% Rat. ši, te. ' “T . U NE | (ој Аотаг 1921 = o o OI M 100. | Аслаг 1934 40. 4050 “| „560 | MM | 607 Begluci Gl—D, GLSO' /_ === 600 U 0 o Begluiuci teši — _________EOU | O -- 288 6% Dalmatinci 5425 BA. 548 58 53 Bal бо Банпак бег _ | ___ 7% Investicioni 91— _—v 77% Stabilac “IO | TUTTI OMG | 70% Seligman __" __ __ — II {0 770 BIičt 44... == 84450 ——= == 22 ја Вјег _ 4— == 94— 90. M COO \VŠš ac Sihi —__ __ O MHU | S | SM GM __Š. agr, sred. — ___ | | -__ (00 |S, 900 јер ___ 52 _ __-_ __- ____ Pab sitni __ |7050 170 MU | Ga Pab srednji — __ | i | — | 7 Pab krupni = 1/4:— = 1б=— == Магодпа ђапка 7.900 — 7900 == | == | (===

45. Renta 1895 Loz crvenog krsta —== Duvanski loz

Kao što ova tablica pokazuje berza je bila u popuštanju i ove nedelje, ali ne mnogo. Popustili su i oni papiri koji su ranije bili čvrsti kao, ograrci iz 1934 god. Begluci, Pab. Pa i Dalmatinci su popuštali dalje iako se već približavaju туоц, koji daje ukamaćenja punih 12%.

Što se tiče obrta u izveštajnoi nedelji, on je bez dve hiliade dinara identičan s onim iz prošle nedelje: 1,878.000 dinara prema 1,876.000. Čudnovata slučajnost! A možda i nije toliko čudnovata, jer u koliko ie obrt manji u toliko je lakše da se obrti iz nedelje .u nedelju održavaju na istoj visini.

: 7-VI—18-VI 31-V—5-VI 20% Ratna šteta 869 610 49% Agrarci 1991 29 2 4% Астагст 1984 = 69 6%5 Begluci 175 87 6% Dalmatinci | 28565 605 бојо бит! артаг 31 и 7% Investicioni 16 _ 7 Stabilizacioni 12 140 7% Bler 38 75 дуо Влег 126 84 7% Seligman 44 Narodna banka 119 198 Pab 141 6

___Ukupno 1878 1876

= Ni u pogledu strukture obrta u ovoi nedeli пета znatne razlike u poređenju sa prethodnom. Dok je obrt kod Ratne štete skočio za 250.000 dinara, kod Dalmatinaca je pao za 300.000 dinara. Kod ostalih. je razlika vrlo mala.

~ Na berzi: vlada-zatišie: kako u pogledu obrta tako prilično i u pogledu kurseva. Na koju će stranu da krene tentencija, kad ijoj se bude dosadila „stagnaciia, ne može se predvideti. i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 94

DEVIZNO TRŽIŠTE ,

Najinteresantnija pojava u izveštajnoi nedelji Dio је ogromni skok kursa funte sterlinga u Njujorku. Kao što smo pisali on je bio pao veoma nisko zbog ratnih događaja, jednog dana skoro na 3 dolara za funtu, a zatim se орогауго па 3,20 i držao se na tom nivou. Veliki skok bio je 8 6. т., па 3,85, а хант је popustio na 8,50. Razlog ovog skoka nije u intervenciji monetarnih vlasti, nago u merama devizne kontrole. Ranije je svako pooštravanje kontrole imalo za posledicu pad kursa slobodne funte. Otkud sad da izazove suprotnu? Otud što je iedna od mera imala za cilj da Ograniči ponudu slobodne funte. Naime, dosada je ponuda dolazila od stranaca koji su povlačili svoj kapital iz Engleske. Tražnja naprotiv je smanjena, jer se izvoz sve više plaćao u stranoj valuti. Opadanie tražnje slobodne funte moglo je da obori njen kurs na štetu onih koji su držali kapital» u Engleskoj. Niski kurs funte bio je na štetu izvoza, jer su slobodnom funtom mogle da se plate porudžbine izvesnih artikala, pa su stranci dolazili ievtino do engleske robe kad је funta bila jevtina. Zbog toga je list »Fainenšal Njus« predlagao da se tržište slobodne funte podeli na dva, funte koja potiče iz robnog prometa i funte koja potiče od povlačenja kapitala. Kurs prve funte mogao bi da se drži više, možda u blizini službenog kursa, a kurs druge mogao bi se pustiti da ide do đavola, kako se izrazio »Ekonomist«. Nije postupljeno tako, nego je ponuda funte ograničena na taj način što: su vlasti odlučile da samo izvesnim strancima dopuštaju da prodaju svoje hartije od vrednosti, i to Francuzima i Kanađanima. Ostali mogu da ih prođaju samo uz naročito odobrenje. Kada se pronela vest da će nove mere ograničiti ponudu, došlo je do velike tražnje od strane onih institucija koje u međunarodnom prometu upotrebljavaju još funtu. Ova mera ravna je blokiranju izvesnih potraživania stranaca. Slobodni su ostali ioš iznosi u gotovom, ali kad se pošlo tim putem lako je mogućno da uopšte strana potraživanja budu blokirana, što bi sasvim ograničilo ponudu. Iz straha pred tom merom naglo je pojačana tražnja za slobodnom funtom u Njujorku.

Drugom merom ograničena je u isto vreme tražnja. Dosada s slobodna funta upotrebljavala za plaćanie engleskog izvoza. Sada ceo izvoz mora da se plaća u dolarima ili švajcarskim francima, dvema poslednjim slobodnim valutama. Praktično dolazi u obzir samo dolar, otkađ ie Italia ušla u rat. |. Između engleske, francuske i bdžčigijske vlade postignut je trojni sporazum po kome je utvrđen zvanični kurs između tri valute ove tri zemlie. U odnosu prema funti kurs belgiiskog franka biće jednak kursu francuskog.

Od klirinških valuta marka je ostala перготепјепа. Ali grčki bonovi imaju vrlo snažnu tendenciju. Oni su skočili već na 35. To je u vezi sa sve manjom ponudom, zato što se bonovi ne produciraiu otkad smo prešli na plaćanje u devizama.

Slobodno tržište:

- Sta? E ___ -

7-VI 10-VI 28.590 1lIUMI 1925VWIL | 18:M1 London — 204,98 165,61 „193,60 193,60 193,60 Рат — _ 116,05 94“ . [10 | 1|JOČ_ 10 Niujork 55.— 95.— 44,55 55.— 55.— 55.Ženeva — 12832,55 „998,96 1933,10 1233,10 1233,10 Privatni kliring: Berlin- 1480.— 1480— 1480— 1480— 1480— 1480Grčki bonovi 39,50 33,35 = 34,55 35,50' · 35,Sofija 85,70 — —— — 90.— Milano == 224,75 —— 224,75 — 224,75